1. Kako se Marta osećala i zašto?

MARTI se u misli stalno vraća taj prizor — njenog brata polažu u grob a na ulaz stavljaju veliki kamen. Bol koji oseća pritiska je poput tog hladnog i teškog kamena. Ne može da se pomiri s tim da je njen voljeni brat umro. Prošlo je četiri dana od kada je Lazar izdahnuo i sve liči na veliki košmar — njena duboka žalost, metež ljudi koji su došli i njihovi izrazi saučešća.

2, 3. (a) Kako je susret sa Isusom verovatno uticao na Martu? (b) Šta Martine čuvene reči otkrivaju o njoj?

² Sada pred njom stoji čovek kojeg je Lazar veoma voleo. Marta se susreće sa Isusom na ulasku u Vitaniju, maleni grad na obronku brda. Videvši Isusa verovatno je obuzima tuga, jer je on bio jedina osoba na svetu koja je mogla spasti njenog brata. Ali taj susret Marti donosi i utehu. Dobrota u njegovom pogledu i iskreno saosećanje i ovoga puta ispunjavaju njeno srce toplinom. Dok razgovaraju, on usmerava njenu pažnju na veru u Boga i nadu u uskrsenje. Tada Marta izgovara čuvene reči: „Ja verujem da si ti Hrist, Sin Božji, onaj koji treba da dođe na svet“ (Jov. 11:27).

³ Kao što se vidi iz njenih reči, Marta je bila žena izuzetne vere. Iako se u Bibliji ne govori mnogo o njoj, od nje možemo puno naučiti i to će nam sigurno ojačati veru. Osmotrimo najpre događaj kada se Marta prvi put pominje u Bibliji.

4. Šta znamo o Martinoj porodici i njihovom odnosu sa Isusom?

⁴ Bilo je to nekoliko meseci ranije dok je Lazar bio živ i dobrog zdravlja. U njegov dom u Vitaniji trebalo je da dođe najvažniji gost, Isus Hrist. Lazar i njegove dve sestre, Marta i Marija, živeli su zajedno u istoj kući, što  je u ono vreme bilo prilično neuobičajeno. Neki izučavaoci pretpostavljaju da je Marta bila najstarija, budući da je preuzela ulogu domaćice i u nekim situacijama se prva spominje (Jov. 11:5). Ne znamo da li je neko od njih troje ikada bio u braku ali znamo da su postali Isusovi bliski prijatelji. Dok je propovedao u Judeji, gde je stalno nailazio na protivljenje, Isus je znao da uvek može da svrati u njihov dom. Nema sumnje da je za njega to bila luka mira i podrške.

5, 6. (a) Zašto je Marta bila posebno zauzeta tokom Isusove posete? (b) Šta je Marija uradila kada je Isus stigao u njihov dom?

⁵ Marta je mnogo doprinela tome da njihov dom bude prijatno mesto gde su se gosti dobro osećali. Nema sumnje da je ova vredna žena uvek imala pune ruke posla. Ni ova Isusova poseta nije bila izuzetak. Za tako uvaženog gosta i njegove saputnike nameravala je da spremi poseban obrok sa više jela. U to vreme gostoprimstvo je bilo veoma važno. Kada bi gost stigao, domaćin bi ga pozdravio poljupcem, izuo mu sandale, oprao noge i izlio mu osvežavajuće mirisno ulje na glavu. (Pročitati Luku 7:44-47.) Takođe bi se potrudio da mu obezbedi najbolji smeštaj i hranu.

⁶ Marta i Marija su imale dosta toga da urade kako bi dočekale ovog važnog gosta. Marija je sigurno isprva pomagala svojoj sestri, ali to se promenilo nakon što je Isus stigao. Isus je uvideo da je ta poseta bila zgodna prilika da ih pouči i nipošto nije želeo da je propusti. Za razliku od verskih vođa tog vremena, on je poštovao žene i rado ih poučavao o Božjem Kraljevstvu, glavnoj temi svog propovedanja. Budući da je Marija volela duboko da razmišlja o Bogu i želela je što više da nauči, sela je pored njegovih nogu i upijala svaku reč.

