LJUDI koji veruju u učenje o Svetom Trojstvu, to jest Svetoj Trojici, kažu da u Bogu postoje tri lica — Otac, Sin i Sveti Duh. Veruje se da su sva ta tri lica jednaka, svemoćna i da nemaju početak. Dakle, prema dogmi o Trojstvu, Otac je Bog, Sin je Bog i Sveti Duh je Bog, ali oni nisu tri Boga, već jedan Bog.

Mnogi koji veruju u Trojstvo priznaju da je ovo učenje nemoguće objasniti. Pa ipak, oni misle da je to  biblijsko učenje. Vredno je zapaziti da se izrazi „Trojstvo“ i „Sveta Trojica“ ne pojavljuju nigde u Svetom pismu. Međutim, da li neki stihovi iz Svetog pisma podupiru učenje o Trojstvu? Da bismo odgovorili na to pitanje, pogledaćemo jedan stih na koji se pobornici Trojstva često pozivaju.

U Jovanu 1:1, prema prevodu Daničić–Karadžić, stoji: „U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.“ Kasnije u tom istom poglavlju, apostol Jovan jasno pokazuje da je ta Reč Isus (Jovan 1:14). A pošto se za Reč kaže da je Bog, neki zaključuju da su Sin i Otac deo istog Boga.

Treba imati na umu da je ovaj deo Biblije pisan na grčkom. Kasnije su prevodioci preveli grčki tekst na druge jezike. Međutim, mnogi prevodioci nisu koristili izraz kojim se ukazuje na to da je Reč bila Bog. Zašto? Na osnovu svog poznavanja grčkog jezika na kom je pisana Biblija, oni su zaključili da taj izraz treba drugačije prevesti. Kako? Evo nekoliko primera: „Logos [Reč] je bio božanske prirode“ (A New Translation of the Bible). „Reč je bila bog“ (The New Testament in an Improved Version). „Reč je bila s Bogom i bila je iste prirode“ (The Translator’s New Testament). Prema ovim prevodima, Reč nije Svemoćni Bog. * Za Reč se kaže da je „bog“ zbog visokog položaja koji zauzima među Jehovinim stvorenjima. U ovom slučaju, izraz „bog“ (pisan malim početnim slovom) znači „silan“.

Većina ljudi ne zna grčki na kojem je pisana Biblija. Kako onda možemo znati šta je apostol Jovan zaista hteo da kaže? Razmislimo o sledećem primeru: Nastavnik nešto objašnjava učenicima. Međutim, učenici nisu na isti način razumeli to objašnjenje.  Šta bi mogli da urade? Mogli bi da zamole nastavnika da im pruži više informacija. Te dodatne činjenice bi im sigurno pomogle da bolje razumeju tu materiju. Slično tome, da bismo razumeli značenje Jovana 1:1, možemo osmotriti još neke stihove iz Jovanovog jevanđelja kako bismo dobili više informacija o Isusovom položaju. Ako bismo sakupili dodatne činjenice o tome, bilo bi nam lakše da dođemo do ispravnog zaključka.

Na primer, osmotrimo šta je Jovan zapisao u 18. stihu 1. poglavlja: „Nijedan čovek nikada nije video [Svemoćnog] Boga.“ Međutim, ljudi su videli Isusa, Božjeg Sina. Govoreći o njemu, Jovan je rekao: „Reč je postala telo i prebivala je među nama i gledali smo njegovu slavu“ (Jovan 1:14). Kako bi onda Sin mogao da bude isto što i Svemoćni Bog? Jovan takođe kaže da je Reč bila „u Boga“, to jest kod njega. Ali kako neko može da bude kod nekoga, a da u isto vreme bude ta osoba? Osim toga, kao što se vidi iz Jovana 17:3, Isus ne poistovećuje sebe sa svojim nebeskim Ocem. On svog oca naziva jedinim istinitim Bogom. Ukazujući na Isusova čuda, Jovan pri kraju svog jevanđelja kaže: „Ova su zapisana da biste verovali da je Isus zaista Hrist, Sin Božji“ (Jovan 20:31). Ovde se za Isusa ne kaže da je Bog, nego Božji Sin. Ova informacija, koja se takođe nalazi u Jovanovom jevanđelju, pokazuje kako treba razumeti Jovana 1:1. Reč, to jest Isus, jeste „bog“ u tom smislu što ima visok položaj, a ne zato što je jednak Svemoćnom Bogu.

Razmislimo još jednom o primeru nastavnika i učenika. Recimo da neki učenici još uvek imaju sumnje, čak i nakon što su čuli dodatno objašnjenje od nastavnika. Šta bi mogli da urade? Mogli bi da od nekog drugog nastavnika zatraže više informacija o istom pitanju. Ako bi taj drugi nastavnik potvrdio objašnjenje prvog, bile bi odagnane sumnje većine učenika.  Slično tome, da bismo bolje razumeli šta je biblijski pisac Jovan rekao o odnosu između Isusa i Svemoćnog Boga, mogli bismo pogledati šta su o tome rekli drugi biblijski pisci. Osmotrimo, na primer, šta je napisao Matej kada je citirao Isusove reči o kraju ovog poretka: „O tom danu i času niko ne zna, ni nebeski anđeli ni Sin, nego samo Otac“ (Matej 24:36). Kako ove reči potvrđuju da Isus nije Svemoćni Bog?

Isus je rekao da Otac zna više od Sina. Kada bi Isus bio deo trojednog Boga, zar ne bi znao isto što i njegov Otac? Dakle, Sin i Otac ne mogu biti jednaki. Ipak, neki će reći da je Isus ovo rekao kao čovek na zemlji, a ne kao duhovno biće na nebu. Ali šta onda da kažemo za sveti duh? Ako je on deo istog Boga kao i Otac, zašto Isus nije rekao da sveti duh zna ono što i Otac zna?

Dok budete dalje proučavali Bibliju, naići ćete na još mnoge stihove koji su povezani sa ovom temom. U njima se potvrđuje istina o Ocu, Sinu i svetom duhu (Psalam 90:2; Dela apostolska 7:55; Kološanima 1:15).