Пређи на садржај

Пређи на садржај

Упознајте народ Батак

Упознајте народ Батак

Упознајте народ Батак

Када је италијански истраживач из 13. века Марко Поло посетио острво Суматра у Индонезији, споменуо је известан „брдски народ“ за који је рекао да „живи попут звери и једе људско месо“. Верује се да је то био народ Батак. Међутим, моја жена и ја имамо потпуно другачије мишљење о њима. Дозволите да вам представимо народ који смо добро упознали и заволели.

„ХОРАС!“ Овим срдачним поздравом, наши нови пријатељи из народа Батак пожелели су нам добродошлицу у Северну Суматру када смо стигли на нашу нову мисионарску доделу близу језера Тоба. Као једно од најимпресивнијих природних обележја острва и највеће вулканско језеро на свету, оно представља срце земље батачког народа. (Видети  доњи оквир.)

Народ Батак је једна од највећих домородачких група у Индонезији. Према неким проценама има око осам милиона припадника и састоји се од шест независних али блиско повезаних етничких група — Тоба, Сималунгун, Каро, Даири, Ангкола и Мандајлинг. Свака група је сачињена од великих породичних племена. Када се њихови припадници сретну, прво што питају јесте: „Из ког си племена?“ Затим врло брзо одреде колико су блиски рођаци.

Правила за склапање брака

Традиционални бракови у батачком народу не повезују само две особе већ и два племена. Склапање бракова између рођака по мајчиној линији сматра се идеалним. Али брак са рођаком с очеве стране или с неким из истог племена потпуно је неприхватљив. Традиционални бракови обично се склапају по следећем правилу: Мушкарци из племена А узимају жене из племена Б, мушкарци из племена Б жене из племена В, а мушкарци из племена В жене из племена А. Овај кружни ток јача родбинске везе народа Батак и повезује младенце с многобројном родбином.

Чак и ако је пар законски венчан и има децу, племена не признају њихову заједницу све док се не обави традиционално племенско венчање. Те сложене церемоније могу укључивати стотине рођака и трајати неколико сати.

На пример, приликом венчања у племену Каро чланови младожењине породице плаћају цену за невесту њеној породици, а они затим пажљиво броје новац који су добили. Тек након тога венчање може да се настави. Чланови племена износе дуге говоре о породичном животу. Младожења и невеста слушају с поштовањем. Гозба и игра заокружују прославу.

Рај за земљораднике

У прошлости су многе батачке породице заједно живеле у великим, дугачким кућама карактеристичних кровова с два зашиљена краја који подсећају на рогове бивола. Неке од тих лепо украшених грађевина — направљених од дрвета, бамбуса и влакана шећерне палме — уздигнуте су на стубовима, а у некима је било довољно места за 12 породица. У градњи није коришћен ниједан ексер. Неке од тих кућа старих три века још увек су настањене. Испод издигнутог пода смештене су домаће животиње — говеда, пилићи, пси, свиње и водени биволи.

Основне привредне делатности су земљорадња, риболов и сточарство, као и туризам. Огроман природни амфитеатар око језера Тоба заиста је рај за земљораднике. Терасе смарагднозелених пиринчаних поља нижу се високо изнад језера. Кафа, воће и зачини успевају поред бујних башта с поврћем које напредује на плодном, црном вулканском земљишту. Риболовци у дрвеним кануима убиру свој улов у хладним, бистрим водама језера.

На крају дана, весела деца се брчкају и купају у језеру, мушкарци се друже у кафанама, а музика се разлеже по свежем вечерњем ваздуху. Батачки народ је добро познат по свом снажном и осећајном певању. Такође воле да плешу — мушкарци и жене одвојено — изводећи грациозне покрете рукама.

Бурна прошлост

Од времена Марка Пола па све до 19. века, извештаји су показивали да су припадници овог народа свирепи људождери који су ритуално јели непријатељске ратнике и злочинце. Међутим, неке „стравичне приче о канибализму можда је ширио сам батачки народ како би спречио дошљаке да им заузму територију“, каже професор историје Ленард Андаја. У сваком случају, „у 19. веку су холандске колонијалне власти забраниле канибализам у подручјима под њиховом контролом“, наводи се у једној књизи (The Batak — Peoples of the Island of Sumatra).

Батаци су били анимисти и обожавали су бројне богове и духове. Такође су упражњавали жртвене обреде и сеансе и бавили се прорицањем и врачањем. Магичне речи, упутства за врачање и формуле за излечење записивали су на тракама од коре дрвета дугачким до 15 метара и испресавијаним попут хармонике, које су служиле као магичне књиге. Ткале су се свете одоре украшене многим детаљима помоћу којих се терало зло и прорицала будућност.