7, 8. Zašto je u Marti rasla napetost i do čega je to na kraju dovelo?

⁷ U Marti raste napetost. Razmišlja o tome koliko jela treba da pripremi i šta sve još treba da uradi za goste. Dok sama pokušava da sve to postigne, sigurno joj nije svejedno što njena sestra samo sedi i ne pomaže joj. Nije teško zamisliti da je promenila boju lica, glasno uzdahnula ili joj uputila prekoran pogled.

⁸ Na kraju, Marta više ne može da izdrži i upada Isusu u reč: „Gospode, zar ne mariš što me je sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj da mi pomogne“ (Luka 10:40). To su snažne reči. Neki prevodi ih prenose na sledeći  način: „Gospode, zar te nije briga?“ Zatim je tražila od Isusa da prekori Mariju i naredi joj da se vrati poslu.

9, 10. (a) Šta je Isus odgovorio Marti? (b) Kako znamo da Isus nije potcenio Martin trud?

⁹ Isusov odgovor je možda iznenadio Martu, kao i mnoge koji su to pročitali u Svetom pismu. Ljubazno je rekao: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogo toga, a malo toga je potrebno ili samo jedno. Marija je izabrala bolji deo, koji joj se neće oduzeti“ (Luka 10:41, 42). Šta je Isus time mislio? Da li je hteo da kaže da je Marta više volela materijalne stvari nego Boga? Da li je potcenio njen trud u pripremanju ukusnog obroka?

¹⁰ Ne. Isus je jasno video da su Martini motivi bili čisti i iskreni. On takođe nije hteo da kaže da je pogrešno imati želju da se gostu pruži najbolje. Nešto ranije, rado je prisustvovao ’velikoj gozbi‘ koju je priredio Matej (Luka 5:29). Isus nije smatrao da je problem u tome što je Marta pripremila mnogo toga, već je želeo da joj skrene pažnju na to čemu pridaje najveću važnost. Bila je toliko zaokupljena pripremom bogate trpeze da je izgubila iz vida ono što je mnogo važnije. Šta to?

11, 12. Kako je Isus ljubazno ispravio Martu?

¹¹ Isus, jedinorođeni Sin Jehove Boga, došao je u Martin dom da ih pouči istini. U tom trenutku ništa nije bilo važnije, pa ni divan obrok koji je ona pripremila. Isusu je bez sumnje bilo žao što je Marta propustila tu jedinstvenu priliku da ojača veru, ali nije joj ništa rekao jer je poštovao njen izbor. * Međutim, smatrao je da nije u redu što je tražila od njega da naredi Mariji da donese istu odluku.

¹² Zato je Isus ljubazno ispravio Martu, blagim glasom ponavljajući njeno ime kako bi je umirio i uverio da nema potrebe da se ’brine i uznemirava‘. Pored duhovne gozbe koju su imali, bio bi sasvim dovoljan jednostavan obrok. Zato on nipošto ne bi od Marije oduzeo „bolji deo“ koji je izabrala — da uči od njega.

13. Šta učimo iz onoga što je Isus rekao Marti?

 ¹³ Ova mala porodična scena veoma je poučna za današnje Hristove sledbenike. Ne treba da dozvolimo da nas bilo šta spreči u zadovoljavanju naših „duhovnih potreba“ (Mat. 5:3). Sigurno želimo da poput Marte budemo velikodušni i marljivi. Pa ipak, kad pružamo gostoprimstvo, ne želimo da se toliko ’brinemo i uznemiravamo‘ oko onoga što je manje važno da zbog toga propustimo važnije stvari. Mi se ne družimo sa suvernicima prvenstveno da bismo uživali u bogatim obrocima, već da bismo se uzajamno hrabrili i razmenjivali ’duhovne darove‘. (Pročitati Rimljanima 1:11, 12.) Za takvu priliku dovoljan je čak i najjednostavniji obrok.

