Пређи на садржај

Пређи на садржај

Никад не губи наду!

Никад не губи наду!

Да ли си већ годинама Јеховин сведок и желео би да ти се брачни друг придружи у служењу Јехови?

Или си можда разочаран што особа с којом си проучавао Библију и која је лепо напредовала ипак није прихватила истину?

 Ако будеш размотрио оно што су доживели неки наши суверници у Великој Британији, разумећеш зашто никада не треба губити наду. Поред тога, увидећеш и како можеш симболично речено ’бацити свој хлеб на површину воде‘ да би помогао онима који још нису прихватили истину (Проп. 11:1).

НЕОПХОДНО ЈЕ ИСТРАЈАТИ

Неопходно је да будеш истрајан и да се држиш библијске истине и Јехове (Пон. зак. 10:20). Управо тако је поступила Јоргина, која је 1970. почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Њен супруг Киријакос је због тога био веома љут. Покушавао је да је спречи да проучава Библију и није дозвољавао Сведоцима да је посећују. Поред тога, побацао јој је све публикације Јеховиних сведока.

Када је Јоргина почела да долази на скупштинске састанке, Киријакос се још више наљутио. Једном је дошао у Дворану Краљевства јер је хтео да се препире с браћом. Једна сестра је схватила да Киријакос боље говори грчки него енглески па је зато телефонирала једном брату грчког порекла и замолила га да дође и разговара с њим. На Киријакоса је позитивно утицала љубазност тог брата и након неколико месеци њих двојица су чак почела да проучавају Библију. Али Киријакос је касније прекинуо с проучавањем.

Следеће три године он се и даље противио Јоргини. Претио јој је да ће је оставити ако се буде крстила као Јеховин сведок. Јоргина се на дан свог крштења усрдно молила Јехови да не дозволи да је Киријакос напусти. Када су Сведоци дошли да је повезу на покрајински састанак, Киријакос им је рекао: „Идите ви први, а нас двоје ћемо за вама нашим колима.“ Он је био на преподневном делу програма и присуствовао је крштењу своје супруге!

Након што је прошло скоро 40 година откако је Јоргина упознала Сведоке, њен муж се крстио

После тога се мање противио и с временом се његов став према истини знатно побољшао. Након што је прошло скоро 40 година откако је Јоргина упознала Сведоке, њен муж се крстио. Али шта је позитивно утицало на Киријакоса? Он је рекао: „Драго ми је што Јоргина није дозволила ничему да је одврати од служења Јехови.“ Јоргина је рекла: „Иако се мој муж љутио, нисам ни помишљала на то да престанем да служим свом Богу. Све време сам се молила Јехови и никад нисам губила наду.“

ВАЖНО ЈЕ РАЗВИЈАТИ ХРИШЋАНСКЕ ОСОБИНЕ

Свом брачном другу можеш помоћи и ако развијаш хришћанске особине. Апостол Петар је удатим хришћанкама дао следећи савет: „Будите подложне својим мужевима, да бисте оне који нису послушни Божјој речи придобиле без речи својим понашањем“ (1. Петр. 3:1). Кристина је живела у складу с тим саветом иако јој је требало много година да придобије свог мужа. Она је постала Јеховин сведок пре више од 20 година, али у то време њен супруг Џон није веровао у Бога. Премда је видео да Кристини веома значи то што је постала Сведок, није желео да има било шта са религијом. Он је рекао: „Видео сам да је срећна због своје религије. Постала је снажнија као личност и пружала ми је подршку у многим тешким ситуацијама.“

Кристина никада није приморавала свог супруга да прихвати истину. Њен муж је рекао: „Од почетка је разумела да је најбоље да ми не прича о својој религији. Била је стрпљива и пустила ме је да сам дођем до неких закључака.“ Када су у Стражарској кули или у Пробудите се! излазили чланци о науци и природи, што је Џона интересовало, она би му рекла: „Мислим да ће ти бити занимљиво да ово прочиташ.“

Када је Џон отишао у пензију, почео је да се бави баштованством. Пошто је имао више слободног времена, питао се: ’Да ли су људи настали случајно или су створени с неком сврхом?‘ Једног дана га је брат с којим је имао обичај да поприча питао: „Да ли би проучавао Библију?“ Џон је касније рекао: „Пошто сам почео да верујем у Бога, пристао сам да проучавам.“

Колико је само било важно што Кристина није губила наду. Више од 20 година се молила Јехови да помогне њеном мужу да прихвати истину и он се на крају крстио. Они сада заједно ревно служе Јехови. Џон је рекао: „Две ствари су ми посебно помогле да прихватим истину. Као прво, Сведоци су били љубазни и поставили су се према мени као према пријатељу. Као друго,  захваљујући томе што је Јеховин сведок, моја жена је све време била верна, поуздана и несебична.“ Кристина је заиста применила оно што пише у 1. Петровој 3:1 и тако помогла свом супругу да упозна истину.

