Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li imaš srce koje poznaje Jehovu?

Da li imaš srce koje poznaje Jehovu?

„Daću im srce da me poznaju, da znaju da sam ja Jehova. Oni će biti moj narod“ (JER. 24:7)

1, 2. Šta može biti zanimljivo u vezi sa smokvama?

DA LI voliš smokve? Mnogi ih vole i zato se one uzgajaju širom sveta. Izraelci starog doba su ih veoma cenili (Naum 3:12; Luka 13:6-9). Smokve su bogate mineralima, vlaknima i antioksidansima, pa zato neki kažu da su dobre za naše zdravlje.

2 Jehova je jednom prilikom ljude uporedio sa smokvama. On nije govorio o hranljivoj vrednosti smokava, već o simboličnom srcu. Ono što je rekao preko proroka Jeremije može biti korisno i za nas i za one koje volimo. Dok budemo razmatrali njegove reči, razmišljajmo šta bi to moglo značiti za nas kao prave hrišćane.

3. Šta predstavljaju smokve o kojima se govori u 24. poglavlju Jeremije?

3 Godine 617. pre n. e. narod u Judi je činio ono što Jehova mrzi. Jehova je Jeremiji dao jednu viziju o tome šta će se u budućnosti dogoditi s Judom. Pokazao mu je dve korpe smokava — u jednoj su bile „vrlo dobre smokve“, a u drugoj „vrlo loše“. (Pročitati Jeremiju 24:1-3.) Loše smokve su predstavljale kralja Sedekiju i ljude poput njega, koji će se naći na udaru kralja Navuhodonosora i njegove vojske. Ali bilo je i ljudi koji su se mogli uporediti sa dobrim smokvama. Neki od njih su bili Jezekilj, Danilo, trojica njegovih drugova i još neki koji su kasnije kao zatvorenici bili odvedeni u Vavilon. Neki Judejci su se kasnije vratili u Jerusalim i obnovili hram (Jer. 24:8-10; 25:11, 12; 29:10).

4. Zašto je ono što je Bog rekao narodu u Judi ohrabrenje za nas?

4 Jehova je za one koji su se mogli uporediti sa dobrim smokvama rekao: „Daću im srce  da me poznaju, da znaju da sam ja Jehova. Oni će biti moj narod“ (Jer. 24:7). Ovaj članak se temelji na tom stihu i možemo reći da su to zaista ohrabrujuće reči. Bog želi da imamo ’srce koje ga poznaje‘. U ovom slučaju „srce“ se odnosi na naše sklonosti. Sigurno bismo svi želeli da imamo srce koje je naklonjeno Bogu i koje želi da bude deo njegovog naroda. Kako se to postiže? Najpre treba da proučavamo Božju Reč i da primenjujemo ono što smo naučili. Zatim treba da se pokajemo i prestanemo da radimo loše stvari. Onda treba da predamo svoj život Bogu i da se krstimo u ime Oca, Sina i svetog duha (Mat. 28:19, 20; Dela 3:19). Da li si to već učinio? Ili možda to planiraš i zato redovno dolaziš na sastanke Jehovinih svedoka?

5. O kome je Jeremija prvenstveno pisao?

5 Čak i ako smo preduzeli sve te korake, moramo obratiti pažnju na naše stavove i ponašanje. Zašto? Odgovor ćemo saznati dok budemo razmatrali ono što je Jeremija napisao o srcu. Jedan deo Jeremijine knjige govori o narodima koji su živeli oko Jude. Ali veći deo knjige govori o narodu Jude tokom vladavine petorice kraljeva (Jer. 1:15, 16). Dakle, Jeremija je prvenstveno pisao o muškarcima, ženama i deci koji su već bili predani Jehovi. Njihovi preci su još u Mojsijevo vreme odlučili da će služiti Jehovi (Izl. 19:3-8). I u Jeremijino doba narod je potvrdio da je predan Jehovi kada je rekao: „Dolazimo k tebi, jer si ti, Jehova, naš Bog“ (Jer. 3:22). Međutim, da li se stvarno može reći da su imali dobro srce?

BILO IM JE POTREBNO ’OBREZANJE SRCA‘

6. Zašto treba da nas zanima šta Bog kaže o srcu?

6 U savremenoj medicini se koriste aparati pomoću kojih lekari mogu videti u kakvom je stanju nečije srce. Međutim, Jehova može videti i naše simbolično srce, to jest kakve smo osobe. On je rekao: „Srce je varljivije od svega i na sve je spremno. Ko može proniknuti u njega? Ja, Jehova, istražujem srce [...] da bih svakome dao prema njegovim putevima, prema plodovima njegovih dela“ (Jer. 17:9, 10). Jehova vidi kako razmišljamo, kako se osećamo, kakvi su naši stavovi i šta želimo od svog života. On će sigurno pregledati naše srce, ali i mi donekle možemo saznati šta je u njemu.

7. Šta je Jeremija rekao za srce većine Izraelaca tog doba?

