Пређи на садржај

Пређи на садржај

СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ

Галилео

Галилео

Између XIV и XVI века, европски научници и филозофи дошли су до нових сазнања о свемиру. Међутим, та сазнања су била у супротности са учењима Католичке цркве. Један од оних који је довео у питање тадашње општеприхваћено схватање о свемиру био је Галилео Галилеј.

ПРЕ Галилеовог времена, многи су мислили да се Сунце, планете и звезде окрећу око Земље. То је био и званичан став Католичке цркве.

Међутим, Галилео је помоћу свог телескопа открио чињенице које су се супротстављале тадашњим научним схватањима. Примера ради, док је посматрао како се сунчеве пеге померају на површини Сунца, закључио је да се оно окреће око своје осе. Оваква открића ће у великој мери пружити људима дубљи увид у свемир, али ће такође Галилеа довести у директан сукоб с Католичком црквом.

НАУКА И РЕЛИГИЈА

Деценијама пре Галилеовог открића, пољски астроном Никола Коперник изнео је теорију по којој се Земља окреће око Сунца. Галилео је проучавао Коперникове радове о кретању небеских тела и сакупио доказе у прилог тој теорији. Испрва је оклевао да објави своја запажања, страхујући да ће наићи на исмевање и ругање. Па ипак, није могао да угуши одушевљење оним што је видео својим телескопом. На крају је представио јавности открића до којих је дошао. Неки научници су његове аргументе сматрали увредљивим, а свештенство га је убрзо почело исмевати у својим проповедима.

Године 1616, кардинал Белармин, „уважени теолог тог доба“, обавестио је Галилеа о новом католичком декрету против Коперникових идеја. Снажно га је подстакао да прихвати тај декрет, тако да годинама након тога, Галилео није јавно заступао идеју да се Земља окреће око Сунца.

Године 1623, на власт је дошао папа Урбан VIII, Галилеов пријатељ. Галилео га је 1624. замолио да укине декрет из 1616. Међутим, папа је од Галилеа затражио да објасни опречне теорије Коперника и Аристотела, али тако да не стаје ни на чију страну.

Тако је Галилео написао књигу Дијалог о два главна система света. Иако му је папа наредио да буде неутралан, Галилео је ипак у својој књизи подржао Коперникове идеје. Убрзо су се подигли Галилеови непријатељи који су тврдили да та књига исмева папу Урбана. Тако је Галилео оптужен за јерес и под претњом мучења био присиљен да се одрекне Коперникових учења. Римска инквизиција га је 1633. осудила на доживотни кућни притвор и забранила његове рукописе. Умро је 8. јануара 1642. у својој кући у Арчетри, близу Фиренце.

Папа Јован Павле II признао је да је Католичка црква погрешила када је осудила Галилеа

Вековима су неки његови радови били на листи књига које је Католичка црква забранила за читање. Прошло је око 300 година пре него што је Црква, 1979, кренула да преиспитује Галилеов случај. Тако је 1992, папа Јован Павле II признао да је Католичка црква погрешила када је осудила Галилеа.