Zaboravljeni robovi sa južnih mora

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA FIDŽIJA

DOK su dva broda lagano uplovljavala u lagunu jednog udaljenog atola u Tihom okeanu, među okupljenim mnoštvom čuo se oduševljeni žamor. Pre više godina, jedan brodolomnik je svakoj porodici na tom ostrvu dao nekoliko stranica istrgnutih iz svoje Biblije. Ti skromni ljudi su ih sa žarom čitali i od tada su željno iščekivali dolazak nekoga ko će ih poučiti hrišćanstvu.

Sada su im moreplovci koji su pristigli obećavali da će ih odvesti na mesto gde mogu naučiti više o Bogu. S puno poverenja, oko 250 muškaraca i žena ukrcalo se na brodove. Mnogi od njih su u rukama stezali dragocene stranice Biblije.

Međutim, svi su postali žrtve lukavo smišljene prevare. Kad su se našli na brodu, bili su vezani, bačeni u potpalublje i poslati na dug put do južnoameričke luke Kaljao. Usled nehigijenskih uslova, mnogi su umrli tokom te plovidbe. Silovanja su bila česta pojava. Oni koji su preživeli putovanje bili su prodati kao robovi da bi radili na plantažama, u rudnicima ili kao kućna posluga, bez nade da će se ikada vratiti u svoj zavičaj.

Razvoj trgovine robljem

Tokom 19. i početkom 20. veka stanovnici ostrva u južnim morima bili su nasilno odvođeni u ropstvo. Početkom 1860-ih, na taj način su hiljade njih dospele u Južnu Ameriku. U narednoj deceniji većina ostrvljana je odvođena na zapad, u Australiju. Tako je 1867. nekadašnji pripadnik Britanske ratne mornarice, Ros Luin, vlasnicima plantaža šećerne trske i pamuka nudio „najbolje i najsposobnije domoroce za sedam [funti] po glavi“.

Britanske kolonijalne vlasti su pokušavale da stanu na put trgovini robljem, ali bezuspešno. Jedan razlog je bio taj što je bilo teško primeniti britanski zakon na strane državljane. Kao drugo, britanski zakon nije imao jasnu, sveobuhvatnu definiciju ropstva. Tako su trgovci robljem uspevali da na sudu prođu nekažnjeno, tvrdeći da ostrvljani — iako su prevareni i dovedeni protiv svoje volje — nisu robovi već najamni radnici koji će biti plaćeni i s vremenom poslati kući. Neki su se čak usuđivali da tvrde kako su tim nekadašnjim bezbožnicima zapravo učinili uslugu time što su ih doveli pod britansku vlast i poučili poslu! Trgovina robljem je nastavila da cveta još neko vreme.

Dolazi do preokreta

Kada su pravedni i razumni ljudi podigli glas protiv ropstva, došlo je do nekih promena.  Iako su neki ostrvljani dobrovoljno prihvatali da rade u drugoj zemlji, lov na ljude i njihovo prisilno odvođenje više se nisu mogli tolerisati. Isto je važilo i za zlostavljanje poput bičevanja i žigosanja, kao i za užasne uslove u kojima su neki robovi živeli i radili.

Situacija se dodatno zaoštrila kada je ubijen Džon Pateson, anglikanski biskup koji se javno protivio trgovini robljem. Ubili su ga stanovnici jednog ostrva — upravo oni koje je pokušavao da zaštiti. Koristeći se čestim oblikom prevare, trgovci robljem su stigli na ostrvo pre Patesona, u brodu koji je namerno napravljen da izgleda kao njegov. Zatim su pozvali ostrvljane da dođu na brod da bi se videli s biskupom. Oni koji su ih poslušali, nikada se nisu vratili. Kada je pravi Pateson stigao, dočekalo ga je mnoštvo domorodaca koji su bili opravdano gnevni. Ubili su ga i on je tako greškom postao žrtva osvete. Ovaj nesrećni slučaj, kao i sve glasnije negodovanje javnosti, podstakli su britansku i francusku vladu da na Tihi okean pošalju vojne brodove čiji je zadatak bio da prekinu zlostavljanje.

Vlade australijskih država Novi Južni Vels i Kvinslend udružile su snage s Ministarstvom kolonija i donele nove zakone kako bi se zaustavila trgovina robljem i regulisao status stranih najamnih radnika. Postavljeni su inspektori, a na svakom brodu koji je prikupljao radnike nalazili su se vladini predstavnici. Ta svesrdna nastojanja su urodila plodom — neki trgovci robljem su bili osuđeni na temelju optužbe za kidnapovanje i ubistvo, a ne zbog kršenja nedelotvornih propisa protiv ropstva. Situacija na južnim morima se promenila tokom poslednje decenije 19. veka. Prisilno dovođenje robova je u velikoj meri smanjeno, a priliv novih radnika je skoro prestao početkom 20. veka.

Novi nacionalni parlament, Australijski komonvelt, preuzeo je 1901. godine kontrolu imigracije na teritoriji celog kontinenta. Njegova politika odražavala je stav javnosti, koja je u to vreme već počela da se oštro protivi dovođenju stranih radnika, jer su se mnogi pribojavali da će to domaću radnu snagu dovesti u nepovoljan položaj. Bilo da su radili kao najamni radnici ili ne, ostrvljani više nisu bili poželjni. Na hiljade njih prisilno je bilo vraćeno na ostrva s kojih su dovedeni. To je prouzrokovalo nove patnje, jer su neki na taj način bili razdvojeni od svojih porodica.

Sećanje na zaboravljene robove

U septembru 2000, vlada australijske države Kvinslend izdala je saopštenje čiji je tekst kasnije postavljen na zid u zgradi parlamenta. U njemu se robovima s južnih mora odaje priznanje za njihov doprinos ekonomskom, kulturnom i regionalnom razvoju Kvinslenda. Istovremeno se izražava žaljenje zbog surovosti kojoj su bili izloženi.

Tokom istorije, bilo je mnogo onih koji su grabili prilike da se obogate po cenu života i slobode drugih. Biblija obećava da takva nepravda neće postojati pod vladavinom Božjeg Kraljevstva. U njoj se kaže da će podanici tog nebeskog Kraljevstva živeti na zemlji i „sedeti pod svojom lozom i pod svojom smokvom i niko ih neće plašiti“ (Mihej 4:4).

[Dijagrami/Mapa na stranama 24, 25]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Robovi su odvođeni u Australiju i Južnu Ameriku

TIHI OKEAN

MIKRONEZIJA

MARŠALSKA OSTRVA

Nova Gvineja

SOLOMONOVA OSTRVA

TUVALU

AUSTRALIJA KIRIBATI

KVINSLEND VANUATU

NOVI JUŽNI VELS NOVA KALEDONIJA JUŽNA AMERIKA

Sidnej ← FIDŽI → Kaljao

SAMOA

TONGA

KUKOVA OSTRVA

FRANCUSKA POLINEZIJA

Uskršnje ostrvo

[Izvor slike na 24. strani]

National Library of Australia, nla.pic-an11279871