Многи од нас су охрабрени када у вестима на нашем сајту читају о томе како наша браћа у Русији истрајавају под прогонством. Објавитељи у Источном Тимору за сада имају само три таква чланка на свом језику тетун дилију. Један од њих говори о брату Андреју Суворкову. Само неколико дана након што је тај чланак преведен на тетун дили, петоро крштене младе браће и сестара суочило се са озбиљним испитом вере. Они су испричали како им је пример овог брата ојачао веру.

Током једне школске приредбе, од наше младе браће и сестара се очекивало да поздраве заставу. Када су одбили да то учине, одвели су их код директора, који их је испитивао пред наставницима. Они су храбро и с поштовањем на темељу Библије објаснили зашто не желе да поздраве заставу.

Наставници су затим позвали полицију која их је одвела у станицу. Нико о томе није обавестио њихове родитеље. Полиција је контактирала са оближњом војном базом и тражила да неко од војника дође и разговара са тим младим Јеховиним сведоцима. Полицајци и војник који је дошао покушали су да их заплаше тако што су их пола сата држали у затворској ћелији. Један полицајац је чак на сто ставио пиштољ и испитивао их више од два сата. На крају су их пустили да се врате кући.

Када су њихови родитељи сазнали шта се десило, обратили су се наставницима и полицији. Пошто се противљење наставило, одлучили су да цео случај пријаве надлежним органима. Деца су на крају била присиљена да промене школу.

Сви ти млади Јеховини сведоци били су срећни што су у мислима имали искуство брата Андреја Суворкова када су се и сами суочили са противљењем вршњака, наставника и представника власти.

Новијана Хосе до Кармо каже: „Наставници су се непријатељски понашали према нама и на крају смо били избачени из школе. Али искуство брата Суворкова помогло ми је да останем позитивна.“ Њена старија сестра Сиџијана каже нешто слично: „Прича брата Суворкова ми је помогла да у овој ситуацији останем смирена.“ Рут Шименис каже да јој је пример брата Суворкова помогао да „остане верна Јехови“.

Ананда Марија Делавега каже да ју је „пример брата Андреја Суворкова, који се уздао у Јехову, подстакао да се у молитви ослони на Јехову“, нарочито када се суочила са противљењем.

Рони да Круз је рекао: „Сазнање да Јехова помаже браћи и сестрама широм света уверило ме је да ће бити и са мном и да зато немам разлога да се плашим.“

Родитељи ових богобојазних младих људи такође су изразили захвалност за искуства која излазе у вестима на нашем сајту.

Сестра Анита Шименис, Рутина мајка, сама одгаја три ћерке. Анита се узнемирила и уплашила када је чула како комшије говоре: „Те издајнике треба пребити!“ Али она каже: „Чињеница да наша браћа и сестре у Русији са позитивним ставом стоје пред судовима заиста ми је улила храброст. Њихово искуство користим у поучавању својих ћерки. Јехову сматрамо Оцем који је увек уз нас.“

И нама, као и нашој младој браћи и сестрама и њиховим родитељима у Источном Тимору много значе примери наших суверника који односе победу упркос прогонству (Римљанима 8:37).