Jevrejsko obredno pranje preteča krštenja?

JOVAN KRSTITELJ je propovedao ’krštenje u znak pokajanja‘. I Isus je svojim sledbenicima zapovedio da stvaraju učenike i da ih krste (Marko 1:4; Matej 28:19).

Biblija pokazuje da hrišćansko krštenje podrazumeva potpuno podranjanje pod vodu. U knjizi Jesus and His World navodi se sledeće: „Slični običaji mogu se videti u mnogim drevnim religijama i religijama našeg doba, u različitim zemljama i kulturama.“ U ovoj knjizi se iznosi tvrdnja da „hrišćansko krštenje vodi poreklo... od judaizma“. Da li postoji osnova za ovakvu tvrdnju?

Bazeni za jevrejsko obredno pranje

Arheolozi koji su vršili iskopavanja u blizini jerusalimske hramske gore otkrili su blizu 100 obrednih kupatila, to jest bazena koji potiču još iz prvog veka pre n. e. i prvog veka n. e. U jednom natpisu na sinagogi koji datira iz drugog ili trećeg veka n. e., govori se o takvim kupatilima, namenjenim „za potrebe posetilaca“. Pronađeno je još takvih kupatila u delu Jerusalima u kojem su živele bogate i svešteničke porodice. Skoro svaka porodica je imala svoje privatno obredno kupatilo.

To su bili četvorougaoni rezervoari za vodu isklesani u kamenu ili iskopani u zemlji i ozidani ciglom ili kamenom. Bili su izmalterisani da bi se sprečilo oticanje vode. Dimenzije većine njih su bile 1,8 sa 2,7 metara. Punili su se kišnicom koja je dovođena putem cevi. Pošto je dubina vode bila najmanje 1,2 metra, osoba je mogla da se potpuno podroni pod vodu jednostavno tako što bi čučnula. Stepenice, koje su se spuštale u vodu, ponekad su bile podeljene niskim pregradnim zidom. Smatra se da je osoba koja je bila nečista koristila jednu stranu stepenica da bi ušla u bazen a drugu da bi izašla, čime bi izbegla bilo kakvo ponovno prljanje.

Ova kupatila su se koristila u povezanosti s jevrejskom ritualnom čistoćom. Šta je sve bilo uključeno u to?

 Zakon, tradicija i obredno pranje

Mojsijev zakon je naglašavao potrebu da Božji narod bude duhovno i fizički čist. Izraelci su zbog raznih postupaka ili situacija mogli da postanu nečisti, pa im je stoga bilo potrebno očišćenje putem pranja tela i odeće (Levitska 11:28; 14:1-9; 15:1-31; Ponovljeni zakoni 23:10, 11).

Jehova Bog je apsolutno čist i svet. U skladu s tim se od sveštenika i Levita zahtevalo, i to pod pretnjom smrti, da operu ruke i noge pre nego što pristupe Jehovinom oltaru (Izlazak 30:17-21).

Izučavaoci smatraju da su do prvog veka n. e. zahtevi u vezi sa svešteničkom čistoćom pod uticajem verskih vođa bili prošireni i na običan narod. I eseni i fariseji često su vršili ovaj obred pranja. Što se tiče vremena kada je Isus živeo, u jednom delu se kaže: „Ritualna čistoća se zahtevala od Jevrejina pre nego što bi ušao u hram, pre nego što bi prineo žrtvu, pre nego što bi dobio blagoslov od sveštenika zbog žrtve koju je prineo, kao i u drugim sličnim prilikama.“ U Talmudu se navodi da se od osoba koje su obavljale obredno pranje zahtevalo da se potpuno podrone pod vodu.

Isus je osudio fariseje zbog toga što su stavljali prevelik naglasak na ceremonijalno čišćenje. Oni su očigledno vršili „razna obredna pranja“, uključujući i ritualno pranje „čaša, bokala i bakarnog posuđa“. Isus je rekao da su fariseji prestupali Božje zapovesti da bi nametnuli sopstvene običaje (Jevrejima 9:10; Marko 7:1-9; Levitska 11:32, 33; Luka 11:38-42). U Mojsijevom zakonu se nigde ne nalazi zahtev da se osoba potpuno podroni pod vodu.

Da li hrišćansko krštenje vodi poreklo od obrednog pranja koje su vršili Jevreji? Odgovor je ne!

Obredno pranje i hrišćansko krštenje

Jevreji su sami vršili obredno pranje. Ipak, krštenje koje je Jovan obavljao nije bila neka vrsta ritualnog pranja s kojom su Jevreji bili dobro upoznati. To što je Jovan postao poznat kao Krstitelj ukazuje na to da je podranjanje pod vodu koje je on obavljao bilo nešto sasvim drugačije. Čak su i jevrejske verske vođe poslale neke ljude kod Jovana da ga pitaju: „Zašto... krštavaš?“ (Jovan 1:25).

Obred pranja, koji se zahtevao po Mojsijevom zakonu, morao je da se ponovi svaki put kada bi osoba postala nečista. To nije bio slučaj ni s krštenjem koje je obavljao Jovan, niti s krštenjem koje su kasnije obavljali hrišćani. Jovanovo krštenje je predstavljalo znak pokajanja i odbacivanja nekadašnjeg načina života. Hrišćansko krštenje je bilo znak predanja Bogu. Hrišćanin se krštavao jedanput, a ne uvek iznova.

Ritualno pranje koje se obavljalo u domovima jevrejskih sveštenika i u javnim obrednim kupatilima u blizini hramske gore, bilo je samo naizgled slično hrišćanskom krštenju. Njegovo značenje je potpuno drugačije. U delu The Anchor Bible Dictionary stoji: „Izučavaoci se uglavnom slažu da Jovan [Krstitelj] nije preuzeo niti prilagodio nijednu vrstu krštenja koje se praktikovalo u njegovom okruženju“, to jest u judaizmu. Isto se može reći i za krštenje koje se obavlja u hrišćanskoj skupštini.

Hrišćansko krštenje je „molba upućena Bogu za čistu savest“ (1. Petrova 3:21). Ono je znak da se osoba u potpunosti predala Jehovi da bi mu služila kao učenik Njegovog Sina. Potpuno podranjanje pod vodu je odgovarajuć simbol takvog predanja. Uranjanje u vodu simbolično predstavlja kraj dotadašnjeg načina života. Izranjanje iz vode označava početak novog života posvećenog vršenju Božje volje.

Jehova Bog daje čistu savest onima koji izvrše takvo predanje i krste se. Zato je apostol Petar pod nadahnućem mogao reći suvernicima: „[Krštenje] vas sada spasava.“ To je nešto što nijedno ritualno pranje nije moglo omogućiti.