Spavanje — luksuz ili potreba?

SPAVANJE je za neke ljude gubljenje vremena. Pošto vole da ispune dan poslom i druženjem, oni idu u krevet tek kada su potpuno umorni. Za razliku od njih, drugi se iz noći u noć vrte po krevetu do ranog jutra i dali bi sve da mogu da se dobro naspavaju.

Zašto je nekima toliko teško da zaspe, dok drugi pošto-poto žele da ostanu budni? Da li na san treba da gledamo kao na luksuz ili kao na potrebu? Da bismo odgovorili na ova pitanja, potrebno je da razumemo šta se dešava dok spavamo.

Kako čovek utone u san

Još uvek nije razjašnjeno kako prestajemo da budemo svesni i počinjemo da tonemo u san. Međutim, istraživači su ustanovili da je spavanje složen proces kojim upravlja mozak koji sledi 24-časovni biološki sat.

Kako starimo, tako nam se menjaju i navike spavanja. Novorođenče spava u češćim kraćim periodima koji, kada se saberu, iznose oko 18 sati dnevno. Prema stručnjacima koji ispituju spavanje, nekim odraslim osobama je izgleda dovoljno da spavaju svega tri sata dnevno, iako drugima treba i do deset sati.

 Nedavna istraživanja pokazuju da promene u našem biološkom satu takođe objašnjavaju zašto neki tinejdžeri ujutro jedva ustaju iz kreveta. Izgleda da se biološki sat tokom puberteta pomera unapred, zbog čega mladi žele kasnije da idu u krevet i kasnije da ustaju. To pomeranje je uobičajeno i uglavnom se povlači posle 15. godine života.

Naš biološki sat regulišu hemijske supstance, od kojih su mnoge već poznate. Jedna od njih je melatonin, hormon za koji se smatra da dovodi do pospanosti. Melatonin se luči u mozgu i neki naučnici veruju da je on odgovoran za usporavanje metabolizma do čega dolazi neposredno pre nego što se utone u san. Prilikom lučenja melatonina, smanjuju se telesna temperatura i cirkulacija krvi prema mozgu, a takođe se i mišići postepeno opuštaju. Šta se zatim dešava dok osoba tone u misteriozni svet sna?

’Glavni prirodni hranitelj‘

Oko dva sata nakon što zaspimo, oči počinju da nam brzo mrdaju napred-nazad. Kada su primetili ovaj fenomen, naučnici su podelili spavanje u dve osnovne faze: REM fazu spavanja (brzi pokreti očiju) i NREM fazu spavanja (bez brzih pokreta očiju). NREM spavanje se može nadalje podeliti u četiri faze progresivno dubljeg sna. Kada osoba čvrsto spava preko noći, REM faza se smenjuje nekoliko puta naizmenično sa NREM fazom.

Većina snova se pojavljuje tokom REM faze. Tada takođe dolazi i do najvećeg opuštanja mišića, zahvaljujući čemu se osoba budi sa osećajem da se fizički odmorila. Osim toga, neki istraživači veruju da nam se tokom ove faze spavanja sređuju nove informacije koje postaju deo dugoročnog pamćenja.

Tokom dubokog sna (3. i 4. faza NREM spavanja), krvni pritisak i broj otkucaja srca  dostižu najniže vrednosti, što omogućava da se opusti cirkulatorni sistem i pomaže da se spreče kardiovaskularna oboljenja. Osim toga, tokom NREM spavanja se najviše luči i hormon rasta, i kod nekih tinejdžera to može biti i do 50 puta više tokom noći nego preko dana.

Izgleda da san utiče i na naš apetit. Naučnici su otkrili da je san, da citiramo Šekspira, ’glavni hranitelj na životnoj gozbi‘. Nedostatak sna naš mozak tumači kao nedostatak hrane. Dok spavamo, organizam luči leptin, hormon koji inače obaveštava organizam da smo dovoljno jeli. Kada ostanemo budni duže nego što treba, naše telo luči manje leptina, te osećamo potrebu za više ugljenih hidrata. Zbog toga nedostatak sna može voditi do većeg unošenja ugljenih hidrata, što onda može dovesti do gojaznosti. (Vidite okvir „Poslepodnevni odmor“.)

