1, 2. Преко кога у данашње време Исус обезбеђује духовну храну својим следбеницима и зашто је важно да знамо коме је поверио ту улогу?

„БРАЋО, не могу ни да набројим колико сам пута у рукама имала чланке у којима је писало управо оно што ми је требало и то у време када ми је било најпотребније.“ Овим речима је једна сестра путем писма изразила захвалност за оно што браћа раде у главном седишту Јеховиних сведока. Да ли се и ти слажеш с њеним речима? Многи од нас деле њено мишљење. Да ли је то нешто необично? Ни најмање.

² То што духовну храну добијамо у право време је доказ да Исус, Поглавар скупштине, испуњава своје обећање да ће се старати за нас у духовном погледу. Преко кога он то ради? Када је Исус говорио о знаку своје присутности, рекао је да ће преко ’верног и разборитог роба‘ својим слугама давати „храну у право време“. * (Прочитати Матеја 24:45-47.) Преко тог верног роба Исус храни своје следбенике у овом времену краја. Врло је важно да знамо ко је верни роб. Наш добар однос с Богом зависи од тога (Мат. 4:4; Јов. 17:3).

3. Како је у нашим публикацијама било објашњено поређење о верном робу?

³ Шта онда значи Исусово поређење о верном робу? Раније је у нашим публикацијама стајало следеће објашњење: На Педесетницу 33. године н. е. Исус је поставио верног роба над својим слугама. Од тада сви помазани хришћани на земљи, без обзира у ком периоду људске историје живе, као група представљају верног роба. ’Слуге‘ су ти исти помазаници, али као појединци. Исус је 1919. године поставио верног роба „над свим својим имањем“, то јест над свим што се на земљи користи за подупирање дела проповедања о Божјем Краљевству.  Међутим, даљњим разматрањем и дубоким размишљањем уз молитву дошли смо до новог објашњења Исусових речи о верном и разборитом робу (Посл. 4:18). Размотримо сада то поређење и погледајмо како се оно односи на нас, било да имамо небеску или земаљску наду.

4-6. На основу чега можемо закључити да је Исусово поређење о верном робу почело да се испуњава тек након 1914?

⁴ Контекст овог поређења о верном и разборитом робу открива да догађаји описани у њему нису почели да се одигравају на Педесетницу 33. н. е., већ у овом времену краја. Погледајмо како нам Свето писмо пружа темељ за такав закључак.

⁵ Исус је испричао поређење о верном робу у склопу пророчанства о томе шта ће бити ’знак његове присутности и свршетка овог поретка‘ (Мат. 24:3). Део пророчанства, забележен у Матеју 24:4-22, има два испуњења — прво, у периоду од 33. н. е. до 70. н. е., а друго у нашим данима и то у много већим размерама. Да ли то значи да и Исусове речи о верном робу имају два испуњења? Не.

⁶ Почевши од речи забележених у Матеју 24:29, Исус је првенствено говорио о догађајима који ће се одиграти у наше време. (Прочитати Матеја 24:30, 42, 44.) Говорећи о ономе што ће се дешавати током велике невоље, рекао је да ће људи ’видети Сина човечјег како долази на облацима небеским‘. Још је рекао: „Не знате у који дан долази ваш Господ“, и „Син човечји долази у час када се не надате.“ * Те речи које подстичу на опрез имају посебно значење за оне који живе у последњим данима. Дакле, након што је рекао шта ће се дешавати у последњим данима, испричао је поређење о верном робу. На основу тога можемо закључити да су се његове речи о верном робу почеле испуњавати тек након што су 1914. године почели последњи дани. То је логичан закључак. Зашто то кажемо?

7. Које се важно питање појавило када је почело време жетве и зашто?

⁷ Размислимо на тренутак о питању: „Ко је дакле верни и разборити роб?“ У првом веку није било разлога за такво питање. Као што смо видели у претходном чланку, апостоли су могли чинити чуда и чак на друге пренети дарове духа као доказ Божје подршке (Дела 5:12). Зашто би се онда ико питао преко кога Христ води хришћанску скупштину? Међутим, ситуација је 1914. године била сасвим другачија. Те године је почело време жетве. Коначно је дошло време да се кукољ одвоји од пшенице (Мат. 13:36-43). Када је почело време жетве, појавило се једно важно питање: Како препознати пшеницу, то јест помазане хришћане, у мору лажних хришћана који тврде да су прави Исусови следбеници? Одговор се налази у поређењу о верном робу. Христови помазани следбеници биће они који имају довољно духовне хране.

