JEDAN brat iz Kanade po imenu Don imao je cilj da razgovara s beskućnicima. Tako je upoznao jednog beskućnika, o kome je rekao: „Piter je bio najprljaviji čovek kojeg sam ikada video na ulici. Užasno je izgledao i terao je druge od sebe. Uvek je odbijao bilo kakvu pomoć.“ Pa ipak, Don je više od 14 godina bio ljubazan prema njemu i s vremena na vreme učinio nešto za njega.

Jednog dana, Piter je upitao Dona: „Zašto se trudiš oko mene? Svi drugi me jednostavno ostave na miru. Zašto je tebi stalo?“ Don je pomoću tri biblijska stiha gledao da dopre do Piterovog srca. Najpre ga je upitao da li zna da Bog ima ime i zamolio ga da iz Biblije sam pročita odgovor u Psalmu 83:18. Zatim mu je pokazao zbog čega mu je stalo do njega. Pročitao mu je Rimljanima 10:13, 14, gde piše: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen.“ Na kraju je otvorio Mateja 9:36 i zamolio Pitera da i to pročita. U tom stihu piše: „Kad je video mnoštvo naroda, sažalio se na njih, jer su bili izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira.“ Na to je Piter sa suzama u očima upitao: „Da li sam ja jedna od ovih ovaca?“

Piter je počeo da se menja. Okupao se, podšišao bradu i obukao lepšu odeću, koju mu je doneo Don. Nastavio je da održava čistoću.

Piter je vodio dnevnik. U prvom delu, sve je bilo nekako mračno i tmurno, ali to se kasnije promenilo. Na primer, jednom je napisao: „Danas sam naučio da se Bog zove Jehova. Sada kada se molim, molim se njemu. Tako mi je drago što znam njegovo ime. Don kaže da Jehova može biti moj blizak prijatelj, neko ko uvek ima vremena  da me sasluša, bez obzira na to u koje vreme mu se obraćam i o čemu govorim.“

Poslednje delove dnevnika, Piter je uputio mlađem bratu i starijoj sestri. Tamo je napisao:

„Danas se ne osećam baš dobro. Mislim da me godine stižu. Ali čak i ako je ovo moj poslednji dan, znam da ću ponovo videti svog prijatelja [Dona] u raju. Ako čitate ovo, znači da me više nema. Ako na mojoj sahrani budete videli jednog čoveka, koji izgleda kao da ne pripada tu, popričajte s njim i, molim vas, pročitajte ovu malu plavu knjigu. * U njoj piše da ću u raju ponovo videti svog prijatelja. U to verujem svim srcem. Voli vas vaš brat, Piter.“

Nakon Piterove sahrane, njegova sestra Umi je rekla: „Pre oko dve godine, Piter je stupio u kontakt sa mnom. Prvi put u životu delovao je srećno. Čak se i smejao.“ Ona je rekla Donu: „Pročitaću ovu knjigu jer ako je toliko uticala na mog brata, mora da je nešto posebno.“ Takođe je s jednom Svedokinjom počela da proučava knjigu Šta Biblija zaista naučava?

Poput Dona, ni mi ne treba da obraćamo pažnju na nečiju spoljašnjost, već treba da sve ljude volimo i budemo strpljivi s njima (1. Tim. 2:3, 4). Kad tako činimo, moći ćemo da dopremo do onih koji su poput Pitera možda neugledni, ali imaju dobro srce. Nema sumnje da će Bog, koji „gleda ono što je u srcu“, pomoći takvim osobama da mu se približe (1. Sam. 16:7; Jov. 6:44).