Библија је веома стара књига. Њено писање је почело на Блиском истоку пре отприлике 3 500 година. То је било у време владавине моћне династије Шанг у Кини и око десет векова пре настанка будизма у Индији. (Видети оквир „ Неке чињенице о Библији“.)

Да би једна књига била од користи људима, мора бити разумљива и мора говорити о нечему што се тиче њиховог живота. Библија је управо таква књига. У њој се налазе јасни и логични одговори на најважнија животна питања.

Рецимо, можда сте се питали шта је смисао живота. Људи већ хиљадама година настоје да нађу одговор на то питање, а он се налази у прва два поглавља Библије. У њима се говори о томе како је пре више милијарди година настао свемир, укључујући и галаксије, звезде и нашу планету (Постанак 1:1). Поред тога, говори се о томе како су и зашто, током извесног периода, на земљи стварани услови за живот, како су настали разни животни облици и људи.

У Библији се налазе савети који нам могу помоћи у решавању свакодневних проблема. Ти савети се могу лако разумети. У прилог томе говоре две чињенице.

Као прво, Библија је написана језиком који је јасан и једноставан. У њој се углавном не користе тешко разумљиви изрази нити речи са мистичним призвуком, већ речи које се односе на конкретне ствари и чије нам је значење блиско. Теже разумљиве мисли су изражене речима које се користе у свакодневном животу.

На пример, Исус се послужио многим једноставним примерима из свакодневног живота како би допро до срца људи које је поучавао. Многе такве примере навео је у Проповеди на гори, која је забележена у Матејевом јеванђељу, у поглављима од пет до седам. Један изучавалац је рекао да је та проповед „поучан говор“ чија сврха није у томе да нам „напуни главу, већ да нам пружи смернице које треба да утичу на наш живот“. Вероватно ће вам требати двадесетак минута да је прочитате и несумњиво ћете приметити да су Исусове речи веома једноставне, али изузетно упечатљиве.

 Библија се лако може разумети и захваљујући ономе о чему говори. Она није књига пуна митова и легенди. Као што се наводи у једној енциклопедији, у Библији се махом говори „како о истакнутим тако и о обичним људима“, као и о њиховим „проблемима, надама, разочарањима и успесима“ (The World Book Encyclopedia). Веома је лако да разумемо људе и догађаје о којима се говори у њој, као и да извучемо поуку из тога (Римљанима 15:4).

Да бисмо разумели неку књигу, неопходно је да она буде написана на језику који добро разумемо. Без обзира на то где живите и одакле потичете, вероватно можете наћи Библију на језику који знате. Може се рећи да је у том погледу Библија јединствена књига. Погледајте како је постала доступна на толико много језика.

Превод. Библија је писана на хебрејском, арамејском и грчком језику. Већина људи не би могла да је чита на неком од тих језика. Зато су многи преводиоци посвећено радили на томе да је преведу на друге језике. Захваљујући њиховом труду, Библија је данас у целости или делимично преведена на око 2 700 језика. То значи да преко 90 посто људи на нашој планети може читати Библију или неки њен део на свом матерњем језику.

Тираж. Првобитни библијски текст је забележен на пропадљивим материјалима, као што су кожа и папирус. У почетку су се ти списи умножавали пажљивим преписивањем. Тако добијени примерци Библије били су изузетно скупи и веома мало људи је могло да их приушти. Међутим, након што је пре више од 550 година Гутенберг изумео штампарску пресу, Библија је постала доступна великом броју људи. Према једној процени, до данас је у целости или делимично одштампано више од пет милијарди примерака.

Што се тиче превода и тиража, ниједно дело религиозног карактера не може се поредити с Библијом. Сасвим је јасно да је она написана тако да се може разумети. Наравно, за то је потребно уложити одређени труд. Поред тога, нисмо препуштени сами себи. Коме се можемо обратити за помоћ? Шта ми можемо урадити да би нам та помоћ користила? О томе ће бити више речи у следећем чланку.