Моника: Данас свима у овом крају уручујем трактат Да ли желите да сазнате истину? Ово је примерак за вас.

Софија: Да ли се ради о религији?

Моника: Да. Видите, на првој страни се налази шест питања. Које од њих...

Софија: Извините, ја вам нисам прави саговорник.

Моника: Да ли бисте ми рекли зашто?

Софија: Право да вам кажем, нисам сигурна ни да ли Бог постоји.

Моника: Ценим што сте искрени. Ако смем да питам, да ли сте увек тако мислили?

Софија: Не, као малу су ме водили у цркву. Али одавно сам престала да идем.

Моника: Није ми циљ да вам намећем своја веровања. Али волела бих да знам да ли постоји неки посебан разлог што сумњате у постојање Бога?

Софија: Моја мајка је доживела саобраћајни удес пре 17 година.

Моника: Да ли је било озбиљно?

Софија: Остала је парализована.

Моника: Жао ми је. Сигурно вам је јако тешко.

Софија: Стално се питам: ако има Бога, зашто је дозволио да се то деси? Зашто допушта да толико патимо?

Моника: Разумљиво је што се тако осећате и што имате таква питања. Када патимо, нормално је да се питамо зашто нам се то дешава. То су се питале и неке побожне особе о којима се говори у Светом писму. Ево, могу да вам покажем један пример.

Софија: Може.

Моника: Видите шта је пророк Авакум питао Бога. То је забележено у Авакуму, 1. поглављу, 2. и 3. стиху: „Јехова, докле ћу вапити, а да ти не чујеш? Докле ћу те због насиља звати у помоћ, а да ти не спасеш? Зашто ме пушташ да видим зло?“ Да ли вам ово личи на питања која сте ви поставили?

Софија: Да.

Моника: Бог није прекорио Авакума што је поставио та питања нити му је рекао да нема довољно вере.

Софија: Занимљиво.

Моника: У Библији пише да Бог запажа људску патњу и да му је стало до људи који пате.

Софија: Нисам то знала.

Моника: Показаћу вам један пример који стоји у Изласку 3:7. Да ли бисте га ви прочитали?

Софија: Може. „Јехова је још рекао: ’Видео сам невољу свог народа у Египту, чуо сам њихов вапај због оних који их терају на рад и добро знам муке које подносе.‘“

Моника: Према овоме што смо прочитали, да ли Бог запажа кад људи пате?

Софија: Изгледа да запажа.

Моника: Дакле, он је свестан онога што се дешава, али и више од тога. Погледајте  поново последњи део који смо прочитали. Бог је рекао: „Добро знам муке које подносе.“ Да ли би рекао тако нешто да је хладан и незаинтересован за људе?

Софија: Не, не би.

Моника: Наравно, једно је запазити шта се некоме дешава, а сасвим друго бити дирнут и нешто предузети.

Софија: Слажем се.

Моника: С тим на уму, хајде да видимо још једно место у Библији где се спомиње патња Божјих слугу. То је Исаија 63:9. На почетку стоји: „У свим невољама њиховим и он је осећао бол.“ Да ли је Бога дотицала патња његових слугу?

Софија: Да, тако изгледа.

Моника: Богу је веома стало до нас и тешко му је кад патимо. Кад смо несрећни, то и њега боли.

Моника: Пре него што пођем, хтела бих да вам из Светог писма покажем још нешто.

Софија: У реду.

Моника: Видите шта у Јеремији 10:12 пише о Божјој моћи. Можете ли ви прочитати?

Софија: Наравно. „Он је својом силом земљу начинио, мудрошћу својом плодно тло је учврстио и разумом својим небеса разапео.“

Моника: Да ли се слажете да је Богу била потребна огромна моћ да би створио толики свемир и све у њему?

Софија: Сигурно.

Моника: Онда, ако је Бог толико моћан да је могао створити све око нас, зар није логично закључити и да је довољно моћан да управља свиме што је створио?

Софија: Јесте.

Моника: Рекли сте да вам је тешко што је ваша мајка доживела несрећу. Да имате моћ да је одмах излечите, да ли бисте то урадили?

Софија: Наравно. Волим своју мајку и не желим да пати.

Моника: Размислите шта то значи. Из Библије видимо да Бог запажа кад патимо, да саосећа с нама и да има невероватну моћ. Можете ли замислити колико мора да се савладава да одмах не уклони нашу патњу?

Софија: Никада нисам размишљала на тај начин.

Моника: Онда мора да Бог има добар разлог што се још није умешао и отклонио проблеме који нас муче. *

Софија: Хм, претпостављам да је тако.

Моника: Можда бисмо следећи пут могле да видимо шта Библија каже о томе. Да ли сте код куће у ово време следеће недеље?

Софија: Да, бићу код куће.

Моника: Одлично. Ја сам Моника, а ви?

Софија: Софија.

Моника: Драго ми је. Видимо се следеће недеље.

Софија: Довиђења. *