Da li treba verovati prvom utisku?

DOK je sedeo u svojoj dnevnoj sobi, jedan lekar je gledao televizijsku emisiju u kojoj je gostovao jedan ministar irske vlade. Pažljivo posmatrajući njegovo lice, lekar je zapazio nešto što bi po njegovom mišljenju moglo ukazivati na tumor. Savetovao ga je da odmah ode na pregled.

Ispostavilo se da je dijagnoza bila potpuno tačna. Taj lekar je imao sposobnost da postavi tačnu dijagnozu jednostavnim posmatranjem pacijenta. Međutim, neki smatraju da imaju istu takvu sposobnost kada je u pitanju procenjivanje tuđeg karaktera, ličnosti i pouzdanosti.

Tokom vekova, neki su pokušali da razviju naučnu metodu kojom bi se na osnovu izgleda osobe mogao utvrditi njen karakter. Toj „nauci“ su dali ime fiziognomika, koju Veliki rečnik stranih reči i izraza od Ivana Klajna i Milana Šipke definiše kao „tumačenje duševnih osobina pojedinca na osnovu njegovog telesnog izgleda, pogotovu na osnovu crta lica“. U XIX veku su antropolozi poput Fransisa Goltona, rođaka Čarlsa Darvina, i kriminolozi kao Čezare Lombrozo iz Italije iznosili slične teorije i tehnike koje su većinom zaboravljene.

Pa ipak, mnogi ljudi i danas veruju da je moguće doneti ispravan sud o nekome pukim posmatranjem njegove spoljašnjosti. Da li treba verovati tom prvom utisku?

Prosuđivanje na osnovu izgleda

Tipičan primer procene na osnovu prvog utiska — bolje reći, pogrešne procene — nalazi se u Bibliji, u Prvoj knjizi Samuilovoj. Jehova Bog je rekao proroku Samuilu da jednog člana Jesejevog domaćinstva pomaže za budućeg kralja Izraela. Čitamo: „Kada su [Jesejevi sinovi] došli i kada je [Samuilo] ugledao Elijava, pomislio je: ’Sigurno je pred Jehovom njegov pomazanik.‘ Ali Jehova reče Samuilu: ’Ne gledaj na njegovu spoljašnjost niti na njegov visoki stas, jer sam ga odbacio. Bog ne gleda na ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu.‘“ Isto je bilo i sa još šestoricom Jesejevih sinova. Na kraju je, suprotno očekivanjima i proroka i Jeseja, Bog za budućeg kralja izabrao osmog sina — Davida — mladića koga se niko nije setio ni da pozove (1. Samuilova 16:6-12).

Ljudi se od tada nisu mnogo promenili. Pre nekoliko godina, jedan profesor kriminalistike iz Nemačke sproveo je istraživanje u koje je bilo uključeno 500 studenata prava. Pred njih je izveo 12 nepoznatih „gostiju“. Među njima su bili lokalni komandir policije i javni tužilac, univerzitetski blagajnik i službenik za odnose s javnošću, neki advokati i službenici suda, kao i tri osuđena prestupnika. Trebalo je da studenti pogode profesiju svakog gosta, ko je od njih osuđen na zatvorsku kaznu i zbog čega, i to samo na osnovu izgleda i hobija koje su im oni otkrili.

Kakav je bio rezultat? Oko 75 posto studenata je pogodilo ko su trojica pravih prestupnika. Međutim, u proseku je 60 posto njih i za ostalu devetoricu gostiju pretpostavilo da su kršioci zakona, iako nikada nisu bili osuđivani. Svaki sedmi student je za javnog tužioca  mislio da je preprodavac droge, a svaki treći je komandira policije proglasio lopovom! Procena na osnovu prvog utiska ponekad je daleko od istine. Zašto?

Izgled može da prevari

Kada nekoga upoznamo, mi obično formiramo mišljenje o toj osobi na temelju naših ranijih iskustava. Skloni smo tome da uopštavamo stvari i donosimo zaključke na osnovu stereotipa. Na našu procenu može uticati izgled osobe, kao i njena nacionalnost, etnička i verska pripadnost ili socijalni status.

