Пређи на садржај

Пређи на садржај

Духовна изградња у „кући од камена“

Духовна изградња у „кући од камена“

Духовна изградња у „кући од камена“

Име ове афричке земље значи „кућа од камена“. Позната је по Викторијиним водопадима и разноликом свету дивљине. Па ипак, у њој се налазе и огромне древне грађевине које су дело људских руку и које су највеће на подручју јужно од Сахаре. Средиштем ове земље протеже се гранитни плато. Захваљујући умереној клими, на платоу је земљиште плодно а вегетација бујна. Реч је о Зимбабвеу, земљи са око 12 милиона становника.

ЗБОГ чега име „кућа од камена“? Године 1867. ловац и истраживач Адам Рендерс наишао је на велике камене громаде које се простиру на 720 хектара. Он је путовао кроз афричку степу, где су куће углавном саграђене од блата и прућа, са сламнатим крововима. Затим је наишао на камене рушевине једног огромног града, који сада носи име Велики Зимбабве.

Те рушевине налазе се јужно од подручја које је данас познато као Масвинго. Неки зидови су високи преко 9 метара и саграђени су од гранитног камења које је наслагано једно на друго, без малтера који би их повезивао. Унутар ових рушевина налази се необична кула купастог облика која се уздиже око 11 метара увис из основе пречника 6 метара. Није позната тачна намена овог здања. Рушевине потичу из осмог века н. е., али неки докази указују на то да је подручје било насељено стотинама година раније.

Године 1980, земља која је тада носила име Родезија постала је независна од Велике Британије и добила је ново име, Зимбабве. Њено становништво сачињавају припадници две велике етничке групе — народа Шона, који сачињава већи део популације, и народа Ндебеле. Људи су гостољубиви, што често запажају и Јеховини сведоци док проповедају од куће до куће. Понекад ће домаћин чим чује да неко куца рећи: „Уђите“ или „Изволите, седите“, чак и ако не зна ко је на вратима. Већина становника Зимбабвеа има дубоко поштовање према Библији и често инсистирају на томе да њихова деца седе и слушају док се разговара о Библији.

Утешна и охрабрујућа порука

Сида и суша су речи које се често чују када се у медијима говори о Зимбабвеу. Ширење сиде веома је утицало на становништво и економију земаља супсахарске Африке. Овде кад год је неко примљен у болницу готово увек се ради о оболелима од вируса ХИВ. Та болест је многима разорила породице.

Да би помогли људима у Зимбабвеу, Јеховини сведоци им говоре да је најбољи начин живота онај који је у складу с Божјим мерилима изложеним у Библији. На пример, Божја Реч научава да је Божји дар интимних односа резервисан само за брак, да Бог не одобрава хомосексуалност и да Јеховин закон забрањује трансфузију крви и употребу дроге (Дела апостолска 15:28, 29; Римљанима 1:24-27; 1. Коринћанима 7:2-5; 2. Коринћанима 7:1). Сведоци такође шире поруку наде која се заснива на чврстом темељу, истичући да ће у блиској будућности Божје Краљевство уклонити све болести (Исаија 33:24).

Пружање хуманитарне помоћи

Суша је у протеклој деценији разорно утицала на Зимбабве. Дивље животиње су умирале од глади и дехидрације. Помрло је на стотине хиљада стоке. Пожар је уништио хектаре шума. Многа деца и старији су умрли услед неисхрањености. Чак је и ниво воде у моћној реци Замбези опао до те мере да је био угрожен рад хидроелектрана.

Јеховини сведоци су реаговали на ту ситуацију тако што су основали осам одбора за хуманитарну помоћ у разним деловима земље. Путујући надгледници су посећивали скупштине како би утврдили шта је браћи потребно. Затим би информацију о томе проследили одговарајућем одбору за хуманитарну помоћ. Један путујући надгледник је известио: „У протеклих пет година поделили смо више од хиљаду тона кукуруза, десет тона сушене рибе и десет тона лима-пасуља. Наша духовна браћа произвела су две тоне муфушве [сушеног поврћа]. Такође смо разделили огромну количину одеће, као и новац.“ Други путујући надгледник је запазио: „Када се сетим потешкоћа које смо имали приликом набављања дозвола за увоз ових намирница, које су тражили и Зимбабве и Јужноафричка Република, као и вечите несташице горива неопходног за транспорт преко потребне хуманитарне помоћи, могу само да закључим да се у нашем случају још једном доказала истинитост Исусових речи да небески Отац зна да нам је све то потребно“ (Матеј 6:32).

Како путујући надгледници успевају да обављају своје дело у овим подручјима погођеним сушом? Неки носе храну за себе и за породице код којих су смештени. Један од њих је испричао да су неке сестре разговарале о томе да ли да тог дана заврше службу како би стале у ред да чекају хуманитарну помоћ од владе. Одлучиле су да се поуздају у Јехову тако што ће се усредсредити на дело проповедања и чекати на решење. Тог дана није стигла хуманитарна помоћ од владе.

Сутрадан је био састанак у Дворани и те сестре су се опет нашле пред једном одлуком. Хоће ли присуствовати састанку или ће чекати да стигне помоћ? Поставиле су исправне приоритете и отишле у Дворану Краљевства на састанак (Матеј 6:33). Док су певали закључну песму, зачули су звук камиона. Хуманитарна помоћ је стигла баш ту, захваљујући њиховој духовној браћи из одбора за хуманитарну помоћ! Искрена радост и захвалност верних Сведока који су присуствовали састанку била је огромна.