 Od suštinske važnosti za zdravlje

Međutim, to nije sve. San olakšava našem telu razmenu slobodnih radikala — molekula za koje se kaže da utiču na starenje ćelija i da čak dovode do raka. U jednoj nedavnoj studiji koju je sproveo Čikaški univerzitet, uzeto je 11 zdravih ljudi kojima je bilo dopušteno da šest dana spavaju samo po četiri sata dnevno. Nakon toga, njihove ćelije su funkcionisale kao ćelije 60-godišnjaka, a nivo insulina u telu je bio kao kod dijabetičara! Nedovoljnim spavanjem može se poremetiti stvaranje leukocita i lučenje hormona kortizola, zbog čega osoba postaje sklonija dobijanju infekcija i cirkulatornih oboljenja.

Spavanje je bez sumnje od suštinske važnosti za zdravo telo i zdrav um. Prema mišljenju istraživača Vilijama Dementa, osnivača prvog centra za proučavanje spavanja na Univerzitetu Stanford u SAD, „izgleda da je san glavni pokazatelj koliko ćete živeti“. Debora Sušeki, istraživač iz centra za proučavanje spavanja u Sao Paulu u Brazilu, kaže sledeće: „Kada bi ljudi znali šta se dešava u telu koje je lišeno sna, dvaput bi razmislili pre nego što zaključe da je spavanje gubljenje vremena ili nešto što je samo za lenjivce.“ (Vidite gornji okvir.)

Ali da li se snaga uvek obnavlja prilikom spavanja? Zašto neki spavaju celu noć, a ipak se ne probude odmorni? U sledećem članku ćete se upoznati s nekim osnovnim poremećajima sna i saznaćete kako možete da se dobro naspavate.

[Okvir/Slika na 6. strani]

POSLEDICE NEDOVOLJNOG SPAVANJA

KRATKOTRAJNE POSLEDICE

◼ Pospanost

◼ Nagle promene raspoloženja

◼ Povremena zaboravnost

◼ Gubitak kreativnosti, sposobnosti planiranja i izvršavanja zadataka

◼ Gubitak koncentracije

DUGOTRAJNE POSLEDICE

◼ Gojaznost

◼ Prerano starenje

◼ Iznurenost

◼ Povećan rizik od infekcija, dijabetesa, kardiovaskularnih i gastrointestinalnih oboljenja

◼ Hronična zaboravnost

[Okvir na 6. strani]

POSLEPODNEVNI ODMOR

Da li vam se nekada neverovatno puno spavalo nakon ručka? To ne mora obavezno biti znak da ne spavate dovoljno . Sasvim je uobičajeno da se oseti pospanost na početku poslepodneva zbog prirodnog pada telesne temperature. Pored toga, naučnici su nedavno otkrili jedan protein nazvan hipokretin, to jest oreksin, koji se luči u mozgu i koji nas održava budnim. Kakva veza postoji između hipokretina i hrane?

Kada jedemo, telo luči leptin koji nam pruža osećaj sitosti. Ali leptin sprečava lučenje hipokretina. Drugim rečima, što u mozgu imate više leptina, to je manje hipokretina i osećate se pospanijim. Možda zbog toga ljudi u nekim zemljama imaju sijestu — pauzu tokom radnog dana za vreme koje malo odspavaju nakon ručka.

[Grafikon na 5. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

FAZE SPAVANJA

Pojednostavljen grafikon

Faze spavanja

Budnost

REM

NNREM

Lagan san 1

2

3

Dubok san 4

1 2 3 4 5 7 8

Sati spavanja

[Slika na stranama 4, 5]

Od suštinske važnosti za zdravo telo i zdrav um jeste da se osoba dovoljno naspava

[Slika na 5. strani]

Hormon rasta se najviše luči tokom spavanja