Šta se mora promeniti?

„Vlasti nemaju rešenje za naše probleme, zapravo, one su problem“ (Ronald Regan, 40. predsednik SAD; obraćanje naciji prilikom inauguracije)

PROŠLO je više od tri decenije od ove izjave Ronalda Regana. U to vreme, Sjedinjene Države su se suočavale sa ogromnim problemom — ekonomskom krizom velikih razmera. „Ovo je jedna od najgorih i najdužih inflacija u našoj nacionalnoj istoriji“, rekao je on. „Decenijama smo gomilali deficit za deficitom, stavljajući pod hipoteku našu budućnost i budućnost naše dece, zarad trenutne ugodnosti. Ako nastavimo sa ovim trendom koji već dugo traje, garantovano će doći do ogromnih socijalnih, kulturnih, političkih i ekonomskih previranja.“

Regan nije bio u potpunosti pesimističan, što se vidi iz njegovih reči: „Teško stanje u koje je zapala naša privreda traje već više decenija. To neće proći za nekoliko dana, nedelja ili meseci, ali će proći“ (kurziv naš).

Kakva je današnja situacija? Izveštaj američkog Ministarstva za stanovanje i gradski razvoj iz 2009. godine, kaže: „Sve veći broj ljudi [...] trpi zbog loše infrastrukture, neadekvatnih stambenih uslova i zastarelog zdravstvenog sistema. Zapravo, Program Ujedinjenih nacija za ljudska naselja predviđa da će za tri decenije svaki treći čovek biti gotovo na ivici egzistencije — s lošim sanitarnim uslovima i bez čiste vode, izložen posledicama neminovnih klimatskih promena, a sve to doprinosi širenju zaraza i mogućem nastanku pandemija.“

Globalna zabrinutost

Bez obzira na to gde živite, razmislite o sledećim pitanjima:

● Da li ste u finansijskom pogledu bezbedniji sada nego pre deset godina?

 ● Da li smatrate da je zdravstvena nega koju imate vi i vaša porodica više nego zadovoljavajuća?

● Da li je životna sredina čistija, a društvo stabilnije?

● Kada razmišljate o budućnosti, da li vam izgleda da će se situacija poboljšati u narednih 10, 20 ili 30 godina?

Društveni ugovor

U mnogim državama postoji nešto što se zove društveni ugovor, jedna vrsta sporazuma između vlasti i građana, kojim se određuju prava i dužnosti obe strane. U globalu, na primer, od građana se očekuje da budu poslušni zakonima države, da plaćaju poreze i da doprinesu miru i bezbednosti u društvu. Zauzvrat, vlasti obično obećavaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, jednakost, ekonomsku sigurnost i slično.

Kakvima su se vlasti pokazale na ta tri polja? Pogledajmo činjenice na naredne tri strane.

 Adekvatna zdravstvena nega

Šta bi ljudi voleli: Pristupačno i delotvorno lečenje.

Realnost:

● Jedan izveštaj Svetske banke o sanitarnim merama i higijeni navodi da „svakog dana 6 000 dece umre od bolesti uzrokovanih neadekvatnim sanitarnim uslovima, lošom higijenom i zagađenom vodom. Samo od dijareje svakih 20 sekundi umre jedno dete“.

● Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2008. godine sprovela jedno veće istraživanje o zdravstvenoj nezi i zaključila da između bogatih i siromašnih zemalja postoji strašna neravnoteža. U tom izveštaju se još kaže da zdravstvo „ne uspeva da udovolji sve većim potrebama društva za zdravstvenom negom koja bi bila usredsređena na potrebe ljudi, u kojoj ne bi bilo privilegovanih, i koja bi u isto vreme bila pristupačna i efikasna“.

Dve godine kasnije, SZO je ustanovila da „države širom sveta imaju poteškoća s pokrivanjem troškova u zdravstvu. Kako stanovništvo stari, kako sve više ljudi pati od hroničnih bolesti i kako se pojavljuju noviji i skuplji medicinski tretmani, troškovi zdravstva drastično se povećavaju“.

● U zdravstvenoj nezi dolazi do opasnog preokreta. Naime, dešava se da lekovi koji su činili čuda više ne deluju. Zarazne bolesti od kojih su nekada milioni umirali, kao što su guba i tuberkuloza, dovedeni su pod kontrolu antibioticima, a prvi od njih je počeo da se koristi 1940-ih godina. Međutim, povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja 2011, SZO je saopštila da se „pojavljuju patogeni organizmi otporni na lekove i da se ubrzano šire. Sve više neophodnih lekova gubi dejstvo. Medicinski arsenal se smanjuje“.

Šta se mora promeniti: Mora se ispuniti biblijsko proročanstvo koje kaže da će doći vreme kada „niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘ “ (Isaija 33:24).

 Pravda i jednakost

Šta bi ljudi voleli: Svet u kome nema predrasuda prema manjinama niti zlostavljanja žena, kao ni ekstremne nejednakosti između bogatih i siromašnih.