СЕМЕ ДАЈЕ ПЛОД НАКОН ВИШЕ ГОДИНА

Можда си доживео да је особа с којом си проучавао Библију лепо напредовала, али је касније изгубила интересовање за истину. Да ли то значи да је што се ње тиче све изгубљено? Краљ Соломон је написао: „Ујутру сеј семе своје и до вечери нека ти рука не почива. Јер не знаш где ће успети, овде или онде, или ће обоје бити једнако добро“ (Проп. 11:6). Понекад је потребно да прође више година да би истина пустила корен у нечијем срцу. Таква особа ће на крају можда схватити да је важно да се приближи Богу (Јак. 4:8). Сасвим је могуће да ћеш се једног дана пријатно изненадити.

Један такав пример је Алис, која се из Индије преселила у Енглеску. Она је 1974. почела да проучава Библију са Сведоцима. Иако јој је матерњи језик хинди, проучавала је на енглеском јер је желела да га боље научи. Проучавала је неколико година и била је на неколико скупштинских састанака који су се одржавали на енглеском језику. Знала је да је пронашла истину, али није схватила колико је она важна. Поред тога, желела је да се финансијски обезбеди и волела је изласке. На крају је престала да проучава.

Скоро 30 година касније, Алис је послала писмо Стели, сестри која је с њом проучавала. У њему је писало: „Сигурно ће ти бити драго да чујеш да се недавно на обласном конгресу крстила особа с којом си 1974. проучавала Библију. Веома си позитивно утицала на мене. Иако тада нисам била спремна да се предам Богу, посејала си семе истине у моје срце и у мој ум.“

Алис је у писму рекла Стели: „Сигурно ће ти бити драго да чујеш да се недавно на обласном конгресу крстила особа с којом си 1974. проучавала Библију“

Али шта је навело Алис да се преда Богу? Рекла је да је била веома утучена када је 1997. године изгубила супруга и да се зато молила Богу. Након десет минута, посетиле су је две наше сестре које говоре панџапски и оставиле јој трактат Има ли наде за наше мртве? Осећала је да је то одговор на њену молитву и решила је да потражи Јеховине сведоке. Али како је успела да их пронађе? Она је случајно нашла један стари роковник у ком је била адреса скупштине на панџапском, коју је раније добила од Стеле. Када је дошла у Дворану Краљевства, браћа и сестре су је срдачно дочекали. Алис је рекла да је то оставило дубок утисак на њу и помогло јој да се избори с тугом.

Почела је да редовно долази на састанке и проучава Библију на панџапском. Научила је да течно говори тај језик и да добро чита, а 2003. године се крстила. На крају свог писма је рекла: „Заиста сам ти захвална што си пре 29 година посејала семе истине у моје срце и што си ми пружила добар пример.“

„Заиста сам ти захвална што си пре 29 година посејала семе истине у моје срце и што си ми пружила добар пример“ (Алис)

Шта из овога можеш научити? Ако је неко искрен, понизан и жели да упозна Бога, Јехова ће му помоћи да разуме и прихвати истину иако то може трајати дуже него што очекујеш. Немој заборавити оно што је Исус рекао у једном поређењу: „Семе ниче и расте, а да [сејач] и не зна како. Земља сама од себе доноси плод — прво стабљику, затим клас и на крају пуно зрно у класу“ (Мар. 4:27, 28). Дакле, духовни раст се одвија постепено и ’сам од себе‘. Заправо, ниједан објавитељ не зна како до духовног раста заиста долази. Зато је важно да обилно сејеш како би могао обилно жети.

Немој превидети ни колико је молитва важна. Јоргина и Кристина су се непрестано молиле Јехови. Ако будеш ’устрајао у молитви‘ и не губиш наду, можда ћеш „после много дана“ опет наћи „хлеб“ који си бацио на површину воде (Римљ. 12:12; Проп. 11:1).