Mnogi od nas su ohrabreni kada u vestima na našem sajtu čitaju o tome kako naša braća u Rusiji istrajavaju pod progonstvom. Objavitelji u Istočnom Timoru za sada imaju samo tri takva članka na svom jeziku tetun diliju. Jedan od njih govori o bratu Andreju Suvorkovu. Samo nekoliko dana nakon što je taj članak preveden na tetun dili, petoro krštene mlade braće i sestara suočilo se sa ozbiljnim ispitom vere. Oni su ispričali kako im je primer ovog brata ojačao veru.

Tokom jedne školske priredbe, od naše mlade braće i sestara se očekivalo da pozdrave zastavu. Kada su odbili da to učine, odveli su ih kod direktora, koji ih je ispitivao pred nastavnicima. Oni su hrabro i s poštovanjem na temelju Biblije objasnili zašto ne žele da pozdrave zastavu.

Nastavnici su zatim pozvali policiju koja ih je odvela u stanicu. Niko o tome nije obavestio njihove roditelje. Policija je kontaktirala sa obližnjom vojnom bazom i tražila da neko od vojnika dođe i razgovara sa tim mladim Jehovinim svedocima. Policajci i vojnik koji je došao pokušali su da ih zaplaše tako što su ih pola sata držali u zatvorskoj ćeliji. Jedan policajac je čak na sto stavio pištolj i ispitivao ih više od dva sata. Na kraju su ih pustili da se vrate kući.

Kada su njihovi roditelji saznali šta se desilo, obratili su se nastavnicima i policiji. Pošto se protivljenje nastavilo, odlučili su da ceo slučaj prijave nadležnim organima. Deca su na kraju bila prisiljena da promene školu.

Svi ti mladi Jehovini svedoci bili su srećni što su u mislima imali iskustvo brata Andreja Suvorkova kada su se i sami suočili sa protivljenjem vršnjaka, nastavnika i predstavnika vlasti.

Novijana Hose do Karmo kaže: „Nastavnici su se neprijateljski ponašali prema nama i na kraju smo bili izbačeni iz škole. Ali iskustvo brata Suvorkova pomoglo mi je da ostanem pozitivna.“ Njena starija sestra Sidžijana kaže nešto slično: „Priča brata Suvorkova mi je pomogla da u ovoj situaciji ostanem smirena.“ Rut Šimenis kaže da joj je primer brata Suvorkova pomogao da „ostane verna Jehovi“.

Ananda Marija Delavega kaže da ju je „primer brata Andreja Suvorkova, koji se uzdao u Jehovu, podstakao da se u molitvi osloni na Jehovu“, naročito kada se suočila sa protivljenjem.

Roni da Kruz je rekao: „Saznanje da Jehova pomaže braći i sestrama širom sveta uverilo me je da će biti i sa mnom i da zato nemam razloga da se plašim.“

Roditelji ovih bogobojaznih mladih ljudi takođe su izrazili zahvalnost za iskustva koja izlaze u vestima na našem sajtu.

Sestra Anita Šimenis, Rutina majka, sama odgaja tri ćerke. Anita se uznemirila i uplašila kada je čula kako komšije govore: „Te izdajnike treba prebiti!“ Ali ona kaže: „Činjenica da naša braća i sestre u Rusiji sa pozitivnim stavom stoje pred sudovima zaista mi je ulila hrabrost. Njihovo iskustvo koristim u poučavanju svojih ćerki. Jehovu smatramo Ocem koji je uvek uz nas.“

I nama, kao i našoj mladoj braći i sestrama i njihovim roditeljima u Istočnom Timoru mnogo znače primeri naših suvernika koji odnose pobedu uprkos progonstvu (Rimljanima 8:37).