7 Dok ispitujemo svoje srce, možemo se pitati: ’Kakvo je bilo simbolično srce većine Izraelaca u Jeremijino doba?‘ Odgovor možemo naći u jednoj neobičnoj frazi koju je Jeremija koristio: „Ceo je Izraelov dom neobrezanog srca.“ On nije govorio o obrezanju muškaraca koje je bilo propisano Mojsijevim zakonom, jer je rekao: „’Evo, dolaze dani‘, govori Jehova, ’kada ću pozvati na odgovornost sve koji su obrezani, ali su ipak u neobrezanju.‘“ Dakle, čak su i obrezani Izraelci bili „neobrezanog srca“ (Jer. 9:25, 26). Šta je to značilo?

8, 9. Šta je većina Izraelaca morala da uradi sa svojim srcem?

8 Šta znači izraz „neobrezanog srca“ možemo zaključiti na osnovu reči koje je Jehova uputio Izraelcima. On im je rekao: „Obrežite svoje srce, narode  Judin i stanovnici Jerusalima, da moj gnev ne bi došao [...] zbog vaših zlih dela.“ Ali odakle su poticala ta zla dela? Iz njihovog srca. (Pročitati Marka 7:20-23.) Bili su tvrdoglavi i nisu hteli da se menjaju. Jehova je smatrao da im je srce zlo. (Pročitati Jeremiju 5:23, 24; 7:24-26.) Zato im je rekao: „Obrežite se Jehovi, obrežite svoje srce“ (Jer. 4:4; 18:11, 12).

9 Dakle, Izraelci u Jeremijino doba morali su da obrežu svoje simbolično srce. Isti problem su imali i Izraelci u Mojsijevo doba (Pon. zak. 10:16; 30:6). Kako bi mogli ’obrezati svoje srce‘? Tako što bi odbacili sve misli, želje i motive koji ih navode da zanemaruju Jehovine zapovesti (Dela 7:51).

KAKO MOŽEMO IMATI ’SRCE KOJE POZNAJE‘ JEHOVU?

10. Kako poput Davida i mi možemo proveravati svoje simbolično srce?

10 Treba da budemo zahvalni Jehovi što nam pomaže da proniknemo u svoje simbolično srce. Ali budući da već služimo Jehovi, da li zaista treba da toliko brinemo o svom srcu? Većina naše braće i sestara verno služi Jehovi i živi u skladu s njegovim merilima. Oni nisu poput ’loših smokava‘. Ali setimo se da se David molio Jehovi sledećim rečima: „Pronikni u mene, Bože, i upoznaj srce moje. Ispitaj me i vidi nespokojne misli moje, i vidi ima li u meni nešto što me na put boli navodi“ (Ps. 17:3; 139:23, 24).

11, 12. (a) Zašto svako od nas treba da ispita svoje srce? (b) Šta Jehova neće uraditi?

11 Jehova želi da ga upoznamo, to jest da budemo po njegovoj volji i da tako i ostane. Jeremija je rekao: „Ti, Jehova nad vojskama, ispituješ pravednika; ti vidiš bubrege i srce“ (Jer. 20:12). Pošto Jehova ispituje čak i srce pravednih ljudi, svi mi treba da proveravamo šta nam je zaista u srcu. (Pročitati Psalam 11:5.) Moglo bi se dogoditi da duboko u svom srcu otkrijemo neke neispravne stavove, osećanja ili ciljeve koji ga čine neosetljivim. Možda teško sprovodimo u delo ono što Jehova kaže da treba da radimo. Zbog toga je možda potrebno da simbolično rečeno obrežemo svoje srce. Koji se pogrešni stavovi i negativna osećanja mogu pojaviti u našem srcu i kako ih možemo iskoreniti? (Jer. 4:4).

12 Jehova nas sigurno neće primoravati da se menjamo. On je za „dobre smokve“ rekao da će im ’dati srce da ga poznaju‘. Nije rekao da će ih naterati da se u srcu promene. Oni su morali da imaju želju da upoznaju Boga, a takvu želju treba da imamo i mi.

Ispitaj svoje srce i iskoreni iz njega sve neispravne želje da bi imao Božji blagoslov

13, 14. Kako bi ono što nam je u srcu moglo da nas povredi?

13 Isus je rekao: „Iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule“  (Mat. 15:19). Na primer, ako neko u srcu ima neispravne želje, možda će počiniti blud ili preljubu. Ukoliko se ne bude pokajao, zauvek će izgubiti Božju naklonost. Ali neko može imati neispravne želje u svom srcu čak i ako ne počini takav greh. (Pročitati Mateja 5:27, 28.) Zato je važno da proveravamo da li možda u srcu imamo neke neispravne želje. Ako se dobro zagledamo u svoje srce, da li ćemo možda otkriti da gajimo neprikladna osećanja prema nekoj osobi suprotnog pola? Jehova ne prelazi preko takvih stvari i to moramo promeniti.