Ako se ispostavi da je naše gledište tačno, ponosni smo na svoju dobru procenu i još sigurniji u to da možemo verovati prvom utisku. Međutim, kako reagujemo kada shvatimo da smo doneli potpuno pogrešan zaključak? Ako smo iskreni, ostavićemo po strani svoje ranije stvoreno mišljenje i uzeti u obzir činjenice. U suprotnom bismo drugima mogli naneti veliku štetu ili čak ozbiljnu nepravdu, i sve to zato što smo ponosni na svoje navodno dobro prosuđivanje.

Prosuđivanje na osnovu izgleda štetno je i za jednu i za drugu stranu. Na primer, u prvom veku mnogi Judejci nisu hteli čak ni da uzmu u obzir mogućnost da je Isus obećani Mesija. Zašto? Pošto su svoje mišljenje zasnivali na spoljašnjim karakteristikama, oni su videli samo sina seoskog tesara. Premda su bili impresionirani Isusovim mudrim rečima i čudima, oni su ga već okarakterisali i odbijali su da poveruju da on može biti nešto više od toga. Zbog njihovog stava, Isus je usmerio pažnju na druge ljude objasnivši: „Prorok nije bez časti nigde osim u svom zavičaju i u svom domu“ (Matej 13:54-58).

Ti Judejci su pripadali narodu koji je vekovima iščekivao Mesiju. Zbog toga što su dozvolili da ih prvi utisak spreči da ga prepoznaju kada je konačno došao, doživeli su veliki gubitak u duhovnom pogledu (Matej 23:37-39). Slične predrasude su postojale prema Isusovim sledbenicima. Mnogi jednostavno nisu smatrali da treba da slušaju malu grupu skromnih ribara, koje su prezirali učeni ljudi i vođe priznate religije. Oni koji su ostali pri svom prvom utisku izgubili su izvanrednu  priliku da postanu sledbenici Božjeg Sina (Jovan 1:10-12).

Neki su promenili mišljenje

Među Isusovim savremenicima bilo je onih koji su imali dovoljno poniznosti da promene mišljenje kada su videli dokaze (Jovan 7:45-52). To se može reći za neke članove Isusove porodice, koji u početku nisu ozbiljno uzeli u obzir mogućnost da je njihov rođak obećani Mesija (Jovan 7:5). Pohvalno je što su s vremenom promenili mišljenje i poverovali u njega (Dela apostolska 1:14; 1. Korinćanima 9:5; Galatima 1:19). Slično tome, godinama kasnije su istaknuti pripadnici judejske zajednice u Rimu bili spremni da saslušaju apostola Pavla umesto da poveruju glasinama koje su širili protivnici hrišćanstva. Kada su čuli činjenice, neki su postali vernici (Dela apostolska 28:22-24).

Danas mnogi imaju negativno mišljenje o Jehovinim svedocima. Zašto? Uglavnom ne zato što su ispitali činjenice ili našli dokaze da njihova verovanja i postupci nisu u skladu s Biblijom. Mnogi jednostavno ne mogu da veruju da bi Jehovini svedoci mogli biti prava religija. Kao što smo videli ranije, isto takvo gledište su mnogi imali prema hrišćanima u prvom veku.

Nije nikakvo čudo što se protiv onih koji nastoje da slede Isusa govori loše i što su predmet omalovažavanja. Zašto to možemo reći? Zato što je Isus upozorio svoje prave sledbenike: „Svi će vas mrzeti zbog mog imena.“ Ali takođe ih je ohrabrio sledećim rečima: „Ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 10:22).

Jehovini svedoci su poslušni Isusovoj zapovesti i trude se da prenesu dobru vest o Božjem Kraljevstvu ljudima širom sveta (Matej 28:19, 20). Oni koji ne žele ni da ih saslušaju rizikuju da izgube mogućnost da pođu putem koji vodi u večni život (Jovan 17:3). Kako je s vama? Da li ćete dozvoliti da vas vodi prvi utisak i unapred stvoreno mišljenje ili ćete biti spremni da otvorenog uma ispitate činjenice? Ne zaboravite: Izgled može da prevari i prvi utisak može biti pogrešan, ali objektivno sagledavanje činjenica često vodi do prijatnih iznenađenja (Dela apostolska 17:10-12).

[Slika na 11. strani]

Zbog prvog utiska, mnogi Judejci nisu prihvatili Isusa kao Mesiju

[Slika na 12. strani]

Da li se vaše mišljenje o Jehovinim svedocima temelji na prvom utisku ili na činjenicama?