Izraelci su u drevno doba davali desetak a od svog godišnjeg prihoda. To je bio deo njihove službe Bogu. On im je zapovedio: „Odvajaj desetak od sveg roda svog semena, što ga svake godine rodi tvoja njiva“ (Ponovljeni zakoni 14:22).

 Zapovest o davanju desetka nalazi se u Mojsijevom zakonu, zakonu koji je Bog dao Izraelcima u drevno doba. Budući da hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom, oni nisu u obavezi da daju desetak (Kološanima 2:13, 14). Ukoliko neki hrišćanin odluči da dâ prilog, on to treba da „učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Korinćanima 9:7).

•  Desetak u „Starom zavetu“

•  Desetak u „Novom zavetu“

 U delu Svetog pisma koji je poznat kao Stari zavet davanje desetka se spominje nekoliko puta. U većini slučajeva, radi se o vremenu kada su Izraelci već imali Božji zakon, koji su dobili preko Mojsija. Međutim, nekoliko slučajeva se odnosi na period pre nego što je Božji zakon zapisan.

Pre Mojsijevog zakona

 Prva osoba za koju Sveto pismo kaže da je odvojila desetak od svog imetka bio je Avram, to jest Avraham (Postanak 14:18-20; Jevrejima 7:4). Po svemu sudeći, u ovom slučaju to je bio poklon koji je Avraham samo jednom dao kralju i svešteniku Salima. Ne postoji nikakvo ukazivanje na to da mu je Avraham ili neko od njegove dece ponovo dao desetak.

 Druga osoba za koju se u Svetom pismu kaže da je odvojila desetak bio je Avrahamov unuk Jakov. On je obećao Bogu da će mu dati desetak od svega ukoliko ga on bude blagoslovio (Postanak 28:20-22). Prema nekim izučavaocima Biblije, Jakov je po svemu sudeći taj desetak dao u vidu životinjskih žrtava. Ovo obećanje koje je Jakov dao Bogu nije obavezivalo druge članove njegove porodice da nastave da daju desetak.

Za vreme Mojsijevog zakona

 Izraelci u drevno doba dobili su zapovest da daju desetak od svojih prihoda. To je bio deo njihovog služenja Bogu.

•   Desetak je bio namenjen Levitima, kao i sveštenicima koji nisu imali svoju zemlju koju bi obrađivali već su svoje vreme u potpunosti posvećivali službi Bogu (Brojevi 18:20, 21). Leviti koji nisu bili sveštenici davali su sveštenicima „desetak od desetka“ od svega što je najbolje. Drugim rečima, oni su od desetka koji su dobijali od naroda desetinu davali sveštenicima (Brojevi 18:26-29).

•   Izgleda da je Mojsijevim zakonom bilo predviđeno još jedno odvajanje desetka na godišnjem nivou od kojeg su imali koristi Leviti i još neki ljudi (Ponovljeni zakoni 14:22, 23). Izraelske porodice su određenih godina tokom posebnih praznika taj desetak davale siromašnim sunarodnicima (Ponovljeni zakoni 14:28, 29; 26:12).

 Kako su Izraelci izračunavali desetak? Oni su svake godine odvajali desetinu od svoje letine (Levitska 27:30). Ukoliko su se odlučili za to da desetak daju u novcu, a ne u poljoprivrednim proizvodima, morali su da vrednost povećaju za 20 procenata (Levitska 27:31). Zakon je nalagao i davanje desetka „od krupne ili od sitne stoke“ (Levitska 27:32).

 Da bi odredili desetak od stoke, Izraelci su odvajali svaku desetu životinju koja bi izašla iz tora. Prema Zakonu, nisu smeli da pregledaju te životinje niti da ih zamene nekom drugom. Nisu ih smeli ni prodati za novac (Levitska 27:32, 33). Međutim, kada je bio u pitanju desetak koji se davao tokom godišnjih praznika, životinje su mogle biti zamenjene za novac. To je uveliko olakšavalo putovanje Izraelcima koji su na praznike dolazili izdaleka (Ponovljeni zakoni 14:25, 26).

 Kada su Izraelci davali desetak? Činili su to svake godine. Međutim, svaka sedma godina bila je nešto drugačija (Ponovljeni zakoni 14:22). To je bila sabatna godina ili godina odmora, kada Izraelci nisu sejali svoje njive (Levitska 25:4, 5). Zbog drugačijih okolnosti, te godine se nije odvajao desetak od useva. Svake treće i šeste godine, u ciklusu od sedam, Izraelci su drugi desetak delili sa siromašnima i Levitima (Ponovljeni zakoni 14:28, 29).

 Da li je postojala kazna za onog ko ne bi dao desetak? Mojsijev zakon nije propisivao nikakvu kaznu za onog ko bi propustio da dâ desetak. To je bila moralna obaveza. Od Izraelaca se očekivalo da pred Bogom izjave da su dali desetak i da ga zamole za blagoslov (Ponovljeni zakoni 26:12-15). Na propust da se da desetak Bog je gledao kao na krađu od njega (Malahija 3:8, 9).

 Da li je davanje desetka bio pretežak teret za narod? Nije. Bog je svom narodu obećao da, ukoliko budu donosili desetke, on će na njih izlivati blagoslov i ni u čemu neće oskudevati (Malahija 3:10). Pokazalo se da je narod na neki način trpeo kad god nije davao desetke. Bog im je uskratio svoj blagoslov. Osim toga, više nisu imali koristi ni od službe sveštenika i Levita koji nisu mogli da se posvete službi Bogu, jer nisu imali od čega da žive (Nemija 13:10; Malahija 3:7).

 U vreme kada je Isus živeo na zemlji, od Božjih slugu se još uvek očekivalo da daju desetak Bogu. Međutim, nakon Isusove smrti, to se promenilo.

U Isusovo vreme

 U delu Biblije koji je poznat kao Novi zavet možemo pročitati da su u Isusovo vreme Izraelci još uvek davali desetak. Na primer, on se slagao s  tim da treba davati desetak Bogu, ali je osudio religiozne vođe, koji su savesno plaćali desetak ali su zanemarili ono što je u Zakonu važnije – pravdu, milosrđe i vernost (Matej 23:23).

Nakon Isusove smrti

 Nakon Isusove smrti, Bog više nije zahtevao da se daje desetak. Isusovom smrću, Mojsijev zakon je ukinut, a sa njim i zapovest da se uzima desetak od naroda (Jevrejima 7:5, 18; Efešanima 2:13-15; Kološanima 2:13, 14).