Изборила сам се са послепорођајном депресијом

Сећам се како сам посматрала свог мужа док се сав радостан играо с нашом бебом и размишљала да би били срећнији без мене. Имала сам осећај да сам им на терету. Дошло ми је да седнем у ауто, одем и никада се не вратим. Нисам знала да сам патила од послепорођајне депресије.

БИЛИ смо срећни првих десет година брака. Џејсон и ја смо уживали док смо подизали Лијану, нашу прву кћерку. Зато смо сви били одушевљени када сам поново затруднела.

Међутим, трудноћа је била веома тешка. У ствари, мало је фалило да умрем услед компликација након порођаја. Али пре тога, док сам била у поодмаклој трудноћи, као да се у мом уму појавила нека сметеност. То стање се погоршало када смо нашу бебу,  Карли, из болнице донели кући. Стално сам била уморна и осећала сам се неспособном да доносим чак и једноставне одлуке. Створила сам навику да много пута у току дана позовем Џејсона телефоном на посао само да бих га питала шта следеће од кућних послова да обавим или да бих затражила његово одобравање у вези с нечим што сам управо рекла или урадила.

Плашила сам се да будем у друштву других људи, чак и својих дугогодишњих пријатеља. Када би се неко неочекивано појавио на вратима, сакрила бих се у спаваћу собу. Допустила сам да кућа постане неуредна, и лако бих се смела и збунила. Волим да читам, али то је постало скоро немогуће јер се нисам могла концентрисати. Било ми је тешко да се молим, тако да је трпело моје духовно здравље. Осећала сам се празном, неспособном да осетим љубав према било коме. Бојала сам се да ће мојој деци нашкодити то што нисам могла нормално да размишљам. Изгубила сам самопоштовање. Мислила сам да ћу полудети.

Током тог времена, Џејсон би ми помагао након што би се вратио с посла, тако што је чистио кућу и припремао оброке за породицу, а ја сам се љутила на њега због тога! Због таквог његовог поступања, имала сам осећај да изгледам неспособна као мајка. С друге стране, када би пропустио да понуди помоћ, оптуживала бих га да не брине о мени. Да Џејсон није поступао зрело и љубазно, моја депресија је могла значити катастрофу за наш брак. Можда Џејсон најбоље може објаснити како је моје стање утицало на њега.

Мој муж прича како је све то утицало на њега

„Испрва нисам могао да разумем шта се догађа с Џанел. Њена иначе весела и отворена личност потпуно се променила и почела је другачије да се понаша. Све што бих јој рекао доживљавала је као критику, и чак је била озлојеђена када сам покушавао да јој олакшам терет обавеза. У почетку сам желео да јој кажем да престане с таквим понашањем и да се контролише, али сам схватио да би таква реакција само погоршала ситуацију.

 „Наш однос је непрестано био под притиском. Изгледало је да Џанел мисли да су се сви окренули против ње. Чуо сам за друге жене које су имале сличне симптоме услед послепорођајне депресије. Стога, када сам посумњао да Џанел пати од исте те болести, почео сам да читам све што ми је било доступно о тој теми. Оно што сам прочитао потврдило је моје сумње. Такође сам сазнао да Џанел није крива за своју болест — да то стање није последица било каквог пропуста с њене стране.

„Признајем да ме је поклањање посебне пажње, која је била потребна мојој супрузи и деци, емоционално и физички исцрпило. Две године сам морао пажљиво усклађивати обавезе на световном послу и одговорности као скупштинског старешине, мужа и оца. Срећом, био сам у могућности да прилагодим свој световни посао тако да сам могао раније да будем кући, посебно оних вечери када смо посећивали хришћанске састанке. Требало је на време да стигнем кући како бих својој супрузи помогао да спреми вечеру и да обуче децу. Тако смо сви могли посећивати хришћанске састанке.“

Пут ка опоравку

Без љубазне подршке мог супруга, мој опоравак би несумњиво био много спорији. Џејсон ме је стрпљиво слушао како би ми помогао да се ослободим страха који ме је оптерећивао. Знала сам да је веома важно да не потискујем своја осећања. Понекад сам чак деловала љутито. Али Џејсон ме је стално уверавао да ме воли и да кроз све то пролазимо заједно. Увек је настојао да ми помогне да видим позитивну страну ствари. Касније сам му се извињавала због речи које сам изговорила у љутњи. Умиривао ме је речима да је то у ствари говорила моја болест, а не ја. Сада кад се осврнем на све то,  увиђам колико су ми много значиле његове утешне речи.

