Многи Јеховини сведоци радо сведоче путем писама. Следећи примери из Сједињених Држава показују да је то одличан начин да се пренесе порука утехе из Светог писма.

Сестра Карли Раглз има 13 година и живи у Блу Ешу, у Охају. Лично се уверила у то колико је сведочење путем писама ефикасно када је на једно њено писмо стигао неочекиван одговор.

Док је једног поподнева била у дворишту, испред њене куће се појавио један човек на мотору. Држао је коверту у руци и упитао: „Ко ми је послао ово писмо?“ Карли је препознала да је било њено.

Кад су њени родитељи чули да се нешто дешава, пожурили су ка њој, али она је већ одважно рекла: „Господине, ја сам га послала.“

Карли и њени родитељи били су запањени када је тај човек рекао: „Ово писмо је било управо оно што ми је требало!“ Он је потом испричао колико му је значило оно што стоји у писму јер се због пандемије осећао веома усамљено. Још је рекао да му је недавно преминуо брат и да му је то писмо пружило велику утеху.

На крају је рекао: „Немојте престати да пишите људима. Ваша писма погађају право у срце, без обзира на то да ли вам неко одговори или не.“

Наша сестра је након овога још одлучнија у намери да и даље пише писма. Она каже: „Била сам срећна што је Јехова преко мене некога охрабрио. Наша писма стварно проналазе пут до нечијег срца.“

Сестра Мирна Лопез живи у Сентеру, у Тексасу. Она се питала да ли њена писма икоме помажу, а онда јој се десило нешто занимљиво. Мирна је сазнала да је један њен рођак завршио у затвору. Одлучила је да пише том младићу који је као дете долазио на скупштинске састанке и да га подсети да га Јехова није заборавио.

Он јој је одговорио на писмо. Рекао је да се после хапшења осећао лоше и изгубљено. У затвору је размишљао о свом детињству и почео је да чита Свето писмо и да се моли Јехови. Рекао је да је Мирнино писмо одговор на његове молитве и доказ да је Јехови још увек стало до њега.

Сестра Натали Бибс живи у Норкросу, у Џорџији. Она је добила одговор од једне жене која је пронашла једно од њених писама док је џогирала. Жена је видела пресавијено писмо на тротоару и прошла поред њега. Али из неког необјашњивог разлога, вратила се и узела га.

Она је написала: „Имала сам веома тешку седмицу и требало ми је да се нешто лепо деси. Управо ово писмо је то ’нешто лепо‘!“

Наталија каже: „Њен одговор ме је уверио у то да ће Јехова наградити наш труд без обзира на то у ком виду службе проповедања учествујемо.“

Сестра Лора Мартинез живи у Атенсу, у Тексасу. Она уручује писма радницима супермаркета који јој доносе намирнице до аута. Једна радница јој је рекла да јој је много значило њено писмо. Зато јој је Лора написала још два писма, а сада проучава с њом Свето писмо.

Овакви примери нас подсећају на то да премда не знамо где ће семе истине успети, Јехова може да искористи било који вид службе проповедања да би пружио наду и утеху онима који желе да га упознају (Проповедник 11:6).