„Док нас смрт не растави“

КОЛИКО парова са усхићењем понавља ове речи на дан венчања, а да уопште и не помишљају да би се тако нешто стварно могло десити? Због старости, болести или несрећног случаја вољена особа може изгубити живот остављајући свог брачног друга да се бори с тугом и самоћом (Проповедник 9:11; Римљанима 5:12).

Статистички подаци показују да су скоро половина жена које имају 65 или више година удовице. Губитак брачног друга се сматра „женским феноменом“ зато што је три пута већа вероватноћа да ће жена остати без мужа, него обрнуто. Али то не значи да се мушкарцима тако нешто не може десити. Чињеница је да су се милиони људи нашли у тако тешкој ситуацији. Да ли сте и ви међу њима?

Било да сте мушкарац или жена, шта можете учинити ако сте ожалошћени због губитка брачног друга? Може ли вам Библија помоћи да поднесете тај бол? Како су неки пребродили такав губитак? Иако не постоји неки рецепт који се може применити у свакој ситуацији, постоје начела и савети који су веома корисни.

Суочити се са губитком

Премда неки мисле да је плакање знак слабости или чак да није добро плакати, психолог др Џојс Брадерс, која је и сама удовица, каже да су сузе попут прве помоћи у емоционалном смислу. Заправо, плакање је нормалан део процеса жаљења и може ублажити бол. Немојте се стидети својих суза. У Библији налазимо један добар пример. Аврахам је био човек који је имао изузетну веру и имао је част да буде назван Божјим пријатељем. Међутим, када је његова вољена жена умрла, он је „ушао у шатор да ожали Сару и да је оплаче“ (Постанак 23:2).

Иако је сасвим нормално да желите да неко време будете сами, није добро да се потпуно осамите.  У Пословицама 18:1 стоји једна отрежњавајућа мисао: „Онај ко се осамљује иде за својим себичним жељама.“ Било би боље да потражите подршку рођака и пријатеља који су саосећајни. Зато је заиста дивно што у хришћанској скупштини постоје старешине, то јест духовно зреле особе које вам могу пружити подршку и савет када је то потребно (Исаија 32:1, 2).

Некима је значило то што су одговарали на писма и поруке са изразима саучешћа. То може бити прилика да лепа сећања и успомене на свог брачног друга преточите у речи. Можда ће ваше ране лакше зацелити ако направите албум са сликама, писмима и белешкама.

Сасвим је нормално да се ожалошћена особа осећа изгубљено. Ако се и ви тако осећате ипак би било добро да наставите са својим уобичајеним активностима. На пример, ако сте навикли да у одређено време одлазите на спавање, устајете, једете или обављате неке кућне послове, покушајте да тако и даље радите. Планирајте шта ћете радити за викенд или на неки дан који је за вас посебан као што је рецимо ваша годишњица брака, када вас нарочито може обузети туга. Веома је важно да останете активни у духовном погледу (1. Коринћанима 15:58).

Када је неко под великим стресом његова способност просуђивања може бити замагљена. Неки људи који имају лоше мотиве можда ће покушати да искористе вашу ситуацију. Зато немојте на брзину доносити одлуке о стварима као што су продаја куће, нека велика инвестиција, пресељење или поновно склапање брака. Једна мудра пословица каже: „Замисли марљивог човека сигурно доносе корист, а ко је год брзоплет сигурно срља у оскудицу“ (Пословице 21:5). Све тако велике промене у животу треба одложити док се мало не приберете.

Можда ће вам јако тешко пасти да уклоните неке личне ствари вашег покојног брачног друга, што је сасвим нормално, посебно ако сте дуго били у браку. Али одлагање тога само непотребно продужава патњу (Псалам 6:6). Неки воле да то ураде сами, док је другима лакше да то ураде у друштву неког блиског пријатеља с којим могу причати о успоменама које у тим тренуцима навиру. Можда би било добро да замолите неког пријатеља или рођака да вам помогне око сређивања докумената, извршавања одређених обавеза или остваривања неких законских права.

Немојте заборавити да живимо у неморалном свету. Сада када сте остали сами можда ћете се наћи у ситуацији када вам неће бити лако да останете честити. Речи апостола Павла и дан-данас су корисне. Он је рекао да ’свако треба да зна да овлада својим телом у светости и части, а не у необузданој полној пожуди која је својствена народима који не познају Бога‘ (1. Солуњанима 4:4, 5). Зато је мудро избегавати љубавне романе, као и филмове и музику који побуђују сексуалне жеље.