8. Зашто је на месту да верног роба сачињавају помазани хришћани?

⁸ Верног роба морају сачињавати помазани хришћани на земљи. Они се називају „краљевско свештенство“ и њима је поверено да ’објављују врлине онога који их је из таме позвао у своју чудесну светлост‘ (1. Петр. 2:9). Сасвим је на месту да чланови тог ’краљевског  свештенства‘ поучавају сувернике истини (Мал. 2:7; Откр. 12:17).

9. Да ли сви помазани хришћани чине верног роба? Објасни.

⁹ Да ли сви помазаници на земљи чине верног роба? Не. Очигледно је да не учествују сви помазаници у дељењу духовне хране суверницима широм света. Нека помазана браћа су можда слуге помоћници или старешине у својим скупштинама. Они поучавају људе од куће до куће и у својим скупштинама и верно подупиру одлуке које се доносе у главном седишту Јеховиних сведока. Али они не учествују у дељењу духовне хране браћи и сестрама широм света. Међу помазаницима су и понизне сестре које никада неће покушати да преузму улогу учитеља у скупштини (1. Кор. 11:3; 14:34).

10. Ко је верни и разборити роб?

¹⁰ Ко је онда верни и разборити роб? Верни и разборити роб је једна мала група помазане браће која је директно укључена у припрему и расподелу духовне хране током Христове присутности. То је у складу са принципом који је Исус поставио у првом веку када је нахранио многе преко неколицине. Током последњих дана, помазана браћа која сачињавају верног роба служе заједно у главном седишту Јеховиних сведока. Верни роб је Водеће тело Јеховиних сведока. Запазимо такође да је Исус рекао да постоји само један „роб“. Дакле, чланови Водећег тела заједнички доносе одлуке.

11, 12. (а) Која два задатка има верни и разборити роб? (б) Када је Исус поставио верног роба над својим слугама и кога је изабрао?

¹¹ Вредно је запазити да је у Исусовом поређењу верни и разборити роб добио два задатка. Први се односи на слуге, а други на све господарево имање. Будући да се поређење односи само на ово време краја, оба задатка ће бити поверена робу након што Исусова присутност и краљевска власт почну 1914.

¹² Када је Исус поставио верног роба над својим слугама? Да бисмо одговорили на ово питање, погледајмо још једном шта се дешавало 1914. године када је почело време жетве. Као што смо већ видели, у то време су многе верске  групе тврдиле за себе да су прави хришћани. Из које групе ће Исус изабрати и поставити верног роба? То је постало јасно након што су он и његов Отац дошли и прегледали духовни храм од 1914. до прве половине 1919. године * (Мал. 3:1). Били су задовољни малом групом верних Истраживача Библије који су показали да свим срцем воле Јехову и његову Реч. Наравно, било је потребно да се очисте од неких ствари, али они су то понизно прихватили током кратког периода кушњи и прочишћавања (Мал. 3:2-4). Ти верни Истраживачи Библије били су прави хришћани предочени пшеницом. Године 1919, у време духовног процвата, Исус је од њих изабрао искусну помазану браћу и поставио их над својим слугама као верног и разборитог роба.

13. Ко су слуге и зашто се то може рећи?

¹³ Ко су онда слуге? Једноставно речено, то су они који добијају духовну храну. На почетку последњих дана све слуге су били помазаници. Касније су и припадници великог мноштва других оваца постали слуге. Сви хришћани су „једно стадо“ под Христовим вођством, а већина њих су припадници других оваца (Јов. 10:16). Обе групе користе исту правовремену духовну храну коју обезбеђује верни роб. Да ли се и за чланове Водећег тела који сачињавају верног и разборитог роба може рећи да су слуге? И та браћа морају да се духовно хране. Зато понизно прихватају чињеницу да су и они, као појединци, слуге баш као и сви други Исусови прави следбеници.