Љубав изграђује

Добра дела учињена у корист оних који нису део хришћанске скупштине пружила су могућност да се да добро сведочанство. Један путујући надгледник из Масвинга био је у служби с још неким Сведоцима када је запазио једну девојчицу како лежи поред пута. Сведоци су приметили да је веома болесна, јер није могла нормално да говори и глас јој је подрхтавао. Девојчица се звала Хамунјари, што на језику шона значи „Зар се не стидиш?“ Браћа су сазнала да су је ту оставили чланови њене цркве док су ишли на религиозну службу у планинама. Сведоци су овој девојчици пружили помоћ и одвели је до оближњег села.

У том селу су неки људи препознали Хамунјари и позвали њене рођаке да дођу по њу. Сељани су за Сведоке рекли: „Ово је права религија. Такву љубав хришћани треба да показују“ (Јован 13:35). Пре него што су отишла, браћа су Хамунјари дала трактат Да ли бисте желели да нешто више сазнате о Библији? a

Наредне седмице је путујући надгледник посећивао скупштину у крају где Хамунјари живи. Желео је да види да ли је девојчица безбедно стигла кући. Цела породица се веома обрадовала кад је видела њега и другу браћу. Њени родитељи су запазили: „Ваша религија је права. Спасли сте живот наше ћерке, која је била остављена да умре на путу.“ Раније су питали чланове њене цркве: „Зар се не стидите, као што и Хамунјарино име гласи, што сте је оставили да умре?“ Сведоци су разговарали о Библији и оставили библијску литературу њеној породици, након чега су они позвали браћу да дођу поново и да проучавају Библију с њима. Неки чланови породице који су се раније противили Сведоцима променили су своје мишљење. Један од њих, Хамунјарин зет, био је вођа у тамошњој цркви. Почео је да проучава Библију.

Изградња места за састајање

Надахнути песник из древних времена написао је: „Боже... Душа је моја тебе жедна... у земљи сувој и сасушеној, где нема воде“ (Псалам 63:1). У Зимбабвеу су многи људи у таквој ситуацији! У физичком смислу трпе сушу, а и духовно су жедни јер траже Бога и његову доброту. То се може видети из резултата које Јеховини сведоци постижу у служби. Када је Зимбабве 1980. стекао независност, било је око 10 000 Сведока у 476 скупштина. Сада, око 27 година касније, број активних Сведока се утростручио а број скупштина је скоро двоструко већи.

Само је мали број скупштина имао своје место састајања. У јануару 2001. само 98 од преко 800 скупштина у Зимбабвеу имале су своју Дворану Краљевства у којој су се састајале. Многе скупштине одржавале су састанке под неким дрветом или у једноставним колибицама направљеним од прућа, са зидовима од блата и сламнатим крововима.

Захваљујући великодушним прилозима и марљивом труду хришћанског братства, Сведоци у Зимбабвеу започели су с програмом изградње који је омогућио да више скупштина добије своје једноставне, али достојанствене Дворане Краљевства. Многи Сведоци из других земаља који имају вештине корисне за градњу уредили су своје околности тако да су могли доћи у Зимбабве и прикључити се тамошњим волонтерима. Један од Сведока из Зимбабвеа је написао: „Искрено захваљујемо свој браћи и сестрама из толико много земаља који су дошли у Зимбабве да нам помогну да изградимо лепе Дворане Краљевства. Захваљујемо и вама осталима који сте дали прилоге у Фонд за Дворане Краљевства из ког се финансира ово дело.“

У источном делу земље, браћа су се 50 година састајала испод једног великог дрвета баобаба. Када је хришћанским старешинама речено да ће бити изграђена једна права дворана у којој ће се одржавати састанци, најмање један од њих није могао задржати сузе. У оближњој скупштини, један старешина који има 91 годину рекао је: „Толико дуго сам вапио Јехови да се деси нешто овако!“

Многи су коментарисали о брзини градње ових лепих грађевина. Један посматрач је рекао: „Ви градите дању, али Бог сигурно гради ноћу!“ Јединство и срећа тих радника такође нису прошли незапажено. До данас је широм земље изграђено преко 350 Дворана Краљевства. Сада се 534 скупштине састају у Дворанама Краљевства, чврстим грађевинама од цигле.

У Зимбабвеу се и даље одвија важна духовна изградња. Док размишљамо о ономе што је до сада постигнуто, покренути смо да хвалимо Јехову, од кога долазе такви благослови. Заиста, „ако Јехова кућу не гради, узалуд се градитељи њени труде“ (Псалам 127:1).

[Фуснота]

a Издали Јеховини сведоци.

[Мапе на 9. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЗИМБАБВЕ

ХАРАРЕ

Масвинго

Велики Зимбабве

[Слика на 9. страни]

Кула купастог облика

[Слика на 12. страни]

Нова Дворана Краљевства, скупштина Консешн

[Слика на 12. страни]

Чланови скупштине Линдал испред своје нове Дворане Краљевства

[Извори слика на 9. страни]

Рушевине са степеницама: ©Chris van der Merwe/AAI Fotostock/age fotostock; кула на уметнутој слици: ©Ingrid van den Berg/AAI Fotostock/age fotostock