Пређи на садржај

Пређи на садржај

95. ПРИЧА

Ништа их не може зауставити

Ништа их не може зауставити

Један човек који није могао да хода сваког дана је седео код храмских врата и просио. Једног поподнева угледао је Петра и Јована како улазе у храм и тражио је од њих милостињу. Тада му је Петар рекао: „Имам да ти дам нешто боље од новца. У име Исуса, устани и ходај!“ Петар му је помогао да устане и човек је проходао! Људи који су то видели били су одушевљени и многи од њих су постали верници.

Али свештеници и садукеји су киптели од беса. Ухватили су апостоле, извели их пред суд и испитивали их ко им је дао моћ да излече тог човека. Петар им је рекао: „Исус Христ, кога сте ви убили, дао нам је ту моћ.“ Тада су им запретили да више не говоре о Исусу. Али апостоли су им рекли: „Ми једноставно не можемо престати да говоримо о њему!“

Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су код других ученика и испричали им шта се догодило. Заједно су се молили Јехови: „Помози нам да будемо храбри и да наставимо да проповедамо.“ Јехова им је дао свој свети дух и они су наставили да проповедају и да лече. Многи људи су постали верници. Садукеји су били толико љубоморни на апостоле да су их ухватили и бацили у затвор. Али током ноћи, Јехова је послао једног анђела који је отворио затворска врата и рекао апостолима: „Поново идите у храм и тамо поучавајте народ.“

Већ следећег јутра неко је судијама јавио: „Затвор је закључан, али нема оних људи које сте ухапсили. Ено их у храму, поучавају народ!“ Апостоли су били поново ухапшени и изведени пред судије. Првосвештеник им је рекао: „Зар вам нисмо наредили да више не говорите о Исусу?“ А Петар му је на то одговорио: „Више морамо слушати Бога него људе.“

Верске вође су толико побеснеле да су хтеле да побију апостоле. Али један фарисеј који се звао Гамалило устао је и рекао: „Пазите! Можда је Бог ипак са овим људима. Да ли стварно желите да се борите против Бога?“ Иако су узели у обзир то што им је рекао, ишибали су апостоле и наредили им да више не проповедају, а онда су их пустили на слободу. Али то није могло зауставити апостоле. Наставили су да храбро проповедају добру вест и у храму и од куће до куће.

„Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела апостолска 5:29)