Веома је важно да прихватите чињеницу да је за опоравак потребно време. У новинама USA Today извештава се да неке студије које је спровео Институт за социјална истраживања при Универзитету Мичиген показују да је ожалошћеној особи потребно барем 18 месеци да се физички и психички опорави. Молите се Богу  за истрајност, а плод светог духа ће вам помоћи у томе (Галатима 5:22, 23). Иако вам сада можда не изгледа тако, како време пролази сваког дана ће вам бити све лакше.

Како су се неки изборили с таквим губитком

Ана је јако тешко поднела смрт мужа с којим је 40 година била у срећном браку. „Остала сам без мајке када сам имала 13 година, а после су ми умрли отац, два брата и сестра. Али искрено могу рећи да ме смрт никога од њих није толико дубоко погодила као смрт мог мужа. Осећала сам се као да ме је неко пресекао на пола. Бол је био скоро неподношљив.“ Шта јој је помогло да издржи тај бол? „Направила сам велики албум у који сам ставила мејлове и писма у којима су људи дивним речима изразили колико су волели Дарила и ценили његове добре особине. Свако је споменуо нешто што је било карактеристично за Дарила. Сигурна сам да га се и Јехова сећа и да ће га ускрснути.“

Осамдесетосмогодишња Естер каже шта је њој помогло: „После 46 година које смо провели заједно, најтеже ми је пала усамљеност. Али приметила сам да ми је много помогло то што сам била заокупљена духовним стварима. Нисам престала да идем на хришћанске састанке, да преносим библијску поруку другима и да читам Библију. Помогло ми је и то што се нисам осамљивала. Гледам да будем у друштву пријатеља који ће ме саслушати. Немају баш увек да кажу нешто утешно, али ценим што налазе времена за мене и што хоће да ме саслушају.“

Роберт, коме је после 48 година брака жена умрла од рака каже: „Веома је тешко поднети губитак брачног друга с којим сте могли разговарати, доносити одлуке, уживати у путовањима и годишњим одморима  и причати о свакодневним догађајима. То је права борба, али ја не желим да одустанем већ да наставим са својим животом. Помаже ми то што сам физички и ментално активан. Молитва је такође извор велике утехе.“

Смисаон живот након губитка брачног друга

Иако је губитак вољеног брачног друга једна од највећих траума коју човек може доживети, то ипак није крај вашег живота. Ако гледате позитивну страну свега, можда ћете сада видети прилику да радите нешто за шта раније нисте имали времена. На пример, можда ћете наћи време за неки хоби или за путовања. То вам може помоћи да испуните празнину. Неки ће можда имати прилику да више учествују у служби проповедања. То ће вам сигурно донети радост и задовољство јер је Исус рекао: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35).

Немојте мислити да више никада нећете бити срећни. Будите сигурни да ће Јехова Бог бринути о вама ако тражите помоћ од њега. Псалмиста Давид је рекао: „[Јехова] удовици помаже“ (Псалам 146:9). Утешно је знати да Библија описује Јехову не само као ’Оца милосрђа и Бога сваке утехе‘, већ за њега каже да ’отвара руку своју и жеље испуњава сваком живом бићу‘ (2. Коринћанима 1:3; Псалам 145:16). Дакле, Јехова, Бог пун љубави, може, хоће и спреман је да помогне онима који искрено траже помоћ од њега. Израелци су у једној песми своја осећања изразили следећим речима: „Подигнућу очи своје према горама. Одакле ће мени помоћ доћи? Помоћ је мени од Јехове, Творца неба и земље“ (Псалам 121:1, 2). Надамо се да ћете се и ви тако осећати.

[Истакнути текст на 19. страни]

Милиони људи су жалосни и усамљени зато што им је умро брачни друг. Да ли сте и ви међу њима?

[Оквир на 21. страни]

Да ли поново ступити у брак?

Библија показује да смрт мужа или жене представља крај брачне везе и да онај ко је надживео свог брачног друга може поново ступити у брак (1. Коринћанима 7:39). Па ипак, то је одлука личне природе. Међутим, важно је да деца знају да је њихов родитељ донео такву одлуку и да му пруже подршку уколико је то могуће (Филипљанима 2:4). На пример, Андрес није био за то да се његов отац поново ожени. Много је волео своју мајку и сматрао је да нико не треба да заузме њено место. „Али убрзо сам увидео да је мој отац донео добру одлуку“, каже он. „Разведрио се откад се оженио. Поново је почео да се бави оним што већ неко време није радио, рецимо опет је почео да путује. И наравно, захвалан сам његовој садашњој жени што се тако добро брине о њему у физичком и емоционалном погледу.“

[Слике на странама 20, 21]

Лакше ћете се опоравити ако сте активни и ако се молите Богу за истрајност