Пређи на садржај

Пређи на садржај

Тимгад — заборављени град открива своје тајне

Тимгад — заборављени град открива своје тајне

НЕУСТРАШИВИ истраживач Џејмс Брус није могао да верује својим очима. Угледао је римску тријумфалну капију усред алжирске пустиње! Када је овај Шкотланђанин 1765. пронашао ту грађевину допола затрпану песком, није знао да под њим леже остаци највеће римске насеобине у северној Африци — древног града Тамугадија, који је данас познатији као Тимгад.

Више од сто година касније, године 1881, француски археолози су почели да откривају добро очуване остатке овог града. Утврдили су да су његови становници живели веома лагодно, упркос томе што се град налазио усред негостољубивог подручја. Али због чега су Римљани на једном таквом месту изградили тако развијену колонију? Шта можемо научити од становника овог древног града?

СКРИВЕНИ ПОЛИТИЧКИ ЦИЉЕВИ

Током освајања северне Африке у првом веку пре н. е., Римљани су наишли на жесток отпор неких номадских племена. На који начин ће успоставити мир? У почетку су на огромном брдовитом подручју данашњег северног Алжира војници из Треће Августове легије подизали утврђене логоре и стражарска места. Касније су изградили Тимгад, али с потпуно другом сврхом.

Премда су Тимгад званично изградили за своје ратне ветеране, Римљани су то заправо учинили како би умањили отпор локалног становништва. Њихов план је уродио плодом. Лагодан начин живота у Тимгаду убрзо је почео да привлачи људе који су ту долазили како би продавали своје производе. Да би могли да живе у Тимгаду, што је било дозвољено само римским грађанима, многи становници афричког порекла добровољно су се јављали да 25 година служе у римској легији не би ли стекли римско грађанство за себе и своје синове.

Неки Африканци нису били задовољни само тиме што су добили римско грађанство већ су с временом посегли и за одговорним положајима у Тимгаду и другим колонијалним градовима. Лукава тактика Римљана да асимилују локално становништво била је толико успешна да је само пола века након оснивања, Тимгад био насељен углавном афричким становништвом.

ЛУКАВА ТАКТИКА

Трг са елегантном колонадом

Како су Римљани успели да тако брзо привуку афричко становништво у Тимгад? Пре свега, тако што су се залагали за једнакост свих грађана, што је била идеја која је потицала од римског државника Цицерона. Земља је била равноправно подељена између римских ветерана и становника афричког порекла. Град је био плански грађен, а уске улице су делиле квартове са стамбеним зградама који су били 20 метара дуги и исто толико широки. Нема сумње да се град веома допадао становницима како због једнакости која је владала у њему, тако и због свог уређења.

Као и у многим другим римским градовима, становници су се пијачним данима окупљали на форуму како би чули најновије вести или играли неке игре. Нема сумње да су људи који су живели на околним брдима често замишљали себе како се у врелим, летњим данима шетају у хладу колонада или како уз опуштајући звук воде уживају у једном од бројних бесплатних јавних купатила. Вероватно су прижељкивали да ћаскају с пријатељима крај лепих фонтана. Сигурно им је све то деловало као сан.

Надгробна стела с приказом тријаде богова

За људе је веома примамљиво било и позориште на отвореном. Могло је да прими више од 3 500 гледалаца и често би се напунило бучним мноштвом људи из Тимгада и околних места. Представе су обично биле пуне неморала или насиља и тако су глумци заправо уводили гледаоце у свет похотне римске забаве.

Важну улогу је одиграла и религија Римљана. Подови и зидови јавних купатила били су богато украшени живописним мозаицима са сценама из паганске митологије. Пошто је посећивање купатила било важан део свакодневног живота, становници су се постепено упознавали с римским боговима и религијом. Колико је успешан био покушај ширења римске културе међу афричким становништвом види се из тога што су надгробне стеле често биле украшене тријадама како локалних тако и римских божанстава.

ПРЕЛЕП ГРАД ПАДА У ЗАБОРАВ

Од када је цар Трајан основао град 100. године н. е., Римљани су подстицали производњу житарица, маслиновог уља и вина у северној Африци. Убрзо је ово подручје постало главна житница Рима будући да се читаво царство одатле снабдевало овим основним намирницама. Попут других колонијалних градова, Тимгад се развијао под римском влашћу. С временом је растао и број његових становника, па се град проширио и ван својих зидина.

Трговина с Римом доносила је просперитет становницима града и земљопоседницима, али локални земљорадници нису од тога имали много користи. У трећем веку н. е., ситни земљорадници су почели да подижу буне због социјалне неправде и претерано високих пореза. Неки од њих, који су раније прихватили католичку веру, придружили су се донатистима, који су себе називали хришћанима и бунили се против корупције у Католичкој цркви. (Видети оквир  „Донатисти — нису ’права црква‘“.)

Након вишевековних верских сукоба, грађанских ратова и упада варвара, у северној Африци је ослабио утицај римске цивилизације. До шестог века н. е., локална арапска племена су спалила Тимгад, након чега је више од 1 000 година био потпуно заборављен.

„ТО ЈЕ ЖИВОТ!“

Латински натпис са форума: „Лов, купање, игра, смех — то је живот!“

Археолозима који су открили остатке Тимгада био је занимљив латински натпис који су пронашли на градском форуму. Он гласи: „Лов, купање, игра, смех — то је живот!“ Један француски историчар каже да се у овим речима „огледа животна филозофија којој вероватно недостаје амбиција, али за коју би многи рекли да садржи тајну мудрости“.

Заправо, Римљани су доста дуго живели по том геслу. Апостол Павле, хришћанин из првог века, говорио је о људима чија је животна филозофија била: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети.“ Иако су били религиозни, Римљани су живели за тренутна задовољства и нису много размишљали о неком дубљем смислу и сврси живота. Павле је упозорио сухришћане на такве људе када им је рекао: „Не заваравајте се! Лоше друштво квари добре навике“ (1. Коринћанима 15:32, 33).

Иако су ти људи живели пре око 1 500 година, поглед на живот се није много променио. Многи људи у наше време живе само за данас. Они се слажу са животном филозофијом Римљана, какве год да су последице таквог начина живота. Међутим, Библија на сажет начин веома реално каже: „Мења се сцена овог света.“ Зато нас она подстиче да ’не користимо свет у потпуности‘ (1. Коринћанима 7:31).

Рушевине Тимгада сведоче о томе да не можемо бити срећни и испуњени ако живимо по речима с једног натписа који је вековима био затрпан у афричком песку. Напротив, бићемо срећни ако узмемо у обзир следеће речи из Библије: „Свет пролази и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17).