Zašto se Isus nije mešao u politiku?

ZAMISLI sledeću scenu. Godina je 32. n. e. Spušta se veče. Isus, prorečeni Mesija, već je postao poznat jer leči bolesne i čak uskrsava mrtve. Danas je zadivio mnoštvo od nekoliko hiljada ljudi jer je učinio velika čuda i poučavao narod o Bogu. Ljudi su ogladneli i on ih deli na manje grupe. Moli se Jehovi i čudom deli hranu svima. Zatim sakuplja ono što je preostalo da se ništa ne baci. Kako ljudi reaguju? (Jovan 6:1-13).

Videvši Isusova čuda i kako vešto organizuje veliki broj ljudi i obezbeđuje ono što im je potrebno, narod zaključuje da bi Isus bio odličan kralj (Jovan 6:14). Nije čudo što su tako reagovali. Očajnički im je bio potreban dobar, sposoban vladar jer se njihova domovina nalazila pod okrutnom vlašću jedne strane sile. Zato su probali da nagovore Isusa da se uključi u politiku. Imajući ovo na umu, zapazite kako je on reagovao.

U Jovanu 6:15 piše: „Isus je znao da žele da dođu i da ga uhvate i postave za kralja, pa se ponovo povukao u goru, sasvim sam.“ Isusov stav je bio više nego jasan. Bio je čvrst u odluci da se ne meša u politiku svoje zemlje. Do kraja je ostao pri tome. Rekao je da će njegovi učenici isto tako postupati (Jovan 17:16). Zašto je imao takav stav?

Zašto je Isus odlučio da bude neutralan?

Isusova neutralnost u političkim pitanjima ovog sveta bila je čvrsto zasnovana na biblijskim načelima. Pogledajmo samo dva takva načela.

„Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu“ (Propovednik 8:9). Biblija ovim rečima opisuje istoriju ljudske vlasti. Verovatno vam je poznato da je Isus postojao kao duhovno stvorenje na nebu još davno pre nego što je došao na zemlju kao čovek (Jovan 17:5). Dakle, znao je da čovek, koliko god da je dobronameran, nije u stanju da na adekvatan način brine za milijarde ljudi, niti ga je Bog stvorio za tako nešto (Jeremija 10:23). Isus je znao da rešenje ljudskih problema leži negde drugde, a ne u ljudskim vlastima.

„Ceo svet je u vlasti Zloga“, to jest Satane Đavola (1. Jovanova 5:19). Da li ste iznenađeni ovom izjavom? Mnogi jesu jer misle na iskrene ljude koji su se uključili u politiku zato što žele da svet učine boljim i sigurnijim mestom za život. Međutim, iako se većina iskrenih vladara zaista trudi u tom pravcu, oni ostaju nemoćni pred uticajem osobe koju je Isus nazvao ’vladarom sveta‘ (Jovan 12:31; 14:30). Zato je Isus rekao jednom političaru: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jovan 18:36). Isus je bio budući kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva. Da se umešao u politiku, više ne bi bio veran svom Ocu i njegovoj vlasti.

Da li to onda znači da je Isus govorio svojim sledbenicima da nemaju nikakve obaveze prema ljudskim vlastima? Ne. Poučio ih je kako da nađu ravnotežu između odgovornosti koje imaju prema Bogu i obaveza koje imaju prema ljudskim vlastima.

Isus je poštovao vlasti

Dok je Isus poučavao u hramu, njegovi neprijatelji su pokušali da ga navedu da kaže nešto pogrešno, pa su ga pitali da li treba plaćati poreze. Da je Isus  odgovorio da ne treba, ispalo bi da podriva vlasti i to bi čak moglo podstaći na pobunu potlačene ljude koji su želeli da se oslobode rimskog tlačenja. Ali da je Isus odgovorio da treba, mnogi bi mislili da on prelazi preko nepravdi koje doživljavaju. Isusov odgovor je bio savršeno uravnotežen. On je rekao: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje“ (Luka 20:21-25). Dakle, njegovi sledbenici su imali obaveze prema Bogu, ali i prema caru — to jest prema svetovnoj vlasti.

Ljudske vlasti održavaju izvesnu meru reda. One s pravom zahtevaju da građani budu pošteni, da plaćaju poreze i da poštuju zakon. Koji je primer Isus pružio što se tiče toga da se da „caru carevo“? Isusa su odgojili roditelji koji su poštovali zakon čak i kada im to nije bilo lako. Na primer, Josif i njegova žena Marija, koja je tada bila u drugom stanju, putovali su oko 150 kilometara do Vitlejema kada su rimske vlasti zapovedile da se načini popis stanovništva (Luka 2:1-5). Poput njih, Isus je poštovao zakon, čak je i plaćao poreze koje zapravo nije bio dužan da plati (Matej 17:24-27). Takođe je pazio da ne prekorači svoja ovlašćenja u pitanjima koja su se odnosila na svetovne vlasti (Luka 12:13, 14). Mogli bismo reći da je Isus poštovao državno uređenje, iako nije želeo da učestvuje u sprovođenju vlasti. Međutim, na šta je Isus mislio kada je rekao da treba dati „Bogu Božje“?

Kako je Isus dao „Bogu Božje“

Isusa su jednom pitali koja je najveća zapovest u Zakonu koji je Bog dao ljudima. Hrist je odgovorio:  „’Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom.‘ To je najveća i prva zapovest. Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe‘“ (Matej 22:37-39). Isus je rekao da je, što se tiče davanja ’Bogu Božjeg‘, prvo što mu dugujemo ljubav — koja podrazumeva našu iskrenu, potpunu odanost.

