Кад се молите, реците: „Оче“

Отац. Какву слику у вашем уму ствара ова реч? Слику човека који с пуно љубави брине о својој породици? Или немарног, можда чак грубог човека? То умногоме зависи од тога каквог сте оца ви имали.

„ОТАЦ“ је реч коју је Исус често користио када се обраћао Богу или говорио о њему. a Поучавајући своје следбенике како да се моле, Исус им је рекао: „Кад се молите, реците: ’Оче‘“ (Лука 11:2). Какав је отац Јехова? Одговор на то питање је веома важан. Због чега? Што боље разумемо какав је отац Јехова, бићемо му ближи и више ћемо га волети.

Нико није у бољем положају да нам каже нешто о нашем небеском Оцу од самог Исуса. Он је био веома близак с њим и зато је рекао: „Нико не познаје Сина тако добро као Отац, и нико не познаје Оца тако добро као Син и онај коме Син хоће да га открије“ (Матеј 11:27).  Према томе, најбољи начин да упознамо Оца јесте преко Сина.

Шта можемо научити од Исуса о нашем небеском Оцу? Погледајмо шта је он рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Ове Исусове речи откривају да је љубав Очева истакнута особина (1. Јованова 4:8). Јехова своју љубав испољава на различите начине — показује одобравање, самилостан је, штити, дисциплинује и пружа оно што је потребно.

Уверени у Очево одобравање

Родитељско одобравање много значи деци и улива им храброст. Помислите само колико су Исуса охрабриле Очеве речи: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи“ (Матеј 3:17). А нас у Очеву љубав и признање уверавају Исусове речи: „Ко воли мене, њега ће волети мој Отац“ (Јован 14:21). То је заиста утешно! Међутим, постоји неко ко жели да нам одузме ту утеху.

Сатана настоји да нас наведе да сумњамо у то да имамо одобравање небеског Оца. Покушава да нас увери да ми то не заслужујемо. Често то чини онда када смо најрањивији — услед старости и болести или због тога што смо сломљени и оптерећени својим пропустима и неким разочарањима. Погледајмо пример младића по имену Лукас, који је сматрао да не заслужује Божје одобравање. Док је био врло млад, његови родитељи су се драстично променили и одбацили вредности којима су га поучавали од детињства. Можда му је због тога било тешко да осећа блискост са својим небеским Оцем. Поред тога, био је плаховите нарави и имао је пуно проблема, посебно када су у питању међуљудски односи. Међутим, постепено је научио да обуздава своју наглу нарав, у чему му је много помогла његова супруга својим стрпљењем и подршком. За њу је рекао да је „посебан благослов, дар од Бога“. Лукас је схватио да је ’Христ Исус дошао на свет да спасе грешнике‘ (1. Тимотеју 1:15). Он каже да му је дубоко размишљање о Божјој љубави и његовом одобравању помогло да буде заиста срећан и задовољан собом.

Ако понекад сумњате у то да вас Јехова воли или да имате његово признање, можда ће вас охрабрити размишљање о ономе што пише у Римљанима 8:31-39. Ту нас апостол Павле уверава да нас ништа не може „раставити од Божје љубави која је у Христу Исусу, нашем Господу“. b

Отац пун самилости

Наш небески Отац саосећа с нама кад патимо. Он је Бог који показује ’дубоку самилост‘ (Лука 1:78). Исус је одражавао Очеву самилост у опхођењу са несавршеним људима (Марко 1:40-42; 6:30-34). Прави хришћани такође настоје да буду саосећајни попут свог небеског Оца. Они су послушни библијској заповести да буду „добри једни према другима, самилосни“ (Ефешанима 4:32).

Размислите о једном примеру. Фелипе је једног дана, док је ишао на посао, изненада осетио оштар пробадајући бол у леђима. Хитно је пребачен у болницу. Након осмочасовног испитивања, лекари су закључили да је дошло до цепања унутрашњег омотача аорте. Рекли су да му је остало још 25 минута живота и да нема сврхе да га оперишу.

Са Фелипеом су били и неки његови суверници. Дубока самилост их је навела да брзо нешто предузму. Одмах су се постарали да Фелипе буде пребачен у другу болницу, где је хитно оперисан, и  чекали су све док се операција није завршила. На срећу, све је добро прошло. Када се осврне на тај тежак период, Фелипе је захвалан својим суверницима за саосећање које су показали. Али уверен је да иза тога стоји његов небески Отац. „Било је то као да је Бог, попут брижног оца, стајао уз мене и јачао ме“, каже он. Јехова често показује самилост тако што подстиче своје земаљске слуге да испољавају ту особину.

Наш Отац нас штити

Када се мало дете уплаши, оно обично отрчи код тате и тражи заштиту од њега. Осећа се безбедно у очевом топлом загрљају. Исус се у потпуности ослањао на Јеховину заштиту (Матеј 26:53; Јован 17:15). И ми можемо наћи сигурност код свог небеског Оца. Јехова нас штити првенствено у духовном погледу. Другим речима, пружа нам све што је потребно како бисмо избегли опасности и остали у добром односу с њим. Између осталог, штити нас путем библијских савета. Када добијемо такав савет, то је као да Јехова иде иза нас и говори нам: „То је пут, идите њим“ (Исаија 30:21).

