U Svetom pismu piše: „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega“ (Propovednik 9:5; Psalam 146:4). Prema tome, kada umremo, mi prestajemo da postojimo. Mrtvi ne mogu da razmišljaju, rade i osećaju.

„U prah ćeš se vratiti“

 U razgovoru s prvim čovekom Adamom, Bog je objasnio šta se dešava kada umremo. Pošto je Adam bio neposlušan, Bog mu je rekao: „[Ti] si prah i u prah ćeš se vratiti“ (Postanak 3:19). Pre nego što ga je Bog stvorio „od zemaljskog praha“, Adam nije postojao (Postanak 2:7). Prema tome, kada je umro, vratio se u prah i prestao je da postoji.

 Isto se dešava i sa onima koji sada umru. Govoreći i o ljudima i o životinjama, Sveto pismo navodi: „Svi su od praha postali i svi se u prah vraćaju“ (Propovednik 3:19, 20).

Smrt nije neminovno kraj svega

 U Svetom pismu se smrt često upoređuje sa spavanjem (Psalam 13:3; Jovan 11:11-14; Dela apostolska 7:60, fusnota). Osoba koja je u dubokom snu nije svesna šta se dešava oko nje. Isto tako, mrtvi nisu svesni ničega. Međutim, Sveto pismo naučava da Bog može probuditi ljude iz smrtnog sna i vratiti ih u život (Jov 14:13-15). Za one koje će Bog uskrsnuti, smrt nije kraj svega.