14. Kako znamo da je Marta prihvatila ispravku?

¹⁴ Kako je Marta reagovala na Isusov savet? To možemo zaključiti dok čitamo sledeći događaj koji je apostol Jovan opisao. Tu priču on započinje rečima: „Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara“ (Jov. 11:5). Tada je već prošlo nekoliko meseci od Isusove posete Vitaniji. Očigledno je da se Marta nije prepustila negativnim mislima niti je gajila zlovolju prema Isusu zbog njegovog ljubaznog saveta. Ona ga je prihvatila i time nam pružila odličan primer. Kome od nas s vremena na vreme ne treba ispravka?

15, 16. (a) Šta je Marta sigurno radila kada se njen brat razboleo? (b) Zašto su Martine i Marijine nade potonule?

¹⁵ Kada se Lazar razboleo, Marta je sigurno bila zaokupljena brigom o njemu. Učinila je sve što je mogla da mu ublaži bol i pomogne da se oporavi. Međutim, bolest je sve više uzimala maha. Iz sata u sat, njegove sestre su se smenjivale u brizi oko njega. Koliko se samo puta Marta zagledala u ispijeno lice svog brata, prisećajući se mnogih lepih i tužnih trenutaka koje su delili tokom svih tih godina.

¹⁶ Kada je izgledalo da će Lazar izgubiti bitku protiv bolesti, Marta i Marija su poslale poruku Isusu. On je propovedao u području koje je bilo udaljeno dva dana hoda. Poruka je bila jednostavna: „Gospode, tvoj voljeni prijatelj je bolestan“ (Jov. 11:1, 3). Znale su da je Isus voleo njihovog brata i verovale su da će učiniti sve što može kako bi pomogao prijatelju. Da li su se ponadale da će on stići pre nego što bude kasno? Ako jesu, njihove nade su ubrzo potonule. Lazar je umro.

17. Šta je zbunjivalo Martu i kako je reagovala kada je čula da je Isus blizu grada?

¹⁷ Iako su Marta i Marija u velikoj žalosti, pripremaju sve što je potrebno za sahranu i dočekuju mnoge goste iz Vitanije i okoline. Ali od Isusa još nema nikakvih vesti. Vreme prolazi i Marta je možda sve više zbunjena. Konačno, četiri dana nakon Lazareve smrti, čuje da je Isus blizu grada. Preduzimljiva kao i uvek, čak i u ovom teškom trenutku, ustaje i ne rekavši ništa Mariji žuri u susret Isusu. (Pročitati Jovana 11:18-20.)

18, 19. Koju nadu je imala Marta i zašto je njena vera izuzetna?

 ¹⁸ Ugledavši svog Učitelja, Marta konačno ima priliku da kaže ono što je danima mučilo nju i Mariju: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“ Ipak, Marta nije izgubila nadu i veru i zato govori: „Ali i sada znam da će ti Bog dati sve što od njega zatražiš.“ Na to joj on odmah govori nešto čime će joj ojačati veru: „Tvoj brat će ustati“ (Jov. 11:21-23).

¹⁹ Marta misli da Isus govori o uskrsenju u budućnosti, te odgovara: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“ (Jov. 11:24). Ona ima izuzetno jaku veru u to. Neke jevrejske verske vođe, zvane sadukeji, nisu verovale u uskrsenje, iako je to bilo jasno učenje u svetim spisima (Dan. 12:13; Mar. 12:18). Marta zna da je Isus poučavao o nadi u uskrsenje  i čak vratio u život neke osobe, ali niko od njih nije bio mrtav tako dugo kao Lazar. Međutim, ona ne zna šta će se uskoro desiti.

20. Objasni značenje Isusove izjave i Martinog odgovora, što je zabeleženo u Jovanu 11:25-27.

²⁰ Potom Isus izgovara nezaboravne reči: „Ja sam uskrsenje i život.“ Zaista, Jehova Bog je svom Sinu dao vlast da u budućnosti uskrsava ljude na celoj zemlji. Isus pita Martu: „Veruješ li u to?“ Ona izražava svoju jaku veru, kao što smo videli na početku poglavlja. Veruje da je on Hrist, to jest Mesija, da je Sin Jehove Boga i da su njegov dolazak na svet najavljivali proroci (Jov. 5:28, 29; pročitati Jovana 11:25-27).