Осмотримо пример Тијага и његове браће Фернанда и Рафаела који су били чланови једног рокенрол бенда. Били су одушевљени када су изабрани да наступају у једној од најпознатијих хала за концерте у бразилском граду Сао Паулу. Изгледало је да су на прагу великог успеха. Међутим, један суверник им је указао на опасности које крије дружење са онима чији начин живота није у складу с Божјим мерилима (Пословице 13:20). Нагласио је важност овог библијског савета тако што им је испричао нешто из свог живота. Његов брат се због лошег избора друштва уплео у неисправно поступање. Тијаго и његова браћа су одлучили да оставе музичку каријеру. Сва тројица сада доста времена проводе у преношењу библијске поруке другима. Уверени су да им је то што су послушали савет из Божје Речи помогло да остану у добром односу с Богом.

Небески отац нас дисциплинује

Брижан отац дисциплинује своју децу јер жели да израсту у добре људе (Ефешанима 6:4). Можда је при том чврст, али никада није суров. Слично томе, наш небески Отац понекад мора да нас дисциплинује. Али то увек чини с љубављу, никада грубо. Попут свог Оца, Исус никада није био суров према својим ученицима, чак ни када су споро прихватали исправку (Матеј 20:20-28; Лука 22:24-30).

 Запазите како је човек по имену Рикардо препознао Јеховину љубав у дисциплини коју је примио. Када је Рикардо имао само седам месеци, напустио га је отац. У тинејџерским годинама му је било посебно тешко што није имао оца. Радио је неке неисправне ствари и савест је почела да га оптерећује. Пошто је увидео да његов живот није у складу са библијским моралним мерилима, одлучио је да разговара са старешинама из хришћанске скупштине. Старешине су га одлучно и с љубављу посаветовале на темељу Библије. Рикардо је то прихватио са захвалношћу, али и даље је патио због онога што је урадио — много пута је горко плакао, није могао да спава и био је депресиван. На крају је схватио да је савет који је примио био заправо израз Јеховине љубави. Сетио се речи из Јеврејима 12:6, где стоји: „Кога Јехова воли, њега и укорава.“

Добро је да задржимо на уму да дисциплина подразумева више од кажњавања или прекоравања због неког лошег поступка. У Библији се дисциплиновање повезује са васпитавањем. Наш брижни небески Отац нас понекад дисциплинује тако што дозвољава да неко време трпимо последице својих грешака. Па ипак, Библија каже да нас он на тај начин поучава и усмерава на прави пут (Јеврејима 12:7, 11). Њему је искрено стало до нас и исправља нас за наше добро.

Наш Отац пружа оно што нам је потребно

Брижан отац настоји да у материјалном погледу збрине потребе своје породице. Исто је и са Јеховом. „Ваш небески Отац зна да вам је све то потребно“, рекао је Исус (Матеј 6:25-34). Јехова обећава: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јеврејима 13:5).

Жена по имену Нис уверила се у истинитост ових речи када је њен супруг остао без посла. То се десило убрзо након што је она напустила добро плаћен посао како би имала више времена за њихове две ћерке и за служењу Богу. Од чега ће сада живети? Нис се молила Јехови. Када је њен супруг само дан касније отишао на посао да покупи своје ствари, чекало га је изненађење. Шеф му је рекао да се појавило друго радно место и понудио му тај посао. Тако је он једног дана изгубио посао, а одмах сутрадан добио други. Били су захвални свом небеском Оцу за такав исход догађаја. Њихов пример нас подсећа на то да Јехова с љубављу брине о нама и не заборавља своје верне слуге.

Захвални за љубав нашег Оца

Тешко је речима описати изванредну љубав нашег небеског Оца! Када размишљамо о различитим начинима на које он испољава своју љубав — тако што показује одобравање, самилостан је, штити нас, дисциплинује и пружа оно што нам је потребно — можемо само да закључимо да је најбољи могући Отац!

Како можемо показати своју захвалност за љубав коју показује наш небески Отац? Тако што ћемо се потрудити да сазнамо више о њему и његовој намери (Јован 17:3). Треба да ускладимо свој живот с његовим мерилима (1. Јованова 5:3). Одражавајмо његову љубав у опхођењу с другима (1. Јованова 4:11). Тако можемо показати да на Јехову гледамо као на свог Оца и да сматрамо чашћу што смо његова деца.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 19. страни]

Што боље разумемо какав је отац Јехова, бићемо му ближи и више ћемо га волети

[Истакнути текст на 22. страни]

Можемо показати да на Јехову гледамо као на свог Оца и да сматрамо чашћу што смо његова деца

[Оквир/Слике на 21. страни]

ЈЕХОВА СВОЈУ ОЧИНСКУ ЉУБАВ ИСПОЉАВА НА РАЗЛИЧИТЕ НАЧИНЕ

ОДОБРАВАЊЕ

САМИЛОСТ

ЗАШТИТА

ДИСЦИПЛИНА

БРИГА О ПОТРЕБАМА