Моника: Добар дан, Софија. Драго ми је што вас поново видим.

Софија: И мени.

Моника: Прошли пут смо разговарале о томе како на Бога утичу наше патње. * Рекли сте да сте се то питали дуже време, поготово након што вам је мајка доживела саобраћајну несрећу. Како вам је мајка?

Софија: Како кад. Данас је доста добро.

Моника: Драго ми је. Мора да је прави изазов не клонути у таквој ситуацији.

Софија: Јесте. Понекад се питам колико ће још морати да пати.

Моника: То је сасвим разумљиво. Прошли пут сам вам обећала да ћемо поразговарати о томе зашто Бог допушта патњу ако има моћ да је заустави.

Софија: Да, сећам се.

Моника: Пре него што осмотримо одговор из Библије, само да се подсетимо шта смо прошли пут причале. Виделе смо да се чак и један Божји слуга из прошлости питао зашто Бог допушта патњу. Бог га није прекорио због тога, нити му је рекао да му треба више вере.

Софија: То сам тад први пут чула.

Моника: Такође смо се сложиле да је Јехови Богу тешко када патимо. На пример, у Библији стоји да када је његов народ доживљавао невоље, и „он је осећао бол“. * Зар није утешно знати да Бог саосећа с нама?

Софија: Па јесте.

Моника: На крају смо рекле да наш Створитељ има огромну моћ и да би могао у сваком тренутку да оконча нашу патњу.

Софија: Е, то не разумем. Зашто допушта лоше ствари кад може да их оконча?

Моника: Да бисмо добиле одговор на ваше питање вратимо се на почетак Библије, на књигу Постанак. Да ли сте чули за Адама и Еву и забрањени плод?

Софија: Да, чула сам. Бог им је рекао да не једу забрањени плод, али они су ипак јели.

Моника: Тако је. Погледајмо детаљније шта је претходило греху Адама и Еве. То је у директној вези с питањем зашто  патимо. Хоћете, молим вас, прочитати 3. поглавље Постанка, од 1. до 5. стиха?

Софија: Може. „Змија је била најопрезнија од свих дивљих животиња пољских које је Јехова Бог начинио. Зато је рекла жени: ’Да ли је Бог заиста рекао да не смете да једете са сваког дрвета у врту?‘ А жена одговори змији: ’Смемо да једемо плодове с дрвећа у врту. Али за плод с дрвета које је усред врта, Бог је рекао: „Не једите га и не дирајте га да не умрете.“‘ На то змија рече жени: ’Не, сигурно нећете умрети. Јер Бог зна да ће вам се оног дана када га будете јели отворити очи и да ћете постати као Бог, и знаћете шта је добро, а шта зло.‘“

Моника: Хвала. Осмотримо укратко ове стихове. Запазите да се змија прво обратила Еви. Из једног другог дела Библије сазнајемо да је Сатана Ђаво причао преко змије. * Он је питао Еву коју је заповест Бог дао у вези с једним дрветом. Да ли сте запазили која је казна чекала Адама и Еву ако буду јели с њега?

Софија: Они би умрли.

Моника: Тако је. Из оног што је Сатана одмах затим рекао, види се колико је био подмукао: „Не, сигурно нећете умрети.“ Тим речима је оптужио Бога да је лажов!

Софија: Тако нешто никада раније нисам чула.

Моника: Тиме што је тврдио да Бог лаже, покренуо је питање за које је потребно време да се реши. Шта мислите, зашто?

Софија: Нисам сигурна.

Моника: Можда бисмо то могле овако приказати. Рецимо да једног дана дођем код вас и кажем вам да сам јача од вас. Како бисте ми доказали да нисам у праву?

Софија: Па морале бисмо то некако проверити.

Моника: Управо тако. Можда бисмо узеле неки тежак предмет и виделе која га од нас може подићи. Заправо, прилично је лако доказати ко је јачи. Али шта ако тврдим да сам поштенија и искренија од вас? То је мало теже доказати, зар не?

Софија: На шта тачно мислите?

Моника: Одмерити снаге је лакше него доказати ко је поштенији. Једини начин да се то реши јесте допустити довољно времена да други виде која је од нас две поштенија и искренија.

Софија: То је тачно.

Моника: Вратимо се на оно што смо читале из Постанка. Да ли је Сатана тврдио да је јачи од Бога?

Софија: Није.

Моника: Бог би лако могао показати да то није истина. Али Сатана је тврдио нешто друго, наиме, да је искренији и поштенији од Бога. Он као да је рекао Еви: ’Бог вас лаже, а ја вам говорим истину.‘

Софија: Занимљиво.

Моника: Бог је поступио мудро и допустио да време то покаже. На крају ће бити јасно ко говори истину, а ко лаже.

Софија: Али зар се након Евине смрти није одмах видело да је Бог био у праву?

Моника: У неком смислу јесте. Али остало је још нешто што је требало доказати. Погледајмо поново 5. стих. Јесте ли запазили шта је још Сатана рекао Еви?

 Софија: Рекао је да ће јој се отворити очи ако буде јела с тог дрвета.

Моника: Тачно. Такође и да ће ’постати као Бог и да ће знати шта је добро, а шта зло‘. Дакле, Сатана је тврдио да Бог људима ускраћује нешто добро. То је био још један изазов упућен Богу.

Софија: О чему је реч?

Моника: Сатана је тврдио да би Еви, а у ширем смислу и свим људима, било боље без Божје власти. И у овом погледу, Јехова је знао да је најбоље да му дозволи да докаже своју тврдњу. Зато допушта Сатани да извесно време влада над овим светом. То објашњава откуд толико патње свуда око нас, јер је Сатана владар овог света, а не Бог. * Ипак, имамо разлога да будемо позитивни.

Софија: Како то мислите?

Моника: Библија учи две дивне ствари о Богу. Као прво, он је уз нас кад патимо. На пример, погледајмо шта је краљ Давид у молитви рекао Богу, иако је доживео многе патње. То је записано у Псалму 31:7. Можете ли ви то да прочитате?

Софија: Може. „Веселићу се и радовати милости твојој, јер си ти погледао на невољу моју; ти познајеш тескобу душе моје.“

Моника: Иако је доживео многе невоље, нашао је утеху у томе што је знао да је Јехова уз њега. Зар није утешно знати да Јехова све види, чак и оно што нас боли, а што други не могу разумети?

Софија: Јесте.

Моника: Још једна дивна ствар је што Бог неће допустити да патња траје довека. Библија каже да ће он ускоро окончати Сатанину злу власт. Такође ће у потпуности уклонити последице његове власти и сваки траг патње. То време можете доживети и ви и ваша мајка. Али како можемо бити сигурни да ће то Бог ускоро учинити? Да ли бисмо могле о томе поразговарати следеће недеље? *

Софија: Може, навратите.