Kada bismo se prvi put našli u nekoj stranoj zemlji, nema sumnje da bismo na svakom koraku nailazili na ljude, običaje, hranu i valutu koji su nam potpuno nepoznati. Verovatno bismo se osećali pomalo nelagodno.

Slična osećanja se mogu javiti kada se prvi put zaviri u Bibliju budući da se u njoj govori o drevnoj prošlosti koja je za većinu ljudi nepoznanica. Na primer, u Bibliji se govori o Filistejima, jednom drevnom narodu. Pored toga, u njoj se spominju neki neobični postupci kao što je cepanje svoje odeće. Nadalje, govori se o hrani koja je bila poznata kao „mana“, kao i o drahmi, jednoj vrsti novca (Izlazak 16:31; Isus Navin 13:2; 2. Samuilova 3:31; Luka 15:9). Sve to nas može zbunjivati. Kao što bi nam u stranoj zemlji značila pomoć nekog turističkog vodiča, verovatno bi nam isto tako značilo ako bi nam neko objasnio ono što smo pročitali u Bibliji.

Još od 16. veka pre n. e., kada je započelo pisanje svetih spisa koji danas čine Bibliju, ljudi su imali kome da se obrate kako bi ih razumeli. Recimo, Mojsije je kao prvi izraelski vođa „počeo da objašnjava“ te spise svojim sunarodnicima (Ponovljeni zakoni 1:5).

Otprilike deset vekova kasnije, i dalje je bilo iskusnih učitelja koji su dobro poznavali svete spise. Godine 455. pre n. e., na jednom trgu u Jerusalimu okupilo se mnoštvo Judejaca, koji su sa sobom poveli i svoju decu. Tom prilikom su im oni koji su bili upućeni u svete spise čitali naglas iz Mojsijevog zakona. Ali to nije bilo sve. Oni su im i objašnjavali ono što je bilo pročitano (Nemija 8:1-8).

Pet vekova nakon toga, Isus Hrist je na sličan način poučavao ljude. U stvari, svojim savremenicima je prvenstveno bio poznat kao učitelj (Jovan 13:13). Poučavao je kako mnoštva ljudi tako i pojedince. Kada je izneo čuvenu Propoved na gori, „narod je bio zadivljen njegovim učenjem“ (Matej 5:1, 2; 7:28). U proleće 33. n. e., Isus je razgovarao s dvojicom svojih učenika dok su pešice putovali do jednog sela blizu Jerusalima. Tom prilikom im je „tumačio Pisma“ (Luka 24:13-15, 27, 32).

Isusovi učenici su takođe pomagali drugima da razumeju Božju Reč. Kada je jedan etiopski dvoranin čitao jedan deo svetih spisa, prišao mu je Isusov učenik Filip. On ga je upitao: „Razumeš li to što čitaš?“ Etiopljanin mu je odgovorio: „Kako bih mogao ako mi neko ne objasni?“ Filip mu je zatim pomogao da razume ono što je čitao (Dela apostolska 8:27-35).

Kao što su u drevno doba neki ljudi pomagali drugima da razumeju Božju Reč, Jehovini svedoci nastoje da putem jednog obrazovnog dela pomažu ljudima širom sveta da bolje razumeju Bibliju (Matej 28:19, 20). Svake sedmice više od devet miliona ljudi u 239 zemalja i teritorija proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Mnogi od tih ljudi nisu odgajani kao hrišćani. Oni potpuno besplatno proučavaju Bibliju u svom domu ili na nekom drugom prikladnom mestu. Neki u tu svrhu koriste telefon ili video-vezu putem kompjutera ili nekog mobilnog uređaja.

Ako biste i vi želeli da saznate nešto više o Bibliji, slobodno se možete obratiti nekom od Jehovinih svedoka. Nadamo se da ćete se i vi uveriti u to da Bibliju nije toliko teško razumeti i da je korisna za „poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti“. Kao takva knjiga, ona svakom čoveku može pomoći da bude „sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17).