Čuda — da li su se zaista dogodila?
Poglavlje 6
Čuda — da li su se zaista dogodila?
Jednog dana godine 31. n. e. Isus je sa svojim učenicima putovao za Nain, grad u severnoj Palestini. Kad su se približili gradskim vratima, sreli su pogrebnu povorku. Umro je jedan mladić. Majka mu je bila udovica, a on joj je bio jedinac, tako da je sada sasvim sama. Prema izveštaju, „Videvši je Gospod, sažali mu se za njom, i reče joj: „Ne plači! I priđe, i dohvati se sanduka, — a nosioci stadoše —, i reče: Momče, tebi govorim, ustani! I mrtvac sede i stade govoriti“ (Luka 7:11-15).
1. (Uključujući uvod.) (a) Koje je čudo izvršio Isus u blizini Naina? (b) Koju važnost imaju čuda u Bibliji, ali da li svi ljudi veruju da su se zaista događala?
SIGURNO dirljiva priča. Ali, da li je istinita? Mnogima je teško da veruju da su se zaista odigrale takve stvari. Međutim, čuda su neodvojivi sastavni deo biblijskog izveštaja. Verovati Bibliji znači biti uveren da se čuda zaista događaju. Zaista, sveukupnost biblijskih istina se temelji na jednom vrlo važnom čudu: na uskrsenju Isusa Hrista.
Zašto neki ne veruju
2, 3. Čime je škotski filozof David Hume između ostalog želeo da dokaže da se čuda ne događaju?
2 Da li veruješ u čuda? Ili misliš da je u naše naučno doba nelogično verovati u čuda — to jest u neobične događaje koji svedoče o nadljudskoj intervenciji? Ako ne veruješ u čuda, nisi prvi. Pre dva veka škotski filozof David Hume imao je isti problem. Možda su tvoji razlozi neverovanja slični njegovim.
3 Humeovi prigovori protiv čuda uključivali su tri glavne tačke.1 Kao prvo, on piše: „Čudo je povreda prirodnih zakona.“ Čovek se od pamtiveka oslanja na ove zakone. On zna da predmet koji ispusti pada na zemlju, da sunce ujutro izlazi, a uveče zalazi, itd. Instinktivno zna da takvi događaji uvek slede neki poznati uzor. Ne događa se ništa što nije u skladu s prirodnim zakonima. Ovaj ’dokaz‘, smatrao je Hume, „isto je toliko potpun koliko i svaki argument iz iskustva“ protiv mogućnosti čuda.
4, 5. Koja druga dva razloga je naveo David Hume da bi opovrgao mogućnost čuda?
4 Drugi argument koji je izneo bio je da se ljudi mogu lako zavarati. Neki žele verovati u čuda, posebno ako je to u vezi s religijom, ali mnoga navodna čuda već su se pokazala kao obmana. Njegov treći argument bio je da izveštaji o čudima uglavnom potiču iz vremena neznanja. Što su ljudi obrazovaniji, manje se izveštava o čudima. Hume je pisao da se „takvi protivprirodni događaji nikada ne dešavaju u našim danima“. Tako je po njegovom mišljenju bilo dokazano da se čuda nisu nikada događala.
5 Sve do današnjeg dana većina argumenata protiv čuda temelji se na ovim opštim principima. Zato želimo Humeove prigovore ispitati po redu.
Protivno prirodnim zakonima?
6. Zašto je nelogično objašnjavati da čuda nisu moguća, jer su suprotna prirodnim zakonima?
6 Šta reći na prigovor da su čudâ ’kršenje zakona prirode‘ i da zato ne mogu biti istinita? Površno gledano, to bi moglo zvučati uverljivo. Ali, ispitajmo šta to zaista znači. Obično, čudo može da se definiše kao događaj koji se odigrava van normalnih prirodnih zakona. * Radi se o tako neočekivanom događaju da su posmatrači uvereni kako su postali svedoci nadljudskog zahvata. Humeov prigovor, dakle, ustvari kaže: ’Čuda su nemoguća, jer su čuda.‘ Zašto ne razmotrimo sve dokaze pre nego što brzopleto donesemo takav zaključak?
7, 8. (a) Zašto danas naučnici u vezi nama nepoznatih prirodnih zakona zastupaju manje dogmatska gledišta o tome šta je moguće, a šta nemoguće? (b) Šta bi mi ako verujemo u Boga trebalo takođe da verujemo u vezi njegove sposobnosti da čini neobične stvari?