Realnost:

● Jedna organizacija koja se bavi ljudskim pravima u SAD izvestila je: „Stopa nasilja koje je usmereno ka pojedincima, verskim objektima i različitim institucijama usled predrasuda zbog rase, veroispovesti, seksualne orijentacije ili nacionalnog porekla i dalje je neprihvatljivo visoka i predstavlja ozbiljan problem u Americi“ (Leadership Conference on Civil Rights Education Fund).

● Na osnovu jednog projekta koji se bavi pravima žena, Ujedinjene nacije su dale sledeću objavu za štampu: „Širom sveta, milioni žena i dalje su žrtve nepravde, nasilja i nejednakosti u svom domu, na radnom mestu i u javnosti“ (Progress of the World’s Women: In Pursuit of Justice). Primera radi, otprilike 85 posto žena u Avganistanu nema medicinsku pomoć prilikom porođaja. U Jemenu nema zakona protiv nasilja u kući. U Demokratskoj Republici Kongo, u proseku više od hiljadu žena bude silovano svakog dana.

● U oktobru 2011, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je izjavio: „Naš svet je pun užasnih kontradiktornosti. Obilje hrane, a milijardu gladnih. Manjina živi u luksuzu, a većina u siromaštvu. Ogroman napredak u medicini, a žene svakog dana umiru na porođaju [...] Milijarde se utroše na smrtonosno oružje umesto na bezbednost ljudi.“

Šta se mora promeniti: Mora prestati diskriminacija prema manjinama i ženama, i treba stati na put onima koji ’nevoljnicima otimaju pravdu‘ (Isaija 10:1, 2).

 Ekonomska stabilnost

Šta bi ljudi voleli: Zaposlenje za sve i finansijsku sigurnost.

Realnost:

● Institut za posmatranje sveta, Worldwatch Institute, izveštava da bi moglo doći do ekonomske ekspanzije jer raste broj radno sposobnih ljudi, ali broj radnih mesta ne prati taj porast. S obzirom na trenutni ekonomski pad, Međunarodna organizacija rada (MOR) procenjuje da je broj nezaposlenih 2010. godine dostigao 205 miliona.“

● „Svetska ekonomija je na ivici nove i dublje recesije koja vodi do smanjenja broja radnih mesta, što može eskalirati u socijalne nemire, upozorava MOR“, kaže se u jednom izveštaju BBC-ja. „Nedavni sporiji privredni rast pokazuje da će se otvoriti upola manje radnih mesta nego što je potrebno [...] Međunarodna organizacija rada je merila nivo nezadovoljstva među ljudima zbog nedovoljno radnih mesta, kao i nivo gneva zbog toga što je teret krize nepravedno podeljen. Kaže se da se mnoge zemlje suočavaju s mogućim izbijanjem socijalnih nemira, naročito u EU i arapskom svetu.“

● U Sjedinjenim Državama, „prosečni dug na kreditnim karticama premašuje 11 000 dolara, što je tri puta više nego 1990“, kaže se u knjizi The Narcissism Epidemic, objavljenoj 2009. U pomenutoj knjizi se još kaže da se mnogi zadužuju samo da bi sebe predstavili bogatima. „Kada Amerikanci vide ljude s dobrim kolima i skupom odećom, odmah pomisle da su u pitanju bogataši“, navodi se u toj knjizi. „Zapravo, veća je verovatnoća da su u dugovima.“

Šta se mora promeniti: Svi ljudi treba da imaju radno mesto i uravnotežen stav kada je reč o trošenju novca. Biblija priznaje da je ’novac zaštita‘, ali isto tako upozorava da je „ljubav prema novcu koren svakog zla“ (Propovednik 7:12; 1. Timoteju 6:10).

Na osnovu onoga što je na ovim stranicama dosad rečeno, može se steći utisak da nikad neće biti bolje. Ali situacija nije tako beznadežna. Ovaj svet će se sigurno promeniti nabolje, ali ne zahvaljujući ljudima.

[Okvir/Grafikon na 5. strani]

Šta bi mladi promenili u svetu? U Velikoj Britaniji je sprovedena anketa među 2 000 dece uzrasta između 4 i 14 godina. Rezultati su objavljeni na veb-sajtu www.4children.org i pokazuju koje bi probleme deca najpre rešila:

[Grafikon]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

100%

GLAD

RATOVI SIROMAŠTVO

75%

NEJEDNAKOST

GLOBALNO

ZAGREVANJE

50%

25%

0%

[Okvir/Grafikon na 5. strani]

Anketa koju je fondacija Bertelsman 2009. godine sprovela u Nemačkoj otkrila je šta najviše brine otprilike 500 mladih koji imaju između 14 i 18 godina.

Među stvarima kojima su mladi pridali manje važnosti nalaze se terorizam i porast stanovništva. Čak ni finansijska kriza nije bila među prioritetima. Prema fondaciji Bertelsman, to je slučaj verovatno zato što se anketirani mladi još nisu susreli s tim problemima u svom životu.

[Grafikon]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

100%

75% SIROMAŠTVO

KLIMATSKE PROMENE

NEDOSTATAK HRANE I UNIŠTAVANJE

I PITKE VODE ŽIVOTNE SREDINE

50% GLOBALNE EPIDEMIJE

I BOLESTI

25%

0%