Лука 22:1-71
-
Свештеници кују заверу да убију Исуса (1-6)
-
Припреме за последњу Пасху (7-13)
-
Господова вечера (14-20)
-
„Мој издајник је са мном за столом“ (21-23)
-
Ученици се препиру ко је највећи међу њима (24-27)
-
„Склапам с вама савез за краљевство“ (28-30)
-
Петар ће се одрећи Исуса (31-34)
-
Ученици треба да буду спремни; два мача (35-38)
-
Исусова молитва на Маслинској гори (39-46)
-
Исус ухапшен (47-53)
-
Петар се одриче Исуса (54-62)
-
Исусу се ругају (63-65)
-
Исус пред Синедрионом (66-71)
22 Приближавао се+ Празник бесквасних хлебова, који се зове Пасха.+
2 Свештенички поглавари и познаваоци Закона тражили су прилику да убију Исуса,+ али бојали су се народа.+
3 Тада је Сатана ушао у Јуду Искариотског, који је био један од дванаесторице.+
4 Он је отишао и разговарао са свештеничким поглаварима и храмским заповедницима о томе како да изда Исуса.+
5 Они су се обрадовали и договорили се да му дају новац*.+
6 Јуда је пристао и почео да тражи прилику да га изда кад не буде народа у близини.
7 Дошао је Празник бесквасних хлебова*, кад је требало принети пасхалну жртву.+
8 Исус је послао Петра и Јована и рекао им: „Идите и припремите нам пасхалну вечеру.“+
9 Они су га упитали: „Где хоћеш да је припремимо?“
10 Одговорио им је: „Кад уђете у град, наићи ћете на човека који носи крчаг с водом. Пођите за њим у кућу у коју уђе.+
11 И реците домаћину те куће: ’Учитељ те пита: „Где је гостинска соба у којој могу да једем пасхалну вечеру са својим ученицима?“ ‘
12 Он ће вам показати велику намештену собу на спрату. Тамо је припремите.“
13 Они су отишли и нашли све онако како им је рекао. И припремили су све за Пасху.
14 Кад је дошло време, Исус се са апостолима сместио за сто.+
15 И рекао им је: „Жарко сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре својих патњи.
16 Јер кажем вам, нећу је поново јести док се у Божјем Краљевству не испуни све што она представља.“
17 И узео је чашу, захвалио Богу и рекао: „Узмите је и додајте један другом.
18 Јер кажем вам, од сада више нећу пити од виноградског рода док не дође Божје Краљевство.“
19 И узео је хлеб,+ захвалио Богу, изломио га, дао им и рекао: „Ово представља моје тело+ које ће се дати за вас.+ Чините ово мени на спомен.“+
20 Тако је узео и чашу након што су вечерали и рекао: „Ова чаша представља нови савез+ на основу моје крви+ која ће се пролити за вас.+
21 „Али знајте, мој издајник је са мном за столом.+
22 Јер Син човечји одлази као што је одређено,+ али тешко оном човеку који га изда!“+
23 Тада су они почели да се питају међу собом ко би од њих могао да учини тако нешто.+
24 Ученици су почели и да се препиру око тога ко је највећи међу њима.+
25 Тада им је Исус рекао: „Краљеви господаре народима и они који владају народима величају се као добротвори*.+
26 Али ви не будите такви.+ Напротив, највећи међу вама нека буде као најмањи*,+ а онај који предводи нека буде као онај који служи.
27 Јер ко је већи, онај који је за столом или онај који служи? Зар није онај који је за столом? А ја сам међу вама као онај који служи.+
28 „Ви сте били уз мене+ у мојим кушњама.+
29 Зато ја склапам с вама савез за краљевство, као што је мој Отац склопио савез са мном,+
30 да једете и пијете за мојим столом у мом Краљевству,+ и да седите на престолима+ и судите над 12 израелских племена.+
31 „Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас решета као пшеницу.+
32 Али ја сам се усрдно молио за тебе да твоја вера не ослаби.+ А ти, кад се вратиш, ојачај своју браћу.“+
33 Тада му је Петар рекао: „Господе, спреман сам да с тобом идем и у затвор и у смрт.“+
34 А он је рекао: „Кажем ти, Петре, пре него што петао данас запева, три пута ћеш порећи да ме познајеш.“+
35 Још им је рекао: „Кад сам вас послао да проповедате, без вреће за новац, без торбе и без сандала,+ да ли вам је нешто недостајало?“ Одговорили су: „Није.“
36 Тада им је рекао: „Али сада, ко има врећу за новац, нека је узме. Исто тако и торбу. И ко нема мач, нека прода свој огртач и нека га купи.