7 Činjenica je da obrazovani ljudi danas, za razliku od Humea, ne polaze bezuslovno od toga da poznati prirodni zakoni važe svuda i u svako vreme. Naučnici su spremni da nagađaju da li u svemiru, pored tri poznate dimenzije, dužine, širine i visine, ne postoje još i mnoge druge.2 Postavljaju teorije o postojanju crnih rupa, divovskih zvezda, koje kolapsiraju u same sebe dok im gustina praktično bude beskonačna. Smatra se da je u njihovoj blizini struktura svemira toliko izmenjena da je čak vreme zastalo.3 Naučnici čak nisu isključili mogućnost da bi vreme pod određenim uslovima moglo teći unazad umesto unapred!4
8 Stephan W. Hawking, profesor matematike na univerzitetu Kembridž, u vezi svojih razmišljanja kako je svemir postao, rekao je: „Prema klasičnoj teoriji opšteg relativiteta... početak svemira mora da je bio singularitet beskonačne gustine i zakrivljenosti svemirskog vremena. Pod takvim bi uslovima zatajili svi poznati zakoni fizike.“5 Prema tome, savremeni naučnici ne bi uporno ostali pri tome da je nešto nemoguće samo zato što je suprotno normalnim zakonima prirode. Pod neobičnim okolnostima mogu se dogoditi neobične stvari. Naravno, ako mi verujemo u svemogućeg Boga, sigurno ćemo priznati njegovu moć da prouzroči nastanak neobičnih događaja — ili čuda — ako je to u interesu njegove namere (Izlazak 15:6-10; Isaija 40:13, 15).
Da li je posredi prevara?
9. Da li je tačno da su neka čuda samo obmana? Objasni svoj odgovor.
9 Nijedan razuman čovek neće poricati da su neka čuda krivotvorena. Na primer, neke osobe tvrde da mogu vršiti čudotvorna isceljenja. Lekar William A. Nolan stavio je sebi u zadatak da ispita takve slučajeve. Bavio se brojnim navodnim isceljenjima evanđelističkih čudotvornih iscelitelja u Sjedinjenim Američkim Državama i takozvanih psihohirurga u Aziji.6 Rezultat? Svuda je samo nailazio na razočarenje i prevaru.
10. Da li treba zaključiti da su sva čuda prevara zato što su neka razotkrivena kao prevara?
10 Da li takve podvale dokazuju da se nikada nisu dogodila prava čuda? Ne bezuslovno. Ponekad čujemo da su falsifikovane novčanice stavljene u opticaj, ali to ne znači da je sav novac falsifikovan. Neki bolesnici polažu veliku veru u nadrilekare i lažne lekare, dajući im mnogo novca. Ali, iz toga se ne može zaključiti da su svi lekari varalice. Neki umetnici su s mnogo spretnosti falsifikovali slike „starih majstora“. Međutim, to ne znači da su sve slike falsifikati. Tako ni činjenica da su neka navodna čuda očigledna prevara ne znači da se prava čuda ne mogu nikada dogoditi.
’Čuda se danas ne događaju‘
11. Kako glasi treći prigovor Davida Humea protiv shvatanja da čuda postoje?
11 Treći prigovor bio je sažet rečima da se „takvi protivprirodni događaji nikada ne dešavaju u našim danima“. Hume nije nikada video čudo i zato je odbijao da veruje da se čuda mogu događati. Međutim, ovaj način zaključivanja je nedosledan. Svaki čovek koji razmišlja mora priznati da su se pre života ovog škotskog filozofa događali „čudnovati događaji“ koji se za vreme njegovog života nisu ponovili. Kakvi događaji?
12. Koji se začuđujući događaji iz prošlosti ne mogu objasniti prirodnim zakonima koji danas deluju?
12 Na primer, započeo je život na Zemlji. Zatim su nastupili izvesni oblici svesnog života. Konačno se pojavio čovek, obdaren mudrošću, maštom, sposobnošću da voli i darom savesti. Nijedan naučnik ne može na temelju danas delujućih prirodnih zakona da objasni odvijanje ovih začuđujućih događaja. Ali, mi imamo žive dokaze da su se dogodili.
13, 14. Koje su stvari danas same po sebi razumljive, a na koje bi David Hume gledao kao na nešto protivprirodno?