21, 22. (a) Kako je Isus pokazao da saoseća sa onima koji su u žalosti? (b) Opiši Lazarevo uskrsenje.

²¹ Da li Jehova Bog i njegov Sin cene veru kakvu je pokazala Marta? Događaji koji će se odigrati pred Martinim očima pružiće nedvosmislen odgovor. Ona žuri da pronađe sestru. Zatim vidi koliko je Isus dirnut dok razgovara s Marijom i drugim ožalošćenima. Vidi kako niz njegovo lice teku suze. On ne skriva da ga boli to što smrt donosi tako veliku tugu. Zatim Marta čuje kako Isus zapoveda da sklone kamen sa ulaza u grobnicu (Jov. 11:28-39).

²² Imajući uvek u mislima dobrobit drugih, Marta upozorava da telo sada već sigurno zaudara jer je prošlo četiri dana. Isus je podseća: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?“ I zaista, ona će zbog svoje vere videti Božju slavu. Upravo na tom mestu i u tom trenutku, Bog daje svom Sinu moć da Lazara vrati među žive! Pred njom se sada nižu prizori koji će joj se duboko urezati u um i ostati u sećanju do kraja života. Najpre Isus poziva: „Lazare, izađi!“ Zatim se čuje nejasan zvuk iz grobnice dok Lazar, još uvek umotan u pogrebne zavoje, ustaje i polako se kreće prema izlazu. A onda Isus zapoveda da skinu zavoje s njega i puste ga da ide. A kakva je tek osećanja preplavljuju dok sa Marijom pada u zagrljaj svom bratu! (Pročitati Jovana 11:40-44.) Konačno nestaje bol koji joj je pritiskao srce!

23. Šta Jehova i Isus žele da učine za tebe i šta to od tebe iziskuje?

²³ Ovaj događaj pokazuje da uskrsenje nije samo pusta želja, već utešno biblijsko učenje i dokazana istorijska  činjenica (Jov 14:14, 15). Jehova i njegov Sin rado nagrađuju ljude koji poput Marte, Marije i Lazara pokazuju veru. I ti možeš očekivati blagoslove ako izgradiš snažnu veru.

24. Kada se Marta poslednji put pominje u Bibliji?

²⁴ U Bibliji se Marta pominje još jedanput. Bio je to početak poslednje sedmice Isusovog života na zemlji. Znajući dobro koje ga teškoće uskoro čekaju, Isus je ponovo došao u njihov topli dom. Odatle će pešačiti tri kilometra do Jerusalima. Dok je još u Vitaniji, Isus sa Lazarom večera u domu gubavca Simona i tu poslednji put srećemo glavnog lika naše priče: „Marta je posluživala“ (Jov. 12:2).

25. Zašto su žene poput Marte i danas pravi blagoslov za skupštinu?

²⁵ Ništa neobično za jednu tako vrednu ženu! Kada prvi put čitamo o njoj u Svetom pismu, ona je u poslu. Sada, kada se poslednji put srećemo s njom, ona ponovo ima pune ruke posla dok brine za druge. Preduzimljive i velikodušne žene poput Marte, čija vera se ogleda u dobrim delima za druge, i danas su pravi blagoslov za skupštine Hristovih sledbenika. Da li je Marta zadržala takvu veru? Verovatno jeste i to je bilo mudro jer je teško vreme tek predstojalo.

26. Kako je vera pomogla Marti?

²⁶ Za nekoliko dana, Marta će biti svedok strašne smrti svog voljenog Učitelja, Isusa. Osim toga, isti licemeri koji su ga ubili bili su odlučni da ubiju i Lazara, pošto je njegovo uskrsenje ojačalo veru mnogih. (Pročitati Jovana 12:9-11.) I naravno, smrt je na kraju ipak rastavila Martu i njenog brata i sestru. Ne znamo kako i kada se to desilo, ali ako je Marta to doživela, možemo biti sigurni da joj je snažna vera pomogla da prebrodi to i sve druge nedaće u životu. Današnji hrišćani imaju mnogo razloga da se ugledaju na Martin primer vere.