Sveto pismo ne govori kog datuma se Isus rodio, niti govori da treba da slavimo njegov rođendan. Kao što piše u delu Cyclopædia od Maklintoka i Stronga: „Slavljenje Božića nije Božja zapovest, niti vuče poreklo iz NZ [Novog zaveta].“

 Zapravo, ako ispitamo poreklo Božića, otkrićemo da on potiče iz paganskih obreda. Sveto pismo kaže da vređamo Boga ako ga obožavamo na način koji on ne odobrava (Izlazak 32:5-7).

1.   Slavljenje Isusovog rođendana. „Rani hrišćani nisu slavili [Isusovo] rođenje zato što su smatrali da je proslava bilo čijeg rođenja paganski običaj“ (The World Book Encyclopedia).

2.   7. januar. Ne postoje dokazi da se Isus tada rodio. Crkvene vođe su očigledno izabrale ovaj datum da bi se poklopio s paganskim proslavama koje su se održavale u periodu zimske kratkodnevnice.

3.   Gozbe, zabave. The Encyclopedia Americana kaže: „Saturnalije, rimska svetkovina koja se proslavljala sredinom decembra predstavljala je obrazac za mnoge običaje u vreme Božića. Na primer, iz ove proslave proistekle su obimne gozbe, davanje poklona i paljenje sveća.“ Encyclopædia Britannica navodi da se tokom Saturnalija „nisu obavljali nikakvi poslovi“.

4.   Svetiljke. Evropljani su ukrašavali domove „svetiljkama i zimzelenim biljkama raznih vrsta“ da bi proslavili zimsku kratkodnevnicu i oterali zle duhove (The Encyclopedia of Religion).

5.   Žito. „Stecište vegetativne snage, simbol plodnosti, nastanka života, besmrtnosti, večitog obnavljanja, zdravlja; ima produktivnu i zaštitnu simboliku [...] javlja se kao simbol mnoštva i bogatstva [...] Zasipanje žitom na Božić i Novu godinu bio je magijski obred bajanja za obilje hleba (opšteslov.): zasipali su čeljad i kuću, koledare, polažajnika, ritualne predmete (badnjak, snop)“ (Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik).

6.   Badnjak. „Kult drveta bio je uobičajen među paganskim narodima u Evropi i opstao je čak i nakon njihovog preobraćenja na hrišćanstvo“ (Encyclopædia Britannica). Preživeo je u formi različitih obreda i običaja, uključujući i korišćenje za badnjak. „Hrast je drvo boga gromovnika y indoevropskim religijama. U čast Peruna, slovenskog gromovnika, paljene su vatre od hrastovih grana“ (Duh paganskog nasleđa u srpskoj tradicionalnoj kulturi).