На крају смо заједно пронашли једног веома љубазног лекара који је издвојио време да ме саслуша. Установио је да имам послепорођајну депресију и предложио да користим лекове како бих могла да контролишем своје честе нападе узнемирености. Такође ме је охрабрио да затражим помоћ неког стручњака за ментално здравље. Поред тога, препоручио ми је да редовно вежбам, што је многима помогло да се боре с депресијом.

Једна од највећих препрека на путу ка опоравку била је борба са стидом који прати послепорођајну депресију. Људима је често тешко да покажу саосећање према неком ко пати од неке болести коју не разумеју. Послепорођајна депресија није налик, рецимо, сломљеној нози, коју други могу да виде и онда да покажу саосећање. Ипак, моја породица и блиски пријатељи пружили су ми праву подршку и разумевање.

Љубазна помоћ породице и пријатеља

Џејсон и ја смо пуно ценили помоћ коју је моја мајка пружала током овог тешког периода. Понекад му је био потребан одмор од емоционалног метежа који је владао у кући. Моја мајка ме је увек храбрила и није покушавала да преузме све моје обавезе. Уместо тога, подупирала ме је и охрабривала да урадим оно што сам могла.

Пријатељи у скупштини су ми такође пружили изузетну подршку. Многи су нам слали писамца уверавајући нас да мисле на мене. Како сам само ценила те изразе љубазности!  Тим више јер ми је било тешко да разговарам с другима, било телефоном, било лично. Чак ми је било тешко да се дружим са сухришћанима пре и после састанака. Тиме што су нам писали, наши пријатељи су показали не само да су свесни ограничења која ми је депресија наметнула већ су такође потврдили своју бригу и љубав према мени и мојој породици.

Ова болест не траје доживотно!

Сада се осећам много боље — захваљујући савету мог лекара, изузетној подршци моје породице и разумевању пријатеља. Још увек редовно радим вежбе, чак и када сам уморна, јер ми то помаже у опоравку. Такође настојим да позитивно реагујем на охрабрење других. Кад наступе тешкоће, слушам Библију на аудио-касетама и Мелодије Краљевства — музику која духовно и емоционално подиже, која је дело Јеховиних сведока. Ова изврсна средства ме духовно јачају и помажу ми да имам изграђујуће мисли. Однедавно поново имам учешће у Теократској школи службе.

Било ми је потребно више од две и по године да будем у стању да потпуније осетим и изразим љубав према свом мужу, деци и другима. Иако је ово било тешко време за моју породицу, осећамо да су везе међу нама сада јаче него икада раније. Посебно сам захвална Џејсону, који је на изузетан начин потврдио своју љубав према мени тиме што је подносио најтеже тренутке моје депресије и што је увек био уз мене да ме подржи када ми је то било потребно. Што је најважније, сада обоје имамо пуно блискији однос с Јеховом који нас је заиста јачао током наших кушњи.

Још увек има дана када сам депресивна, али уз помоћ моје породице, лекара, скупштине и Јеховиног светог духа, нада у опоравак је све јача. Да, послепорођајна депресија није болест која траје доживотно. То је непријатељ кога можемо победити. (Испричала Џанел Маршал.)

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

Фактори који доприносе настанку послепорођајне депресије

Поред хормонских промена, постоји више фактора који могу допринети настанку послепорођајне депресије. Међу њима су:

1. Лично гледиште жене о материнству, које може бити последица њеног несрећног детињства или лошег односа међу њеним родитељима.

2. Нереална очекивања која друштво намеће мајкама.

3. Присуство депресије у породичној историји болести.

4. Незадовољство у браку и недостатак подршке од најуже или шире породице.

5. Недостатак самопоштовања.

6. Преоптерећеност или савладаност целодневном бригом око мале деце.

Овај списак никако није потпун. Други фактори такође могу допринети настанку послепорођајне депресије. Заиста, узроци још увек нису познати у потпуности.

