AKO je vaše dete u adolescentskom dobu, verovatno se možete poistovetiti s gore citiranim roditeljima. U prošlosti je komunikacija s vašim detetom možda bila poput dvosmerne ulice. Međutim, izgleda da na tom putu sada postoje prepreke. „Kada je bio mali, moj sin me je zasipao pitanjima“, kaže Anđela iz Italije. „Sada ja moram da započnem razgovor. Ukoliko to ne učinim, mogu proći i dani bez ikakve smisaone komunikacije.“

Možda ste i vi poput Anđele utvrdili da se vaše dete, koje je ranije bilo živahno i otvoreno, pretvorilo u bezvoljnog adolescenta. Vaš trud da razgovarate s njim nailazi samo na odsečne odgovore. „Kako je bilo danas?“, pitate svog sina. „Dobro“, kratko odgovara. „Šta ima novo u školi?“, pitate ćerku. „Ništa“, kaže ona nezainteresovano. Insistiranjem na razgovoru pitanjima kao što je: „Zašto tako malo pričaš?“, nailazite na ledenu tišinu.

Naravno, nekim adolescentima nije problem da budu otvoreni. Međutim, oni ne kažu ono što njihovi roditelji žele da čuju. „’Ostavi me na miru‘, često bi mi govorila moja ćerka kada bih je zamolila da nešto uradi“, priseća se jedna majka iz Nigerije po imenu Edna. Ramon iz Meksika zapaža nešto slično kod svog 16-godišnjeg sina. „Prepiremo se gotovo svaki dan“, kaže on. „Kad god ga zamolim da nešto uradi, on počne da izmišlja razne izgovore.“

Nastojanje da se komunicira sa adolescentom koji nije voljan da razgovara predstavlja ispit roditeljskog strpljenja. Biblija kaže da „namere propadaju gde nema poverljivog razgovora“ (Poslovice 15:22). „Kada ne znam šta moj sin misli, toliko se iznerviram da bih najradije iskočila iz kože“, priznaje Ana, samohrana majka iz Rusije. Zašto baš onda kada je komunikacija toliko bitna mladi i njihovi roditelji kao da više ne umeju da komuniciraju?

Komunikacija je više od razgovora. Isus je rekao da ’usta govore ono čega je srce puno‘ (Luka 6:45). Dakle, putem dobre komunikacije mi saznajemo nešto o drugima i otkrivamo nešto o sebi. Ovo poslednje može predstavljati problem za  mlade, jer čak i najotvorenije dete može postati stidljivo kada uđe u pubertet. Stručnjaci kažu da se većina adolescenata oseća kao da je na pozornici pred publikom i da su reflektori stalno upereni u njih. Umesto da takoreći prihvate svoju novu ulogu, oni se osećaju toliko nelagodno da radije „spuštaju zavesu“ i povlače se u svoj svet u koji roditelji ne mogu lako ući.

Drugi faktor koji može predstavljati prepreku u komunikaciji jeste to što mladi imaju potrebu za samostalnošću. Ta pojava se jednostavno ne može zaobići — vaše dete odrasta, a deo tog procesa je odvajanje od porodice. To ne znači da je ono spremno da živi samo. U mnogo čemu, vi ste mu potrebniji nego ikada. Pa ipak, osamostaljivanje počinje godinama pre odraslog doba. Tokom sazrevanja, adolescenti obično žele sami da razmisle o nečemu pre nego što se otvore pred drugima.

Istina, adolescenti možda nisu tako zatvoreni pred svojim vršnjacima. To je zapazila i Džesika, koja živi u Meksiku. „Kada je moja ćerka bila mala, uvek mi se obraćala kada je imala neki problem“, kaže ona. „Sada priča sa svojim drugaricama.“ Ako je to slučaj i s vašim detetom, nemojte zaključiti da vam je ono „dalo otkaz“ kao roditelju. Naprotiv, istraživanja pokazuju da čak i ako adolescenti to ne priznaju, oni cene savete svojih roditelja više nego savete svojih drugara. Onda, kako se možete postarati da vrata komunikacije ostanu otvorena?