Može li takva ljubav biti podeljena? Može li naša vernost biti podeljena u tom smislu da smo verni Jehovi Bogu i njegovoj nebeskoj vlasti, a u isto vreme i zemaljskim vlastima? Sam Isus je naveo sledeće načelo: „Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati“ (Matej 6:24). Isus je ovde govorio o tome da osoba može biti podeljena između posvećenosti Bogu i posvećenosti bogatstvu, ali je sigurno bio svestan toga da se isto načelo primenjuje i na umešanost u politiku — čega su bili svesni i njegovi sledbenici iz prvog veka.

Najstariji dostupni pisani izvori pokazuju da Isusovi sledbenici iz drevnog doba ni na koji način nisu bili uključeni u politiku. Pošto su služili Onome kome je služio i Hrist, odbijali su da se zaklinju na vernost Rimu i njegovom caru, nisu išli u vojsku niti su prihvatali javne funkcije. Zbog toga su bili omraženi. Njihovi neprijatelji su ih ponekad optuživali da mrze ljudski rod. Da li je to bilo tačno?

Pravim hrišćanima je stalo do ljudi

Setimo se za koju je Božju zapovest Isus rekao da je druga po važnosti — „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“. Sasvim je jasno da nijedan pravi Hristov  sledbenik ne sme da mrzi ljude. Isus je voleo ljude, trošio se za njih i pomagao im čak i u običnim, svakodnevnim problemima (Marko 5:25-34; Jovan 2:1-10).

Međutim, po čemu je Isus prvenstveno bio poznat? Ne po tome što je lečio bolesne, nahranio hiljade ljudi, pa čak ni po tome što je uskrsavao mrtve — premda je činio sva ta izvanredna dela. Ipak, ljudi su ga nazivali Učiteljem, i to s pravom (Jovan 1:38; 13:13). Isus je objasnio da je glavni razlog njegovog dolaska na zemlju bio da poučava ljude o Božjem Kraljevstvu (Luka 4:43).

Zato su Hristovi pravi sledbenici posvećeni obavljanju istog dela kom je i njihov Učitelj posvetio sve svoje vreme dok je bio na zemlji — poučavanju ljudi dobroj vesti o Božjem Kraljevstvu. Isus Hrist je svim pravim hrišćanima zapovedio da o tome poučavaju ljude širom sveta (Matej 24:14; 28:19, 20). Ta nebeska vlast koja se ne može iskvariti vladaće nad svim što je Bog stvorio, u skladu sa zakonom ljubavi. Ona će ostvariti Božju volju, čak će iskoreniti patnju i smrt (Matej 6:9, 10; Otkrivenje 21:3, 4). Zato je sasvim razumljivo što se na Hristovu poruku u Bibliji ukazuje kao na „dobru vest“ (Luka 8:1).

Stoga, ako danas tražite prave sledbenike Isusa Hrista, kako ih možete prepoznati? Da li se oni mešaju u politiku ovog sveta? Ili su posvećeni istom delu kom je i Isus bio posvećen — propovedanju i poučavanju o Božjem Kraljevstvu?

Da li biste želeli da saznate nešto više o Božjem Kraljevstvu i o tome kako ono može danas uticati na vaš život? Pozivamo vas da stupite u vezu s Jehovinim svedocima iz vašeg kraja ili da posetite njihove zvanične vebsajtove, www.watchtower.org i www.ps8318.com.

[Okvir/Slike na stranama 24, 25]

Da li su Jehovini svedoci korisni članovi društva?

Jehovini svedoci su politički neutralni. Međutim, veoma su angažovani u pomaganju svim ljudima, bez obzira na to kojoj nacionalnosti i kom sloju društva pripadaju. Slede neke činjenice:

◼ Jehovini svedoci su grupa od preko sedam miliona volontera koji svake godine provedu više od 1,5 milijardi sati u poučavanju ljudi onome što piše u Bibliji i tome kako im to može pomoći da savladaju loše navike, da imaju srećnu porodicu i da na druge načine poboljšaju svoj život.

◼ Štampaju i besplatno dele literaturu na preko 500 jezika, uključujući i neke na kojima ne postoji nikakav drugi štampani materijal.

◼ Vode program za sticanje govorničkih veština koji milionima ljudi pomaže da budu jasni i taktični dok razgovaraju s drugima.

◼ Pokrovitelji su programa za opismenjavanje zahvaljujući kom su desetine hiljada ljudi širom sveta naučile da čitaju i pišu.

◼ Širom sveta su organizovali preko 400 Regionalnih odbora za gradnju koji obučavaju dobrovoljce raznim veštinama kako bi mogli da grade objekte u kojima se pruža biblijska pouka. U protekloj deceniji je izgrađeno preko 20 000 takvih objekata, poznatih kao Dvorane Kraljevstva.

◼ Učestvuju u pružanju humanitarne pomoći u celom svetu i pomažu ne samo Svedocima nego i drugima. U roku od dve godine nakon uragana koji su pogodili Sjedinjene Države, Svedoci koji su se stavili na raspolaganje obnovili su preko 90 Dvorana Kraljevstva i 5 500 kuća.

[Slika na 23. strani]

Kada je narod probao da nagovori Isusa da se uključi u politiku, on se povukao „u goru, sasvim sam“