Kad mačke podivljaju

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

POLAGANO se krećući napred, spuštene glave i s pogledom prikovanim za plen, grabljivica se prikrada žrtvi. Zatim zastaje, spuštajući se bliže tlu. Mišići podrhtavaju ispod njenog svetlosmeđeg krzna. Onda se, poput strele odapete iz luka, baca na preplašen plen. Snažnim udarcem šape sa oštrim kandžama, mačka hvata žrtvu i obara je na tlo.

Mesto gde se odvija ova borba na život i smrt nije Afrika već Australija. Hitra životinja nije moćni lav već njegov mnogo manji rođak poznat kao divlja mačka. Procenjuje se da u Australiji živi oko 12 miliona divljih mačaka. One nastanjuju tropske džungle poluostrva Jork na severu, hladne visoravni Australijskih Alpa na jugu, kao i vrele pustinje u centralnom, ravničarskom delu Australije.

Poreklo divlje mačke

Australijska divlja mačka potiče od domaće mačke, tako da izgledom podseća na nju. Njihovo krzno ima iste boje — crnu, belu, sivu, riđu — i iste šare — može biti kombinacija više boja, jednobojno ili tigrasto. Međutim, divlje mačke imaju snažniji vrat i leđa od svojih pitomih rođaka. Mužjaci su teški između tri i šest kilograma, a ženke između dva i četiri kilograma. Dok domaće mačke uglavnom zavise od ljudi, divlje mačke su potpuno nezavisne i izbegavaju kontakt s ljudima.

 Preci ovih divljih mačaka stigli su u Australiju zajedno s prvim evropskim naseljenicima, i tokom 19. veka dospeli su u sve delove kontinenta. Mnoge mačke pobegle su u divljinu. Druge su namerno puštene na slobodu tokom 1880-ih godina, s ciljem da se obuzda najezda zečeva koji su pustošili pašnjake. Mačke su se brzo privikle na svoj novi dom i postale su jedna od najrasprostranjenijih vrsta koje su donete u Australiju. Danas divlje mačke žive u svim delovima Australije, uključujući i mnoga udaljena ostrvca.

Izuzetno prilagodljivi doseljenici

Divlje mačke imaju veliko potomstvo. Ženka će prvi put dobiti mlade pre nego što napuni godinu dana, i tada obično donese na svet do sedam mačića. Nakon toga, ona će se omaciti do tri puta godišnje, i svaki put će dobiti od četiri do sedam mačića. Mlade donosi na svet tokom čitavog svog životnog veka, koji iznosi sedam ili osam godina. Ako svake godine omaci samo tri muška i tri ženska mačeta, i ako svako žensko mače dobije isto takvo potomstvo, za sedam godina bi od samo jedne divlje mačke moglo nastati potomstvo koje broji nekoliko hiljada mačaka.

Međutim, brojno potomstvo nije jedini razlog zahvaljujući kome je ova vrsta opstala u surovoj australijskoj klimi. Mačke često love uveče, kad zahladni ili rano ujutro. Najtopliji deo dana obično prespavaju u šupljinama starog drveća ili u zečjim jazbinama. Osim toga, divlje mačke su se prilagodile čak i na najsurovije pustinje jer ne moraju da piju vodu kako bi preživele — svu potrebnu tečnost dobijaju iz mesa plena koji ulove.

Divlje mačke su prilagodljive i kad je ishrana u pitanju. Iako najviše vole zečetinu, u izveštaju Službe za zaštitu nacionalnih parkova i divljih životinja Novog Južnog Velsa navodi se: „Mačke love i jedu više od 100 tipično australijskih vrsta ptica, 50 vrsta sisara i torbara, 50 vrsta gmizavaca, kao i brojne vrste žaba i beskičmenjaka.“ Apetit im je ogroman. Količina hrane koju jedan mužjak svakodnevno pojede iznosi između 5 i 8 procenata njegove telesne težine. Kad ženka ima mlade, količina hrane koju unese svakog dana iznosi čak 20 procenata njene težine. Na jednom udaljenom ostrvu, svega 375 divljih mačaka pojele su 56 000 zečeva i 58 000 morskih ptica za samo godinu dana.

Većina australijskih životinja bespomoćna je pred divljom mačkom. Prema časopisu o ekologiji Ecos, smatra se da su divlje mačke zbog njihove grabljivosti, glavni krivci za „ograničen uspeh programâ za povratak ugroženih sisara u pustoši Australije“.

Ljubimac ili napast?

Mačke su omiljeni kućni ljubimci još od vremena starog Egipta. U Australiji, 37 posto domaćinstava ima bar jednu mačku. Mnoge od njih nisu sterilisane, a neželjeni mačići se ponekad bacaju u žbunje gde odrastaju, množe se, i doprinose porastu broja divljih mačaka.

Da biste sprečili da vaš ljupki ljubimac postane napast za okolinu, Služba za zaštitu nacionalnih parkova i divljih životinja u Australiji preporučuje: Mačku držite u kući, naročito noću. Obezbedite joj dovoljno hrane. Stavite joj ogrlicu, pločicu sa imenom ili mikročip, koji će služiti kao identifikacija. Vežite joj tri velika zvonca oko vrata kako biste sprečili da joj priđu divlje životinje. Sterilišite je. Podignite zaštitnu ogradu tako da vaša mačka ne može izaći iz dvorišta.

Da bi se primenili ovi predlozi, potrebno je uložiti vreme i novac, što australijski ljubitelji mačaka verovatno neće žaliti.

[Slika na 20. strani]

Jedna od 12 miliona australijskih divljih mačaka

[Izvor]

Joel Winter/NSW National Parks and Wildlife Service, Australia

[Izvor slike na 21. strani]

With permission of The Department of Natural Resources and Mines