Примери вере

Он је учио из својих грешака

ЈОНА би волео када би могао да утиша те ужасне звуке. Није то био само фијук ветра у ужима и јарболу, нити језива шкрипа дасака коју су стварали огромни таласи док су се разбијали о странице брода. Не, њему је много страшнија била вика морнара, капетана и посаде, који су се борили да одрже брод на површини. Јона је био сигуран да ће ти људи умрети — и то само због њега!

Како се Јона нашао у тој безизлазној ситуацији? Озбиљно је погрешио свом Богу Јехови. Шта је учинио? Да ли је било наде да се ситуација поправи? Из одговора на ова питања можемо много научити. На пример, из онога што се десило Јони сазнајемо како чак и неко ко има праву веру може погрешити и како се затим може исправити.

Пророк из Галилеје

Када људи помисле на Јону, обично се усредсређују на његове негативне стране, као што је његов чин непослушности па чак и тврдоглавост. Међутим, то је само део онога што знамо о њему. Немојмо заборавити да је сам Јехова Бог изабрао Јону за пророка. Јехова му не би поверио тако велику одговорност да је он био неверан или неправедан.

Из 2. Краљевима 14:25 сазнајемо нешто о Јонином пореклу. Био је из Гат-Ефера, који се налазио само 4 километра од Назарета, где је Исус Христ провео детињство око осам векова касније. * Јона је служио као пророк за време краља Јеровоама II који је владао над десетоплеменским краљевством Израела. Илијино време је давно прошло, а његов наследник Јелисеј умро је током владавине Јеровоамовог оца. Премда је Јехова преко тих људи уклонио обожавање Вала, Израел је својевољно поново застранио. Земља је сада била под утицајем краља који је „чинио оно што је зло у Јеховиним очима“ (2. Краљевима 14:24). Зато Јонина служба сигурно није била лака нити угодна. Па ипак, он ју је верно извршавао.

Међутим, једног дана се Јонин живот из корена променио. Добио је од Јехове задатак који се њему чинио веома тешким. Шта је то Јехова тражио од њега?

„Устани, иди у Ниниву“

Јехова говори Јони: „Устани, иди у Ниниву, велики град, и објави му осуду, јер се њихова злоћа попела до мене!“ (Јона 1:2). Није тешко разумети зашто је тај задатак изгледао застрашујуће. Нинива се налазила око 800 километара  источно и путовање би захтевало око месец дана пешачења. Међутим, тешкоће повезане с тим путовањем можда су изгледале као лакши део задатка. Требало је да Јона у Ниниви пренесе Јеховину поруку Асирцима, који су били познати по насиљу, па чак и по бруталности. Ако Јону није слушао ни Божји народ, шта је могао очекивати од тих пагана? Како ће један Јеховин слуга проћи у тој огромној Ниниви, која је била позната као ’крволочни град‘? (Наум 3:1, 7).

Ми не знамо да ли су Јону мучиле такве мисли, али то је лако могуће. Ипак, знамо да је побегао. Јехова га је послао на исток, а он се упутио ка западу, што је даље могао. Отишао је до обале, до лучког града Јопе, где се укрцао на брод за Тарсис. Неки изучаваоци тврде да је Тарсис био у Шпанији. Ако је тако, Јона је намеравао да оде око 3 500 километара далеко од Ниниве. То путовање до другог краја Великог мора, како се тада звало Средоземно море, могло је потрајати и до годину дана! Толико је Јона био одлучан да побегне од задатка који му је Јехова дао!

Да ли то значи да Јону можемо назвати кукавицом? Не би требало брзо да га осудимо. Као што ћемо видети, Јона је у неким ситуацијама показао изузетну храброст. Међутим, као и сви ми, Јона је био несавршен и борио се с многим слабостима (Псалам 51:5). Ко од нас никада није био савладан страхом?

Понекад можда изгледа да Бог тражи од нас нешто тешко, готово немогуће. Можда је некима застрашујућа чак и помисао на проповедање добре вести о Божјем Краљевству, што се очекује од свих хришћана (Матеј 24:14). Веома је лако превидети важну чињеницу коју је Исус изговорио: „Богу је све могуће“ (Марко 10:27). Ако се и нама то понекад дешава, онда можемо разумети Јонин страх. Међутим, до чега је довео његов бег?

Јехова укорава свог непослушног пророка

Можемо замислити Јону како се смешта на феничански теретни брод. Посматра како се капетан и посада припремају да исплове из луке. Док се обала полако губи из вида и затим нестаје,  Јона се можда нада да је успео да умакне опасности које се толико плашио. А онда се, изненада, време мења.

Море због снажног ветра почиње да бесни, а таласи постају толико велики да би могли прогутати чак и савремене бродове. Колико дуго ће издржати дрвени бродић који је изгледао тако сићушно и крхко, заробљен у бесу огромних таласа који су га бацали горе-доле? Да ли је Јона тада знао оно што је касније записао — да је ’Јехова подигао јак ветар на мору‘? Тешко је рећи. Међутим, видео је како морнари вапе за помоћ свако своме богу и знао је да одатле нема помоћи. У извештају стоји: „Изгледало [је] да ће се брод разбити“ (Јона 1:4; Левитска 19:4). А како је Јона могао да се моли Богу од кога је бежао?

