Pročitaj šta se desilo Karini i zamisli da si bio na njenom mestu. Šta bi ti uradio?

 Karina: „Jednom sam prebrzo vozila kad sam išla u školu, tako da me je policajac zaustavio i napisao mi kaznu. Mnogo sam se uznemirila! Ispričala sam to mami, a ona mi je rekla da moram da kažem tati, što ja nisam želela.“

Šta bi ti uradio?

1.  Prva mogućnost. Neću ništa reći tati, nadajući se da on to nikada neće saznati.

2.  Druga mogućnost. Reći ću tati sve što se desilo.

 Možda bi pre izabrao prvu mogućnost. Na kraju krajeva, možda će tvoja mama jednostavno pretpostaviti da si rekao tati. Ali postoje dobri razlozi zašto treba da priznaš svoje greške, bilo da je u pitanju kazna za saobraćajni prekršaj ili nešto drugo.

1.  1. Zato što je to ispravno. Biblija kaže da hrišćani treba da žive po sledećem načelu: „U svemu želimo da pošteno postupamo“ (Jevrejima 13:18).

    „Mnogo sam se trudila da budem iskrena i da preuzmem odgovornost za svoje postupke, kao i da priznam grešku čim je napravim“ (Aleksis).

2.  2. Zato što ljudi lakše opraštaju onima koji priznaju svoje greške. Biblija kaže: „Ko krije prestupe svoje, neće imati uspeha, a ko ih priznaje i ostavlja, ukazaće mu se milosrđe“ (Poslovice 28:13).

    „Potrebna je hrabrost da bi se priznala greška, ali na taj način stičeš poverenje drugih. Oni mogu videti da si iskren. Kada priznaš grešku, nešto loše možeš pretvoriti u nešto dobro“ (Ričard).

3.  3. Što je najvažnije, zato što time raduješ Jehovu. Biblija kaže: „Jehovi [je] odvratan pokvaren čovek, a blizak je s čestitima“ (Poslovice 3:32).

    „Nakon što sam napravila ozbiljnu grešku, bilo mi je sve jasnije da moram da je priznam. Nema šanse da bi me Jehova blagoslovio da nisam uradila onako kako on kaže“ (Rejčel).

 Šta je Karina na kraju uradila? Pokušala je da sakrije od oca kaznu za prebrzu vožnju. Ali to nije ostalo skriveno zauvek. „Oko godinu dana kasnije“, kaže Karina, „tata je gledao izveštaje od osiguranja i video je kaznu za prekoračenje brzine na moje ime. Napravila sam sebi veliki problem, jer je i mama bila ljuta što je nisam poslušala.“

 Pouka: Karina kaže: „Ako kriješ svoje greške, samo ćeš pogoršati stvari. Posledice će te stići pre ili kasnije.“

 Svi grešimo (Rimljanima 3:23; 1. Jovanova 1:8). Priznati grešku, i to odmah, pokazatelj je poniznosti i zrelosti.

 Sledeći korak je da učiš iz svojih grešaka. Nažalost, neki mladi to ne rade. Možda se osećaju kao što se nekada osećala tinejdžerka Prisila. Ona kaže: „Ranije su me strašno pogađale moje greške. Imala sam loše mišljenje o sebi, tako da su mi one izgledale poput ogromnog tereta koji ne mogu da nosim. Zbog toga sam bila potištena i mislila sam da sam beznadežan slučaj.“

 Da li se i ti ponekad tako osećaš? Ako da, imaj na umu sledeće: Razmišljanje o greškama iz prošlosti je kao da stalno gledaš u retrovizor dok voziš. Ako se koncentrišeš na prošlost, osećaćeš se bezvredno i nećeš imati snage za ono što ti predstoji.

 Zar nije bolje da pronađeš ravnotežu?

 „Osvrni se na svoje greške i uči iz njih kako ih ne bi ponovio. Ali nemoj se toliko zadržavati na njima da na kraju padneš u bedak“ (Eliot).

 „Trudim se da na greške gledam kao na priliku da nešto naučim, jer nakon svake shvatim šta mi je potrebno da bih bila bolja osoba i sledeći put postupim drugačije. Takvo gledište je mnogo bolje, jer ti pomaže da napreduješ“ (Vera).