14 Ili se može desiti da smo se toliko naljutili na nekog suvernika da smo počeli da ga mrzimo iako ga nikada ne bismo doslovno ubili (Lev. 19:17). Moramo se maksimalno potruditi da savladamo takva osećanja (Mat. 5:21, 22).

15, 16. (a) Kako neki hrišćanin može biti „neobrezanog srca“? (b) Zašto misliš da Jehova ne želi da budemo takvi?

15 Većina hrišćana nema takvih problema sa simboličnim srcem. Međutim, Isus je govorio i o ’zlim mislima‘. Reč je o gledištima i stavovima koji mogu negativno uticati na mnoge aspekte našeg života. Na primer, možda mislimo da je vernost našoj porodici važnija od svega drugog. Naravno, za razliku od mnogih ljudi u ovim „poslednjim danima“ mi kao hrišćani volimo članove svoje porodice (2. Tim. 3:1, 3). Ali moglo bi nam se desiti da odemo u krajnost. Mnogi smatraju da „krv nije voda“ i zato se osećaju uvređeno kada neko uvredi člana njihove porodice. Setimo se šta su zbog takvih osećanja uradila Dinina braća (Post. 34:13, 25-30). Zamislimo samo kakva je osećanja Avesalom imao u svom srcu kada je mogao da ubije svog polubrata Amnona (2. Sam. 13:1-30). Ovi primeri pokazuju koliko je opasno imati „zle misli“.

16 Naravno, pravi hrišćani nikoga ne bi ubili. Međutim, da li imamo negativna osećanja prema bratu ili sestri koji su uvredili ili mislimo da su uvredili nekog našeg rođaka? Kako ćemo se ponašati prema tom suverniku? Da li ćemo ga izbegavati i rešiti da ga nikada više ne pozovemo u goste? (Jevr. 13:1, 2). Takvo ponašanje je pokazatelj nedostatka  ljubavi i zato preko toga ne treba olako prelaziti. Jehova dobro zna šta nam je u srcu. Ako primeti takva osećanja i za nas će reći da smo „neobrezanog srca“ (Jer. 9:25, 26). Setimo se onih kojima je Jehova rekao: „Obrežite svoje srce“ (Jer. 4:4).

SAČUVAJMO SRCE KOJE POZNAJE JEHOVU

17. Kako nam strah od Jehove može pomoći da se promenimo u srcu?

17 Možda ćemo ispitujući svoje srce utvrditi da nismo baš toliko poslušni Jehovi koliko bi trebalo. Može biti da nam je na neki način srce ’neobrezano‘. Da li se plašimo šta će ljudi misliti o nama? Da li želimo da budemo poznati i da imamo mnogo para? Da li smo ponekad tvrdoglavi ili samovoljni? Ako je tako, nismo jedini (Jer. 7:24; 11:8). Mnogi Izraelci u Jeremijino doba nisu bili verni Jehovi. Jeremija je za njih rekao da su imali „tvrdokorno i buntovno srce“. Još je dodao: „Nisu rekli u svom srcu: ’Bojmo se Jehove, svog Boga, onoga koji u pravo vreme daje kišu, jesenju i prolećnu‘“ (Jer. 5:23, 24). Ako se bojimo Jehove, to jest ako ga poštujemo, uklonićemo zlo iz svog srca i činićemo ono što očekuje od nas.

18. Šta je Jehova obećao onima koji su u novom savezu?

18 Dok se u tom pravcu trudimo, Jehova će nam dati srce koje ga poznaje. On je to obećao pomazanicima, koji su u novom savezu, kada je rekao: „Svoj zakon staviću u njih i upisaću ga u njihova srca. Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod.“ Još je dodao: „Neće više prijatelj prijatelja učiti niti brat brata, govoreći: ’Upoznajte Jehovu!‘ Jer će me svi poznavati, od najmanjeg do najvećeg [...] Oprostiću im njihov prestup i više se neću sećati njihovog greha“ (Jer. 31:31-34). *

19. Kakvoj budućnosti se nadaju pravi hrišćani?

19 Svi mi željno iščekujemo ono što je Bog obećao i zato treba da upoznamo Jehovu i da budemo deo njegovog naroda. Ali da bismo dobili te blagoslove, najpre nam moraju biti oprošteni gresi na temelju Hristove otkupne žrtve. Pošto želimo da Bog oprosti nama, i mi moramo opraštati drugima, koliko god da nam je to ponekad teško. Neophodno je da se trudimo da iz svog srca iskorenimo sva loša osećanja koja imamo prema drugima. Time ćemo pokazati da želimo da služimo Jehovi i da ga još bolje upoznamo. Bićemo poput onih ljudi za koje je Jehova rekao: „Tražićete me i naći ćete me, jer ćete me tražiti svim svojim srcem. Daću vam da me nađete“ (Jer. 29:13, 14).

^ odl. 18 O novom savezu se govori u 14. poglavlju knjige Pouke koje nam Bog pruža preko Jeremije.