Осећајући се беспомоћно, Јона силази у потпалубље и проналази место где би могао да легне. Затим брзо тоне у сан. * Капетан га проналази, буди и каже му да се моли свом богу, као и сви остали. Уверени да постоји натприродан узрок те олује, морнари бацају жреб како би утврдили који је од путника крив за ову невољу. Док полако постаје јасно да ниједан од морнара није крив, Јона сигурно осећа све већу зебњу. Ускоро истина излази на видело. Јехова је проузроковао олују и усмерио жреб само на једног човека — на Јону! (Јона 1:5-7).

Јона тада морнарима признаје све. Он је слуга свемоћног Бога Јехове. То је Бог од кога сада бежи и кога је увредио, због чега их је све довео у велику опасност. Људи су запрепашћени; Јона у њиховим очима види страх. Питају га шта да ураде с њим како би спасли брод и своје животе. Шта им Јона одговара? Можда се сав најежио при помисли како тоне у то хладно, разбеснело море. Али како би могао све њих послати у ужасну смрт када је знао да их може спасти? Зато им каже: „Узмите ме и баците ме у море, и море ће се смирити! Јер знам да се због мене ова велика олуја подигла на вас“ (Јона 1:12).

Ово нису речи кукавице, зар не? Јехови је сигурно било веома драго када је видео Јонину храброст и самопожртвованост у том критичном тренутку. Јона је заиста показао изузетну веру. Можемо га опонашати тако што ћемо добробит других стављати испред своје (Јован 13:34, 35). Када видимо да је некоме потребна помоћ, било у физичком, емоционалном или духовном погледу, да ли смо спремни да се жртвујемо како бисмо помогли? Како је само Јехови драго када то чинимо!

Вероватно су и морнари били дирнути пошто у почетку нису желели да баце Јону у море! Најпре су учинили све како би се изборили са олујом, али без успеха. Олуја је бивала све јача. На крају су видели да немају избора. Призвавши Јониног Бога Јехову и тражећи милост, узели су Јону и бацили га у море (Јона 1:13-15).

Јона је избављен јер му је указано милосрђе

Јона тоне у разбеснело море. Док се неко време бори да остане на површини, на тренутак види како се брод лагано удаљава. Тада га моћни таласи савладавају и море га гута. Тоне све дубље и дубље, мислећи да је свака нада изгубљена.

Јона је касније описао како се тада осећао. Слике су му пролетале кроз мисли. Обузела га је туга због тога што никада више неће видети дивни Јеховин храм у Јерусалиму. Осећао је како тоне  у велике морске дубине, до самих темеља гора, где га је обавила морска трава. Изгледало је да ће то бити његова јама, његов гроб (Јона 2:2-6).

Али гле! Нешто се приближава — огромна, мрачна прилика, неко живо биће. Примакавши се сасвим близу, устремило се на Јону. Велике чељусти су се разјапиле и прогутале га!

Јона сигурно мисли да је то крај. Међутим, дешава се нешто необично. Још увек је жив! Није смрвљен, нити се угушио. Не, дах живота је још увек у њему, премда се такорећи налази у свом гробу. Полако га испуњава страхопоштовање. Без сумње, његов Бог Јехова је „послао велику рибу да [га] прогута“ * (Јона 1:17).

Пролазили су минути, а затим и сати. Тамо у најдубљој тами, Јона дубоко размишља и моли се Јехови Богу. Његова молитва, која је у целости записана у другом поглављу књиге, открива нам много тога. Показује нам да је Јона веома добро познавао Писмо, пошто се често освртао на Псалме. Такође нам открива једну његову лепу особину — захвалност. Јона је закључио: „А ја ћу ти захваљивати и жртве приносити. Што сам се заветовао, испунићу. Спасење је од Јехове“ (Јона 2:9).

Јона је научио да Јехова може донети спасење било коме, на било ком месту и у било које време. Чак и тамо, „у утроби рибе“, Јехова је пронашао и спасао свог слугу у невољи (Јона 1:17). Само Јехова може одржати човека у животу три дана и три ноћи у утроби рибе. Не треба да заборавимо да је Јехова ’Бог у чијој је руци наш дах‘ (Данило 5:23). Њему дугујемо свој дах, само своје постојање. Да ли смо захвални? Зар онда не дугујемо Јехови и своју послушност?

