„КАД ме ухвати депресија“, каже Ана, * „немам вољу ни за чим, чак ни за оним у чему обично уживам. Само ми се спава. Имам осећај да ме нико не воли, да сам безвредна и да сам вишак.“

„Помишљала сам на самоубиство“, каже Џулија. „Нисам хтела да умрем, само нисам више могла да поднесем та осећања. Обично мислим на друге, али када сам депресивна нико и ништа ме не занима.“

Ана и Џулија су први пут прошле кроз период депресије када су имале између 13 и 14 година. Уобичајено је да су млади с времена на време нерасположени, али периоди депресије које су искусиле Ана и Џулија, трајали су недељама, па чак и месецима. „То је као да се налазиш у дубокој мрачној јами из које нема излаза“, каже Ана. „Осећаш се као да губиш разум, као да то више ниси ти.“

Оно кроз шта су прошле Ана и Џулија није неуобичајено. Број случајева депресије међу младима расте вртоглавом брзином. Депресија је „главни узрок других болести и код девојчица и код дечака од 10 до 19 година и онемогућава им да нормално функционишу“, каже Светска здравствена организација (СЗО).

 Симптоми депресије код адолесцената обухватају промене навика у спавању и исхрани, као и промене телесне тежине. Могу се јавити очај, безнађе, туга и комплекс ниже вредности. Још неки знаци су повлачење из друштва, проблеми с концентрацијом и памћењем, самоубилачке мисли и поступци и медицински необјашњиве здравствене тегобе. Да би стручњаци за ментално здравље установили да ли пацијент има депресију, обично гледају има ли одређене симптоме и да ли они трају недељама и ремете му свакодневни живот.

Према СЗО, депресија се код особе јавља услед деловања више фактора — примера ради, уколико се други лоше опходе према њој или уколико је она под стресом, а притом још има и предиспозиције за депресију.

Физички фактори. Као што је био случај код Џулије, у неким породицама постоји склоност ка депресији, што указује на то да генетика игра улогу, вероватно тако што гени одређују хемијску активност у мозгу. Други фактори ризика су кардиоваскуларне болести, промене у нивоу хормона и злоупотреба лекова и дрога. Ако се они злоупотребљавају дуже време, то може изазвати или појачати депресију. *

Стрес. Мала доза стреса је здрава, али хроничан или превелик стрес је и иначе штетан по физичко и психичко здравље, а камоли у тинејџерском узрасту, у ком је човек посебно рањив. Зато су млади у стресним околностима подложнији депресији. Тачни узроци депресије нису познати и она, као што је споменуто, може бити изазвана комбинацијом различитих фактора.

 Млада особа може бити под стресом због неслагања или развода родитеља, смрти драге особе, физичког или сексуалног злостављања, тешке несреће или болести. Озбиљне тешкоће при учењу такође могу бити узрок стреса код тинејџера, нарочито ако се осећа одбачено због тога. Он је под још већим притиском ако родитељи имају нереална очекивања и желе да им дете постигне изузетан успех у школи. Други могући узроци стреса су вршњачко насиље, неизвесна будућност, емоционална отуђеност родитеља који има депресију и нестабилан карактер родитеља. Ако се као резултат тога код тинејџера појави депресија, шта му може помоћи да се избори с њом?

Умерена и озбиљна депресија се могу држати под контролом уз помоћ лекова и саветовања с медицинским стручњаком. * И сам Исус Христ је рекао: „Не треба лекар здравима, него болеснима“ (Лука 5:31). Сваки орган може оболети, па и мозак. Код депресије може помоћи и промена животних навика, пошто су наш ум и тело тесно повезани.

Примера ради, здраво се храните, довољно спавајте и редовно вежбајте. Приликом вежбања, у нашем телу се ослобађају супстанце које подижу расположење, повећавају ниво енергије и побољшавају квалитет сна. Покушајте да препознате шта код вас изазива депресију, као и прве знаке депресивног расположења и разрадите стратегију како да помогнете себи. Разговарајте са особом од поверења. Уз помоћ породице и пријатеља  лакше ћете пребродити периоде депресије и ублажити симптоме. Водите дневник у који ћете бележити своје мисли и осећања. То је помогло Џулији, коју смо раније споменули. Изнад свега, потражите снагу у библијским мислима. То вам може помоћи да имате ведар поглед на живот. Исус Христ је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3).

Ана и Џулија су се увериле да је то тачно. Ана каже: „Бављење духовним стварима помаже ми да се усредсредим на друге људе, а не на своје проблеме. То није увек лако, али вреди, јер сам тада срећнија.“ Џулија каже: „Када се поверим Богу у молитви, добијем мир. А када читам Библију, видим да сам драгоцена у Божјим очима и да ме он воли. Библија ме такође уверава да је пред нама светла будућност.“

Пошто нас је створио, Јехова Бог потпуно разуме како наше васпитање, све што доживљавамо у животу и наш генетски склоп обликују наше ставове и емоције. Имајући такав увид, он може да нам пружи баш онакву подршку и утеху каква нам треба и то често чини путем саосећајних пријатеља. Али то није све. Долази време када ће нас Бог излечити од свих болести, било физичких било психичких. „Нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“, пише у Исаији 33:24.

У Библији стоји: „[Бог] ће обрисати сваку сузу с [наших] очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“ (Откривење 21:4). Како је то утешно! О томе шта још Бог намерава да учини за људе можете сазнати на веб-сајту jw.org. На њему можете читати Библију, као и чланке о разним темама, укључујући и депресију.