NAKON čitanja prethodnih članaka, verovatno ćete se složiti da što čovek ima više strpljenja to je veća verovatnoća da će imati bolje zdravlje, da će donositi dobre odluke i da će imati dobre prijatelje. Ali kako biti strpljiviji? Uzmite u obzir predloge koji slede.

Razmislite o stvarima ili situacijama koje znaju da vas izbace iz takta. Šta stavlja na ispit vaše strpljenje? Da li su to neke osobe? Možda posebno vaš bračni drug, roditelji ili deca. Ili vas nerviraju stvari zbog kojih morate da gledate na sat? Na primer, kada nekoga morate da čekate ili kada i sami kasnite? Da li ste tanjih živaca kada ste umorni, gladni, neispavani ili pod nekim stresom? Da li češće gubite strpljenje kod kuće ili na poslu?

Kako utvrđivanje uzroka može pomoći? Još u davnoj prošlosti, kralj Solomon je zapisao: „Pametan čovek vidi zlo i sklanja se, a ludi idu dalje i bivaju kažnjeni“ (Poslovice 22:3). Baš kao što kaže ova drevna biblijska poslovica, ako predvidite šta vas može izbaciti iz takta, možete sprečiti da do toga dođe. U početku ćete morati da se svesno trudite, ali s vremenom će vam pokazivanje strpljenja biti nešto sasvim normalno.

Prema profesorki Norin Hercfeld, koja predaje informatiku na Univerzitetu Sent Džon u Minesoti, „ljudi zapravo nisu sposobni za multitasking. Mozak nije u stanju da se koncentriše na više stvari u isto vreme“. Ona još kaže: „Običaj da se radi više poslova odjednom s vremenom smanjuje čovekovu sposobnost da usmeri i fokusira pažnju na jednu stvar, a to uzima danak u vidu manje strpljenja i istrajnosti, kao i dobrog prosuđivanja i sposobnosti rešavanja problema.“

Teško je imati debele živce kada ste pod stresom zbog previše stvari koje treba obaviti, previše mesta na koja treba stići i previše ljudi s kojima treba ostati u kontaktu. Već spomenuta dr Dženifer Hartstajn upozorava: „U osnovi, stres često dovodi do toga da nervozno reagujemo.“

Zato, s vremena na vreme „povucite ručnu“. Nađite vremena da uživate u životu. Izdvojte vreme da gradite čvrsta prijateljstva s malo ljudi, umesto da jurite za površnim odnosima s velikom mrežom prijatelja. Planirajte svoje vreme i mudro odredite prioritete. Ne dozvolite da vam izvesni hobiji i elektronske spravice kradu dragoceno vreme.

Da biste pojednostavili život, možda bi trebalo da razmislite o tome kako vam  obično teče dan. Da li bi trebalo da nešto smanjite ili skroz izbacite iz svog rasporeda? Jedna biblijska izreka glasi: „Sve ima svoje vreme [...] vreme kad se čuva i vreme kad se odbacuje“ (Propovednik 3:1, 6). Možda je sada vreme da eliminišete neke stvari koje vam oduzimaju dosta vremena i da na taj način imate više prostora za pokazivanje strpljenja.

Imajte realan pogled na život. Kao prvo, u stvarnom životu ne ide sve onako kako smo zamislili. Vreme teče svojim tokom, a ne onako kako mi to želimo. Prihvatiti tu činjenicu znači biti strpljiv.

Kao drugo, zadržite na umu da ne možete uvek imati pod kontrolom ono što vam se dešava. Mudri kralj Solomon je rekao: „Trku ne dobijaju oni koji su brzi, ni bitku oni koji su moćni, ni hleb oni koji su mudri, ni bogatstvo oni koji su razboriti, niti su u milosti oni koji imaju znanje; jer vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od njih. Jer čovek ne zna kada dolazi čas njegov“ (Propovednik 9:11, 12).

Umesto da se nervirate zbog svojih okolnosti na koje ne možete uticati, razmislite ima li nešto na šta možete uticati. Primera radi, ako vam autobus ili voz kasne, umesto da gubite živce zbog toga, da li možete na neki drugi način stići na vaše odredište? I pešačenje je bolje od živciranja i besa. Ako nemate izbora i morate da čekate, iskoristite to vreme da uradite nešto korisno. Na primer, možete nešto pročitati ili napraviti spisak obaveza.

Činjenica je da nema svrhe brinuti se zbog stvari koje su van naše moći. Biblija s pravom kaže: „Ko od vas može time što se brine da i malo produži svoj životni vek?“ (Luka 12:25).

Mnogi koji poštuju Bibliju ustanovili su da primenjivanjem njenih principa mogu razviti strpljenje. Prema Bibliji, duhovnoj osobi je lakše da ispoljava strpljenje i druge važne vrline kao što su ljubav, radost, mir, blagost i samosavladavanje (Galatima 5:22, 23). U njoj stoji: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu. I Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca i vaše misli“ (Filipljanima 4:6, 7). Proučavanjem Biblije možete saznati kako da živite s manje nervoze i više strpljenja.