Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Да ли је Понтије Пилат имао разлога да се плаши цезара?

Настојећи да присиле римског намесника Понтија Пилата да осуди Исуса на смрт, јеврејске вође су рекле: „Ако овога пустиш, ниси пријатељ цару!“ (Јован 19:12; видети и фусноту). „Цар“ који се овде спомиње је римски цезар Тиберије. Да ли је Пилат имао разлога да га се плаши?

Каква је особа био Тиберије? Годинама пре суђења Исусу, Тиберије је већ био на гласу као „човек коме су на првом месту били сопствени ужици које је задовољавао на све изопаченије начине“, каже се у делу The New Encyclopædia Britannica. Био је крајње неповерљив па је мучио и убијао свакога на кога би пала сумња да је издајник. „Ако су извештаји историчара из тог доба веродостојни“, каже се даље у том делу, „највише је уживао у окрутној и бестидној забави.“ Најблаже речено, убијао је свирепо и скоро насумце.

Према томе, глас који је пратио Тиберија највероватније је утицао на Пилатову одлуку да попусти под притиском јеврејских вођа и нареди да се Исус погуби (Јован 19:13-16).

Зашто је Исус опрао ноге својим апостолима?

У древном Израелу, многи људи су били боси док су обављали свакодневне послове. Они који су носили обућу имали су сандале које су биле тек нешто више од ђона причвршћеног за стопало и чланак кожним каишевима. Пошто су путеви и поља били прашњави или блатњави, било је неминовно да се ноге испрљају.

Због тога је постојао обичај да се пре уласка у кућу изује обућа. Гостољубивост је налагала да се посетиоцу оперу ноге. То је чинио домаћин или неки слуга. У Библији постоје бројна указивања на тај обичај. На пример, Аврахам је људима који су га посетили рекао: „Дозволите да се донесе мало воде да вам се оперу ноге. Онда се одморите под овим дрветом. Донећу вам мало хлеба да се окрепите“ (Постанак 18:4, 5; 24:32; 1. Самуилова 25:41; Лука 7:37, 38, 44).

Ове појединости нам помажу да разумемо зашто је Исус опрао ноге својим ученицима током последње Пасхе коју је прославио с њима. Том приликом није било домаћина или слуге који би то учинио, а очигледно се ниједан од ученика није понудио да другима опере ноге. Зато је Исус узео посуду с водом и затим опрао и обрисао ноге ученицима, чиме им је пружио поуку о љубави и понизности (Јован 13:5-17).