„Моја жена и ја смо изгубили посао у исто време“, присећа се Сет. * „Две године нам је родбина помагала да саставимо крај с крајем. Само понекад смо могли да нађемо неки мањи посао. Моја жена је пала у депресију, а ја сам се осећао безвредно.

„Како смо се изборили с том тешком ситуацијом? Моја супруга, Присила, често је размишљала о Исусовим речима забележеним у Матеју 6:34, наиме да не треба да се претерано бринемо за сутрашњи дан јер сваки дан има своје бриге. Такође се усрдно молила, захваљујући чему је успела да истраје. Мени је много значио Псалам 55:22. Попут псалмисте, ’бацио сам своје бреме‘ на Јехову и он ме је заиста подржао. Иако сада имам посао, трудимо се да и даље будемо скромни, као што је Исус саветовао у Матеју 6:20-22. Што је најважније, још смо ближи Богу и једно другом.“

„Када нам је породични бизнис пропао, почео сам да стрепим за будућност своје породице“, каже Џонатан. „Због економске кризе, 20 година нашег мукотрпног рада пало је у воду. Супруга и ја смо почели да се свађамо око новца. Више се нисмо усуђивали да купујемо кредитном картицом јер смо се бојали да ће бити одбијена.

„Али уз помоћ Божје Речи и светог духа, успели смо да донесемо добре одлуке. Научио сам да не треба да будем избирљив када је реч о послу, а трошкове смо свели на минимум. Пошто смо Јеховини сведоци, имамо много браће и сестара у вери који су били ту за нас. Подигли су нам самопоштовање  и чинили су за нас све што су могли када нам је било најтеже.“

„Када ме је муж изненада напустио, била сам повређена и љута“, присећа се Ракел. „Обузео ме је ужасан осећај безнађа. Али тада ми је Јехова постао још ближи — он ме је утешио. Сваког дана сам му се молила и дао ми је мир који је чувао моје срце. Помогао ми је да станем на ноге.

„Захваљујући његовој Речи, Библији, победила сам бес и огорченост. Послушала сам речи апостола Павла из посланице Римљанима 12:21: ’Не дај да те зло надвлада, него надвладавај зло добрим.‘

„Један зрео пријатељ ми је помогао да увидим да морам наставити са својим животом. Скренуо ми је пажњу на Проповедника 3:6 и рекао да постоји ’време кад се мири са губитком‘. Било ми је тешко што то чујем, али управо то ми је требало. Сада имам нове циљеве.“

„Када се човеку распадне брак, нарочито му је потребна подршка“, каже Елизабет. „Много ми је значила пријатељица која је из дана у дан била уз мене. Плакала је са мном и тешила ме. Захваљујући њој, више се нисам осећала одбачено, већ вољено. Сигурна сам да је Јехова преко ње зацелио моје ране.“

Луис, цитиран у првом чланку, има озбиљних проблема са срцем и два пута је замало умро. Сада 16 сати дневно користи апарат за кисеоник. „Редовна молитва ми много помаже“, каже он. „Када се молим Богу, осећам да ми даје снагу и храброст да наставим даље. Потпуно верујем Јехови и знам да брине о мени.“

„Желим да урадим толико тога, али просто не могу“, каже Петра, која има више од 80 година. „Снага ме издаје и то ми тешко пада. Осећам се исцрпљено и не могу без лекова. Често помислим на то како је Исус молио свог Оца да га, ако је могуће, поштеди страшних ствари које су га чекале. Јехова  му је дао снагу да издржи, као и мени. Молитва ми је као лек. Осећам се много боље када се поверим Богу“ (Матеј 26:39).

Хулијан, који скоро 30 година пати од мултипле-склерозе, каже нешто слично. „Сада уместо у директорској фотељи седим у инвалидским колицима. Али мој живот још увек вреди јер сам се посветио помагању другима. Када чинимо нешто за друге, нисмо толико усредсређени на своју патњу. Јехова нас тада јача, баш као што је обећао. Осетио сам исто што и апостол Павле, који је рекао: ’Све могу уз помоћ онога који ми даје снагу‘“ (Филипљанима 4:13).

„Када ми је отац настрадао у саобраћајној несрећи, испрва сам био у неверици“, каже Антонио. „То ми је деловало тако неправедно. Он је био само недужан пешак. Никако му нисам могао помоћи — пет дана је био у коми, а затим је умро. Некако сам се суздржавао да не заплачем пред мајком, али кад сам био са̂м плакао сам као киша. Стално сам се питао зашто се то десило.

„Током тог ужасног периода, често сам молио Јехову да ми помогне да контролишем своја осећања и да ми да̂ мир. Како је време пролазило, било ми је лакше. Подсетио сам се на то да ’непредвиђени догађаји сналазе свакога‘. Пошто Бог ’не може да лаже‘, уверен сам да ће у будућности вратити у живот мог оца и да ћемо опет бити заједно“ (Проповедник 9:11; Јован 11:25; Титу 1:2).

Роберт, споменут у уводном чланку, рекао је нешто слично. „Моја супруга и ја смо се молили Јехови и осетили мир о ком се говори у Филипљанима 4:6, 7. Захваљујући томе смо били у стању да говоримо пред новинарима о својој нади у ускрсење. Авионска несрећа је однела живот нашег сина, али не и сећања на лепе тренутке које смо провели с њим. То је оно о чему желимо да размишљамо.

„Наши суверници су се одушевили што смо у тако потресном тренутку пред камерама смирено говорили о својој вери. Рекли смо им да је то сигурно био резултат тога што су се и они молили за нас. Уверен сам да Јехова стоји иза свих речи охрабрења које су нам браћа упућивала.“

Ови примери су живи доказ тога да је Бог спреман да пружи утеху људима док се суочавају с најразличитијим проблемима. То се односи и на вас. Какве год невоље да вас можда снађу у животу, постоји неко коме је стало до вас. Јехова, „Бог сваке утехе“, може и вас утешити ако му дате прилику * (2. Коринћанима 1:3).