Zamislite da se dugo vozite putem koji je potpuno prav. Kilometrima niste morali gotovo ništa posebno da radite kako biste održali pravac. A onda odjednom nailazite na oštru krivinu. Da biste ostali na putu, nemate izbora nego da prilagodite vožnju. Nešto slično se dešava kada vaše dete uđe u adolescentsko doba. Možda godinama niste morali da menjate svoje roditeljske metode. Međutim, sada život vašeg deteta ulazi u oštru krivinu i vi morate ’prilagoditi vožnju‘, to jest svoje metode. Postavite sebi sledeća pitanja.

Da li sam spreman da razgovaram onda kada moj sin ili ćerka želi da se otvori? U Bibliji stoji: „Kao zlatne jabuke u srebrnim posudama, takve su reči izgovorene u pravo vreme“ (Poslovice 25:11). Kao što ovaj stih jasno navodi, često je ključ u tome da se izabere pravo vreme. Da to ilustrujemo: Zemljoradnik ne može niti ubrzati niti odložiti vreme žetve. On jednostavno mora iskoristiti to vreme kada ono dođe. Vašem detetu je možda u neko određeno doba dana lakše da razgovara. Nemojte propustiti tu priliku. „ Moja ćerka bi često došla u moju spavaću sobu noću, i ostajala bi i po sat vremena“, kaže Frensis, samohrana majka iz Australije. „Pošto nisam noćni tip osobe, nije mi uvek bilo lako, ali upravo u tim kasnim satima razgovarale smo o svemu.“

’Da li razumem ono što se krije iza reči?‘ U Jovu 12:11 piše: „Zar uho ne ispituje reči kao što nepce proba hranu?“ Sada je posebno važno da ’ispitujete‘ ono što vaše dete kaže. Adolescenti su često isključivi kada govore o nečemu. Na primer, vaš sin ili ćerka možda kaže: „Uvek se ponašaš kao da sam dete!“ ili „Ti me nikada ne slušaš!“ Umesto da se zadržavate na rečima „uvek“ i „nikad“ uporno pokušavajući da dokažete da to nije tačno, imajte na umu da vaše dete verovatno ne misli bukvalno ono što kaže. Na primer, „Uvek se ponašaš  kao da sam dete“ može da znači „Imam osećaj da nemaš poverenja u mene“, dok rečenica „Ti me nikada ne slušaš“ može značiti „Želim da ti kažem kako se zaista osećam.“ Pokušajte da razumete šta se krije iza reči.

’Da li nehotice sprečavam komunikaciju pokušavajući da nateram svoje dete da priča?‘ U Bibliji stoji: „Plod pravednosti seje se u miru i ubraće ga oni koji mir tvore“ (Jakov 3:18). Svojim rečima i ponašanjem stvorite mirnu atmosferu kako bi vašem detetu bilo lakše da priča. Zapamtite da ste vi na detetovoj strani. Zato se trudite da se ne postavite kao javni tužilac koji optužuje svedoka na sudu. „Mudar roditelj neće govoriti svom detetu nešto poput ’Kada ćeš već jednom odrasti?‘ ili ’Koliko puta sam ti to rekao?‘“, kaže otac iz Koreje po imenu An. „Nakon što sam mnogo puta napravio takvu grešku, zapazio sam da moje sinove iritira ne samo način na koji im se obraćam već i ono što im govorim.“

Komunikacija sa adolescentima nije nemoguća. Prilagodite svoje metode trenutnim potrebama. Razgovarajte s drugim roditeljima koji su imali uspeha u tome (Poslovice 11:14). Kada razgovarate sa sinom ili ćerkom, ’budite brzi da čujete, a spori da govorite i spori da se ljutite‘ (Jakov 1:19). Iznad svega, nikada nemojte odustati od toga da vaspitavate decu „na Jehovin način i pomažite im da usvoje njegov način razmišljanja“ (Efešanima 6:4).