37 Јер кажем вам да се на мени мора извршити оно што је написано: ’Био је убројан међу безаконике.‘+ И те речи се испуњавају на мени.“+
38 Тада су рекли: „Господе, овде имамо два мача.“ А он им је рекао: „Довољно је.“
39 Затим је изашао из куће и по свом обичају пошао на Маслинску гору, а ученици су кренули с њим.+
40 Кад су дошли тамо, рекао им је: „Молите се да не дођете у искушење.“+
41 Затим се удаљио од њих отприлике колико се може добацити каменом, па је клекнуо и почео да се моли:
42 „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.“+
43 Тада му се појавио анђео с неба и јачао га.+
44 Пошто је био у тешкој душевној патњи, молио се још усрдније.+ Зној му је постао као капи крви које су падале на земљу.
45 Кад је завршио с молитвом, вратио се до ученика и нашао их како спавају, исцрпљени од жалости.+
46 И рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се, да не дођете у искушење.“+
47 Док је још говорио, дошло је мноштво људи које је водио Јуда, један од дванаесторице. Он је пришао Исусу и пољубио га.+
48 Исус му је рекао: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?“
49 Кад су они који су били с њим видели шта ће се десити, рекли су: „Господе, да их нападнемо мачем?“
50 А један од њих је замахнуо мачем на првосвештениковог роба и одсекао му десно ухо.+
51 Исус је тада рекао: „Престаните! Доста је!“ Затим је дотакао човеку ухо и излечио га.
52 А свештеничким поглаварима, храмским заповедницима и старешинама, који су дошли да га ухвате, рекао је: „Зар сам ја разбојник, па сте дошли овде с мачевима и тољагама?+
53 Сваки дан сам био с вама у храму+ и нисте ме ухватили.+ Али ово је ваш час и власт таме.“+
54 Тада су га ухватили и одвели одатле.+ Довели су га у првосвештеникову кућу. А Петар је издалека ишао за њим.+
55 Насред дворишта људи су наложили ватру и сели око ње, а и Петар је сео с њима.+
56 Видевши га како седи поред ватре, једна слушкиња га је пажљиво погледала и рекла: „И овај човек је био с њим.“
57 Али он је то порекао, говорећи: „Не познајем га, жено.“
58 Недуго затим видео га је неко други и рекао: „И ти си један од њих.“ А Петар је рекао: „Човече, нисам.“+
59 Кад је прошло око сат времена, један други човек је тврдио: „Он је сигурно био с њим, јер је Галилејац.“
60 А Петар је рекао: „Човече, не знам о чему говориш.“ Истог часа, док је он још говорио, петао је запевао.
61 Тада се Господ окренуо и погледао Петра, а Петар се сетио да му је Господ рекао: „Пре него што данас петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.“+
62 И изашао је напоље и горко плакао.
63 Људи који су чували Исуса почели су да му се ругају+ и да га ударају.+
64 Покрили су му главу и говорили: „Ако си пророк, реци ко те је ударио!“
65 И вређали су га још многим погрдним речима*.
66 Кад је свануло, окупиле су се старешине народа – свештенички поглавари и познаваоци Закона+ – па су га довели у дворану Синедриона и рекли:
67 „Ако си Христ, кажи нам.“+ Он им је рекао: „Чак и ако вам кажем, нећете веровати.
68 А ако ја вас питам, нећете одговорити.
69 Али од сада ће Син човечји+ седети поред моћне Божје деснице.“+
70 На то су сви рекли: „Дакле, ти си Божји Син?“ Он им је одговорио: „Ви сами кажете да јесам.“
71 А они су рекли: „Зар нам треба још нечије сведочење? Сами смо то чули из његових уста.“+
Фусноте
^ Дословно: „сребро“.
^ Дословно: „дан бесквасних хлебова“.
^ Реч „добротвор“ се користила као почасна титула.
^ Дословно: „најмлађи“.
^ Или: „многим хулама“.
