Необичан живи свет Тасманије

ДАЊУ је у тасманијској дивљини мирно и тихо, али ноћу се чују се режање и крици од којих вас подилази језа. Одакле долазе ти звуци? То се оглашава борбени торбар који нема баш сјајно име — тасманијски ђаво. Ова снажна животиња често изгледа и звучи веома опасно, нарочито када се гости лешинама. Али овај мали лармаџија само блефира.

Ове животиње за трен ока могу очистити шуму од стрвина. Својим снажним чељустима и зубима могу раскомадати било какву лешину са све кожом, костима и свим осталим. Тасманијски ђаво за пола сата може појести количину хране која понекад достиже и до 40 посто његове тежине, а то је као кад би човек за само један оброк појео бифтек од 25 килограма!

Далеко љупкији је обичан вомбат, здепаста животињица умиљатог изгледа. Женке вомбата у својој торби носе младе и доје их. Али за разлику од својих рођака, других торбара, вомбати торбу имају позади, несумњиво да би беба остала чиста док мама копа јазбину. Имају зубе који увек расту и који су за њих право благо, јер њима глођу препреке под земљом. Иако вомбати изгледају неспретно, изузетно су окретни и предњим ногама сакупљају биљке и приносе их устима.

Кљунар је још једно необично створење. Он има кљун, на ногама пловне  кожице као у патке, тело и крзно попут видре, а реп му је сличан дабровом. Леже јаја као кокошка, копа тунеле као вомбат и доји младе као медведица. Није чудо што су први истраживачи који су на њега наишли, мислили да је неко направио неслану шалу!

Зашто нас овај живи свет толико фасцинира? Сигурно зато што га је таквог створио наш Створитељ. Библија открива да је он рекао првом људском пару да се брину о животињама: „Владајте [...] над свим створењима што се мичу по земљи“ (Постанак 1:28). Када посматрамо ове животиње у дивљини просто пожелимо да испунимо те речи и добро бринемо о њима, зар не?

[Оквир/Слика на 11. страни]

У СЕНЦИ ЏИНОВА

Када је реч о величини, мало тога може да парира тасманијском дрвећу, међу којем је највиша једна врста еукалиптуса (Eucalyptus regnans), што је цветница која обично нарасте око 75 метара. Највише дрво те врсте еукалиптуса високо је 99,6 метара, и само је 16 метара ниже од највишег дрвета на свету — једне секвоје у Калифорнији.

Још једно дрво које успева у тасманијској дивљини, једна врста бора (Dacrydium franklinii) дупло је ниже од тамошњег просечног еукалиптуса, али му је животни век шест пута дужи. Неки научници процењују да ови борови могу да живе више од 3 000 година, због чега спадају у најдуговечнија дрвећа на свету. Овај „принц тасманијског дрвећа“, како се још назива, високо је цењен у индустрији намештаја и бродоградњи. Ово дрво крем боје лако се обрађује и садржи једну врсту есенцијалног уља које служи за заштиту од инсеката и пропадања. Иако су нека дебла стотинама година лежала на шумском тлу, остала су у добром стању и могу се користити.

[Слика на 10. страни]

Тасманијски ђаво

[Извор]

© J & C Sohns/age fotostock

[Слика на 11. страни]

Обичан вомбат

[Слика на 11. страни]

Кљунар

[Извори слика на 11. страни]

Вомбат и кљунар: Tourism Tasmania; џиновско дрво: Tourism Tasmania and George Apostolidis