А како је било с Јоном? Да ли је научио да покаже захвалност Јехови својом послушношћу? Јесте. Након три дана и три ноћи, риба је донела Јону право до обале и ’избљувала га на копно‘ (Јона 2:10). Замислите само — после свега што му се десило, Јона чак није морао ни да плива до обале! Наравно, морао је да пронађе пут од те плаже, где год да је била. Међутим, убрзо је његова захвалност испитана. У Јони 3:1, 2 стоји: „Јеховина реч дошла је Јони и други пут: ’Устани, иди у Ниниву, велики град, и објави му оно што ти говорим да му објавиш!‘“ Шта ће Јона урадити?

Овог пута није оклевао. Читамо: „Јона је устао и отишао у Ниниву по Јеховиној речи“ (Јона 3:3). Послушао је Јехову. Очигледно је научио нешто из својих грешака. И у томе треба да опонашамо Јонину веру. Сви грешимо (Римљанима 3:23). Али да ли се предајемо, или учимо из својих грешака и трудимо се да убудуће будемо послушни Богу?

Да ли је Јехова наградио Јону за његову послушност? Јесте. Изгледа да је Јона касније сазнао да су морнари преживели. Одмах након Јониног самопожртвованог чина, олуја се стишала и морнаре је „обузео велики страх од Јехове“ и принели су жртву њему уместо својим лажним боговима (Јона 1:15, 16).

Још већа награда уследила је много касније. Исус је оно што је Јона доживео у утроби велике рибе употребио као пророчанску слику времена које ће он провести у гробу (Матеј 12:38-40). Како ће само Јона бити дирнут кад сазна за тај благослов након што ускрсне да би живео на земљи! (Јован 5:28, 29). Јехова жели и вас да благослови. Да ли ћете попут Јоне учити из својих грешака и бити послушни и несебични?

[Фусноте]

 [Оквир/Слика на 29. страни]

Јона под лупом критицизма

▪ Да ли су се догађаји забележени у библијској књизи пророка Јоне заиста одиграли? Ова књига је критикована још од давнина. У савременој ери вишег критицизма она се често погрешно представља — било као бајка, легенда, мит или измишљена прича. Један писац из 19. века забележио је како је један свештеник објаснио да је прича о Јони и великој риби необична врста алегорије. Јона је, у ствари, одсео у Јопи у хотелу по имену „Кит“. Пошто није имао довољно новца да плати рачун, газда га је избацио. Тако је Јону кит „прогутао“ и касније „избљувао“! Заиста су библијски критичари доказали да су одлучнији да прогутају Јону него што је то била велика риба!

Зашто је ова библијска књига наишла на такав скептицизам? Зато што се у њој описују чуда. Изгледа да многи критичари на чуда гледају са снажним предубеђењем да тако нешто није могуће. Међутим, да ли је такав став заиста разуман? Запитајмо се: ’Да ли верујем у прву реченицу у Библији?‘ Она гласи: „У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Постанак 1:1). Милиони разборитих људи широм света прихватају ту једноставну чињеницу. Па ипак, та једна изјава на неки начин укључује много више од било ког чуда касније забележеног у Библији.

Размотримо следеће: Од онога што је наведено у књизи о Јони, шта је немогуће за Бога који је створио огромно звездано небо и све сложене животне облике и процесе на земљи? Да проузрокује олују? Да учини да велика риба прогута човека? Или да та иста риба касније избљује тог човека? За Онога ко има безграничну моћ, ништа од тога није немогуће (Исаија 40:26).

Чак и без Божјег утицаја, невероватне ствари се понекад дешавају. На пример, каже се да је 1758. један морнар пао са свог брода у Средоземно море и да га је прогутала ајкула. Међутим, када је ајкула погођена из топа, избљувала је морнара који је скоро неповређен одведен на безбедно место. Ако је то тачно, можда сматрамо да је та прича изузетна, чак фасцинантна — али не и да је чудо. Зар Бог онда не може употребити своју моћ да учини више од тога?

Скептици такође кажу да ниједан човек не може бити у утроби рибе три дана а да се не угуши. Међутим, људи су били довољно интелигентни да измисле боце с кисеоником како би неко време могли дисати под водом. Зар Бог не би могао употребити своју неограничену моћ и мудрост како би одржао Јону у животу три дана, омогућавајући му да дише? Као што је Јеховин анђео једном приликом рекао Исусовој мајци Марији: „Богу ништа што каже није немогуће“ (Лука 1:37).

Које још одлике тачног историјског извештаја налазимо у овој библијској књизи? Јонин опис брода и посаде детаљан је и реалистичан. У Јони 1:5 читамо да су морнари бацали у море ствари с брода како би га растеретили. Древни историчари, па чак и рабински закон, показују да је то била уобичајена пракса кад наиђе олуја. Јонин опис Ниниве такође се слаже са историјским и археолошким доказима. Изнад свега, Исус Христ је описао Јонин тродневни боравак у великој риби као пророчанство о томе да ће он бити три дана у гробу (Матеј 12:38-40). Исусово сведочанство потврђује истинитост приче о Јони.

„Богу ништа што каже није немогуће“ (ЛУКА 1:37)

[Слика на 26. страни]

Јону су морнари на његов захтев узели и бацили у море