Извештаји указују да су први мисионари са запада који су посетили батачки народ били баптисти Р. Бертон и Н. Ворд, који су стигли 1824. Десет година касније, док је холандска војска покушавала да заузме неке делове територије, још два мисионара из Америке, Х. Лајман и С. Менсон, усудили су се да кроче на батачку територију, али су убрзо били убијени. Два католичка мисионара која су се такође оглушила о упозорење да се држе подаље од опасних подручја вероватно су доживела исту судбину.

Међутим, немачки мисионар Лудвиг Номензен, који је дошао међу батачки народ 1862, преживео је и био прилично успешан. Заправо, многи мештани га се још увек сећају с поштовањем. Данас је већина припадника тог народа хришћанске вероисповести, док су остали углавном муслимани или анимисти. Па ипак, многи се још увек држе неких традиционалних веровања.

Стиже права добра вест

Око 1936. године, Јеховини сведоци су стигли на батачку територију доносећи добру вест о Божјем Краљевству за коју је Исус прорекао да ће се проповедати „по целом свету“ (Матеј 24:14). Многи су се одазвали на библијску поруку и оставили сујеверне обичаје. Захваљујући томе данас у овом подручју има око 30 скупштина Јеховиних сведока. (Видети  пропратни оквир.)

Док моја жена и ја проповедамо добру вест мештанима, често срећемо туристе који се диве величанственом пејзажу око језера Тоба и идеалној клими. Потпуно се слажемо с њима. Али ипак мислимо да је права лепота у људима — срдачном и пријатељски наклоњеном батачком народу.

[Оквир на 17. страни]

 ЛЕДЕНО ЈЕЗЕРО ВАТРЕНОГ ПОРЕКЛА

Језеро Тоба, дугачко 87 и широко 27 километара, сматра се највећим вулканским језером на свету. Садржи толико слатке воде да може прекрити територију Велике Британије до дубине од скоро једног метра. Смештено усред зелених вулканских врхова који чине део планинског венца Барисан, ово спектакуларно језеро је из свих углова сан сваког фотографа.

Језеро је настало услед једне или више вулканских ерупција, за које стручњаци сматрају да су биле међу најснажнијим у људској историји. С временом је вода испунила овај џиновски кратер и тако је настало језеро које је данас познато као Тоба. Каснији потреси на дну језера проузроковали су настанак прелепог острва Самосир површине 647 квадратних километара, што је приближно једнако површини Сингапура.

[Оквир на 18. страни]

КЛИМАТСКИ РАЈ

Иако је језеро Тоба удаљено око 300 километара од екватора, клима у овом подручју је изненађујуће хладна. То је зато што се језеро налази на 900 метара надморске висине. Палме и борови упоредо успевају у овом климатском рају.

Језеро представља еколошку границу за бројне животињске врсте. На пример, орангутани, белоруки гибони и Томасови лангури живе северно од језера, док тапири, западне авети и црноћуби лангури настањују јужни део.

[Оквир/Слика на 19. страни]

 ОД СПИРИТИСТИЧКОГ МЕДИЈА ДО ПРАВЕ ХРИШЋАНКЕ

Нурсија је била дукун, то јест врачара. Служила се магијом да би лечила болести, истеривала зле духове и комуницирала с „мртвима“. * Развила је успешан посао и упркос томе што се бавила окултизмом била уважен члан локалне протестантске цркве.

Када је Нурсија срела Јеховине сведоке, била је изненађена сазнавши да је Божје име Јехова (Псалам 83:18). Касније је у Библији прочитала да су многи који су постали верници у првом веку престали да се баве магијом и спалили своје спиритистичке књиге како би служили Богу на прихватљив начин (Дела апостолска 19:18, 19). Упркос снажном противљењу, одлучила је да и она то учини, имајући апсолутно поверење у Исусове речи: „Истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32).

Данас су Нурсија и њен син Бесли крштени Сведоци, а њен супруг Ненгку редовно долази на хришћанске састанке. „Откад служим Јехови“, каже она, „мој живот је много бољи! Док сам била дукун, жудела сам да сазнам истину. Сада сам заиста испуњена.“

[Фуснота]

^ Видети чланак „Гледиште Библије: Ко су демони?“ на страни 20.

[Слика]

Нурсија са својим мужем и сином

[Мапе на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Суматра

Језеро Тоба

[Извор]

Based on NASA/Visible Earth imagery

[Слика на странама 16, 17]

Поглед на језеро Тоба са обронака планине Пусук Бухит

[Слика на 18. страни]

Водопад Сиписописо, који се налази на северном крају језера Тоба, висок 110 метара