Neki skreću pažnju na to da je Božić praznik u čast Isusu. Oni ga proslavljaju u znak sećanja na njegovo rođenje.

Popularne praznične pesme i mnogi božićni običaji često nemaju nikakve veze sa Isusom Hristom. Milioni ljudi koji slave ovaj praznik zapravo nemaju veru u Isusa, a neki čak uopšte ne veruju da je on postojao. U današnjem potrošačkom društvu, Božić je postao praznik koji prodaje robu, a ne vreme kada se ljudi sećaju Isusa.

„Sin čovečji [je] došao [...] da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Marko 10:45). Reči koje su citirane u uvodu članka Isus očigledno nije izgovorio na svoj rođendan već veče uoči svoje smrti. Tada je uveo jednostavnu proslavu u znak sećanja na svoju smrt. Zašto bi Isus želeo da se njegovi sledbenici sećaju njegove smrti a ne njegovog rođenja? Zato što Isusova otkupna žrtva pruža priliku poslušnim ljudima da žive večno. „Plata za greh je smrt“, kaže Biblija, „a Božji dar je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 6:23). Zato se svake godine, na godišnjicu Isusove smrti, njegovi sledbenici prisećaju njega kao ’spasitelja sveta‘, a ne kao bespomoćne bebe (Jovan 4:42).

„Hrist [je] propatio za vas i ostavio vam primer kako da u svemu idete njegovim stopama“ (1. Petrova 2:21). Da bismo se setili Isusa i iskazali mu čast, treba da proučavamo primer koji je on pružio kao savršen, mudar čovek. Dobro je da duboko razmišljamo o samilosti i strpljenju koje je pokazivao, kao i o njegovoj hrabrosti da čini ono što je ispravno. Trudimo se da ga oponašamo u svakodnevnom životu.

„Kraljevska vlast nad svetom sada pripada našem Gospodu i njegovom Hristu, i on će kraljevati u svu večnost“ (Otkrivenje 11:15). Dok se prisećamo Isusa Hrista, razmišljajmo o tome šta on čini sada. On je nebeski Kralj. U jednom proročanstvu u Božjoj Reči za Isusa se kaže: „Po pravdi će suditi siromašnima, pravedno će ukoravati braneći krotke na zemlji“ (Isaija 11:4). Takve privlačne osobine mogu da krase jednog moćnog Vladara a ne novorođenče.