РОМАН је био дечак када је његов добар друг погинуо у саобраћајној незгоди. „Губитак пријатеља ме је страшно погодио“, каже он. „Након те трагедије, годинама сам се питао шта се дешава с нама када умремо.“

Човеку је тешко да се помири са смрћу. Без обзира на наше године, нормално је да не желимо да умремо. Многи страхују од тога шта се дешава после смрти.

Многи верују да после смрти неки део особе наставља да живи. Сматрају да ће добри људи бити награђени животом на небу док ће зли због својих греха бити кажњени вечним мучењем. Други мисле да приликом смрти човек престаје да постоји и да се с временом потпуно заборавља на њега.

Прво веровање подразумева да особа заправо никада не умире. Према другом, живот нема никаквог смисла. Они који тако размишљају често усвајају фаталистички став који се огледа у речима: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Коринћанима 15:32).

Библија не каже да приликом смрти неки део особе наставља да живи. Краљ Соломон је под Божјим надахнућем написао: „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5). Они који „нису свесни ничега“ уопште не знају шта се дешава око њих. Они ништа не осећају нити ишта могу да ураде. Зато мртви не могу ни помоћи ни наудити живима.

За разлику од онога у шта многи верују, Бог није намеравао да људи умиру. Он је створио првог човека тако да живи заувек на земљи. Бог је споменуо смрт само када је Адаму рекао шта је казна за непослушност. Забранио му је да једе плод са одређеног дрвета и затим га упозорио  да ће, уколико буде јео, ’сигурно умрети‘ (Постанак 2:17). Да су Адам и Ева били послушни, заувек би живели на земљи и они и сви њихови потомци верни Богу.

Адам је изабрао да се оглуши о Божје упозорење. Био је непослушан и тиме починио грех због ког је морао да умре (Римљанима 6:23). Ниједан део њега није наставио да живи након смрти. Он је престао да постоји. Бог му је рекао: „У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и узет. Јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (Постанак 3:19). Пошто сви потичемо од Адама, сви смо наследили грех и смрт (Римљанима 5:12).

Упркос Адамовом лошем избору, Бог ће испунити своју намеру да земља буде настањена Адамовим потомцима (Постанак 1:28; Исаија 55:11). Ускоро ће Јехова вратити у живот многе који су умрли. Апостол Павле је о том времену рекао: „Бог [ће] ускрснути и праведнике и неправеднике“ (Дела апостолска 24:15).

Роман, цитиран у уводу чланка, проучавао је Библију и сазнао шта она говори о смрти и о Јехови Богу. То је дубоко утицало на њега. У чланку под насловом „Библија мења животе“.