14. (а) Која је одговорност поверена верном робу и шта се под тим подразумева? (б) На шта је Исус упозорио верног и разборитог роба? (Видети оквир „Али ако би тај роб био зао“.)

¹⁴ Исус је верном и разборитом робу поверио велику одговорност. У библијска времена је поуздани слуга, то јест настојник, управљао домаћинством (Лука 12:42). Зато је верном и разборитом робу поверена одговорност да се стара о свему што на земљи припада Христу. То се односи на управљање поседима, на дело проповедања, на припремање конгресних програма, као и на производњу библијске литературе која ће се користити у служби проповедања и за лично и скупштинско проучавање. Слуге зависе  од све духовне хране коју обезбеђује верни и разборити роб.

15, 16. Када Исус поставља верног роба над свим својим имањем?

¹⁵ Када ће Исус дати верном робу други задатак, то јест када ће га поставити „над свим својим имањем“? Исус је рекао: „Срећан је тај роб ако га његов господар, кад дође, нађе да тако ради! Заиста, кажем вам, поставиће га над свим својим имањем“ (Мат. 24:46, 47). Запазимо да Исус верном робу даје други задатак након што дође и утврди да роб „тако ради“, то јест да верно дели духовну храну. Зато између та два задатка мора постојати један интервал. Да бисмо разумели како и када Исус поставља роба над свим својим имањем, морамо знати две ствари: када он долази и шта обухвата његово имање.

¹⁶ Када Исус долази? Одговор се налази у претходним стиховима у 24. поглављу Матеја. Сетимо се да се у тим стиховима Исусов ’долазак‘ односи на време када ће он доћи да објави и изврши пресуду на крају овог поретка * (Мат. 24:30, 42, 44). Дакле, Исусов ’долазак‘ о коме се говори у поређењу о верном робу одиграће се током велике невоље.

17. Шта спада у Исусово имање?

¹⁷ Шта спада у ’све Исусово имање‘? У то не спада само његово имање на земљи. Његово имање обухвата и оно што је на небу. Он је рекао: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи“ (Мат. 28:18; Еф. 1:20-23). У његово имање сада спада и Месијанско Краљевство, које му припада од 1914. и које ће делити  са својим помазаним следбеницима (Откр. 11:15).

18. Зашто ће Исус радо поставити верног роба над свим својим имањем?

¹⁸ Шта онда на основу свега овога можемо закључити? Када Исус буде дошао да изврши пресуду током велике невоље, наћи ће верног роба како слугама дели духовну храну у право време. Тада ће му радо поверити и други задатак — то јест поставиће га над свим својим имањем. Онима који чине верног роба тај задатак биће поверен кад буду добили своју небеску награду и постану сувладари са Христом.

19. Да ли ће верни роб добити већу награду на небу него остали помазаници? Објасни.

¹⁹ Да ли ће верни роб добити већу награду на небу него остали помазаници? Не. Награда која је у једном тренутку обећана једној малој групи на крају може бити додељена и другима. На пример, погледајмо шта је Исус рекао једанаесторици апостола ноћ уочи своје смрти. (Прочитати Луку 22:28-30.) Исус је тој малој групи рекао да их очекује награда за њихову верност. Владаће с њим на небу као краљеви. Али годинама касније рекао је да ће свих 144 000 седети на престолима и владати с њим (Откр. 1:1; 3:21). Слично томе, као што стоји у Матеју 24:47, он је обећао да ће једна мала група мушкараца — помазана браћа која чине верног роба — бити постављена над свим његовим имањем. У суштини, свих 144 000 биће постављени над свим Христовим имањем (Откр. 20:4, 6).

20. Зашто је Исус поставио верног роба и како можемо показати захвалност за то?

²⁰ Посредством верног и разборитог роба Исус следи принцип који је поставио у првом веку — обезбеђује храну за многе преко неколицине. Исус је поставио тог верног роба да би његови прави следбеници, било да су то помазаници или друге овце, имали довољно духовне хране у право време током последњих дана. Покажимо захвалност за то тако што ћемо верно подупирати помазану браћу која чине тог верног и разборитог роба (Јевр. 13:7, 17).