[Оквир на 21. страни]

Више од меланхолије

Послепорођајну депресију не треба мешати са уобичајеним променама расположења након порођаја. Др Лора Милер каже: „Најчешће промене у расположењу до којих може доћи након порођаја могу се описати као нека врста меланхолије.... Око 50 процената жена које се породе, с тугом и сузама прођу кроз ово стање емоционалне лабилности (тј. променљивости). Меланхолија обично достиже врхунац три до пет дана након порођаја и постепено се повлачи наредних недеља.“ Истраживачи указују на то да ове промене могу бити последица варирања у нивоу хормона код жене након порођаја.

За разлику од меланхолије, послепорођајна депресија траје дуже и може се појавити непосредно након рођења детета или чак недељама односно месецима касније. Мајка код које се појави овај поремећај, у једном тренутку може бити усхићена а већ у наредном депресивна, чак самоубилачки настројена. Осим тога, може постати раздражљива, озлојеђена и љута. Она непрестано може имати осећај да је недорасла томе да буде мајка и да јој недостаје љубави према свом детету. Др Милер наводи: „Неке мајке код којих је установљена клиничка депресија свесне су да воле своје бебе, али ипак према њима осећају равнодушност, раздражљивост или гађење. Друге мајке размишљају о томе да их повреде или чак убију.“

Послепорођајна депресија је појава за коју се дуго зна. Још у 4. веку пре н. е., грчки лекар Хипократ писао је о озбиљним психичким променама код неких жена након порођаја. У студији објављеној у часопису Brasilian Journal of Medical and Biological Research објашњено је: „Послепорођајна депресија је озбиљан проблем који погађа од 10 до 15 процената мајки у многим земљама.“ Нажалост, „у већини случајева код ове врсте депресије није постављена исправна дијагноза нити се спроводи одговарајуће лечење“, стоји у овом часопису.

Поремећај познат као послепорођајна психоза мање је раширен од послепорођајне депресије, али је и знатно озбиљнији по својој природи. Пацијенткиња може имати халуцинације, чути гласове и изгубити осећај за реалност, мада повремено могу наступити периоди, у трајању од неколико сати или дана, када она може рационално да размишља. Узроци ове психозе остају непознати, али др Милер запажа да „изгледа да је најутицајнији чинилац генетска преосетљивост, вероватно покренута хормонским променама“. У случају послепорођајне психозе лекар специјалиста може препоручити ефикасно лечење.

[Оквир⁄Слике на 22. страни]

Како помоћи себи a

1. Уколико депресија потраје потражите помоћ стручњака. Што пре то учините, брже ћете се опоравити. Обратите се неком лекару пуном разумевања који добро познаје овај поремећај. Настојте да не осећате стид што патите од послепорођајне депресије или срамоту ако треба да узимате лекове.

2. Редовно радите вежбе. Истраживања показују да редовно вежбање може бити ефикасна терапија против депресије.

3. Реците онима с којима сте најблискији како се осећате. Немојте се изоловати нити потискивати своја осећања.

4. Упамтите да ваша кућа не мора бити у савршеном стању. Покушајте да водите једноставан живот концентришући се на важне ствари.

5. Молите се за снагу и стрпљење. Ако вам је тешко да се молите, замолите некога да се моли с вама. Опоравак ће потрајати уколико задржавате у себи осећања кривице или безвредности.

[Фуснота]

[Оквир на 23. страни]

Корисни предлози за мужеве

1. Прихватите чињеницу да ваша супруга није крива што има послепорођајну депресију. Ако депресија потраје, заједнички затражите помоћ неког лекара који разуме овај поремећај и који је саосећајан.

2. Пажљиво слушајте своју жену. Прихватите њена осећања. Немојте се узнемиравати због њеног негативног гледишта. Љубазно јој помозите да види позитивну страну ствари и уверите је да ће се осећати боље. Не закључујте унапред да морате решити сваки проблем који ваша жена спомене. Она можда само жели утеху, а не логичне одговоре (1. Солуњанима 5:14). Упамтите, послепорођајна депресија отежава вашој жени да логично и јасно размишља.

3. Прескочите небитне активности тако да својој жени можете пружити већу подршку. Ако тако поступате, она ће се брже опоравити.

4. Засигурајте да имате нешто времена за себе. Ваше добро физичко, ментално и духовно здравље омогућиће вам да пружите бољу подршку својој жени.

5. Нађите неког ко ће вас охрабрити, можда неког другог духовно зрелог мушкарца чија је жена имала послепорођајну депресију.

[Слика на 23. страни]

Породица Маршал