13 A kako je sa „čudesnim događajima“ koji su se zbili od vremena Davida Humea? Pretpostavimo da možemo vratiti vreme unazad i pričati mu o današnjem svetu. Kako bismo mu objasnili da neki poslovni čovek u Hamburgu može da razgovara s nekim ko se nalazi u Tokiju udaljen hiljadama kilometara, a da čak ne mora da napreže svoj glas; da fudbalska utakmica koja se igra u Španiji može uživo da se gleda u čitavom svetu; da letelice, znatno veće od okeanskih brodova Humeovog vremena, mogu da se odignu s površine Zemlje i satima nose skoro 500 putnika kroz vazduh hiljade kilometara? Da li možemo zamisliti njegov odgovor? ’Nemoguće! Takvi protivprirodni događaji ne dešavaju se u našim danima nikada.‘
14 Ali, takve ’čudesne stvari‘ ipak se dešavaju u našim danima. Zašto? Jer je čovek primenom naučnih principa, o kojima Hume nije imao predstave, naučio da konstruiše telefone, televizijske prijemnike i avione. Zar je onda teško verovati da je Bog u prošlosti pri određenim prilikama nešto činio na način koji mi još ne razumemo i zato označavamo čudom?
Kako možemo znati?
15, 16. Ako su se čuda zaista događala, kako možemo znati za njih? Kako bi to mogao da predočiš?
15 Samo reći da su se čuda mogla dogoditi, naravno, još uvek ne znači da su se i dogodila. Kako možemo mi danas, u našem 20. veku, znati da li je Bog u biblijska vremena kroz svoje sluge na Zemlji zaista činio čuda ili nije? Koju vrstu dokaza bi ti prihvatio? Zamislimo jednog stanovnika prašume koji je živeo na primitivnom stepenu i doveden je u neki velegrad. Kako će on svom narodu po povratku da opiše čuda civilizacije? Ne bi bio u stanju da objasni kako funkcioniše automobil ili zašto muzika svira iz nosivog radija. Ne može ni da izradi kompjuter da bi dokazao da tako nešto postoji. Dotični može samo da ispriča ono što je video.
16 Mi smo u istom položaju kao i plemenski drugovi ovog čoveka. Ako je Bog zaista činio čuda, možemo to saznati samo od očevidaca. Očevici ne mogu da objasne ni kako su se čuda dogodila niti mogu da ih ponove. Mogu samo da nas izveste šta su videli. Očevici su, naravno, mogli biti prevareni. Bez daljnjeg su takođe mogli da preuveličaju ili nešto krivo izveste. Da bi njihovo svedočanstvo bilo za nas verodostojno, moramo znati da li su ti očevici istinoljubivi i dostojni poverenja i da li su dokazali da imaju dobre poticaje.
Najbolje posvedočeno čudo
17. (a) Koje je najbolje posvedočeno čudo u Bibliji? (b) Koje su okolnosti dovele do Isusove smrti?
17 Najbolje posvedočeno čudo u Bibliji je uskrsenje Isusa Hrista; može se takoreći upotrebiti kao slučaj za ispitivanje. Razmotrimo najpre prenete činjenice: Isus je bio uhapšen uveče 14. nisana — prema našoj današnjoj podeli sedmice u četvrtak uveče. * Doveden je pred vođe Jevreja koji su ga optužili za bogohuljenje i osudili na smrt. Zatim su Jevreji predali Isusa rimskom namesniku Pontiju Pilatu koji je popustio njihovom pritisku i izručio Isusa na pogubljenje. Sledećeg dana, u petak — prema jevrejskom kalendaru još uvek 14. nisana — bio je pribijen na mučenički stub, a nekoliko sati kasnije je umro (Marko 14:43-65; 15:1-39).
18. Kako je, prema Bibliji, počeo da se širi izveštaj o Isusovom uskrsenju?
18 Nakon što je jedan rimski vojnik probo Isusa kopljem u stranu da bi se uverio da je zaista mrtav, bilo je Isusovo telo položeno u novu grobnicu. Sledećeg dana, 15. nisana (petak/subota), bio je sabat. Ali, u zoru 16. nisana — dakle, u nedelju ujutro — neki su učenici otišli do groba, zatekavši ga praznog. Ubrzo se proširila vest da je Isus viđen živ. Početna reakcija na ove izveštaje bila je ista kakva bi bila i danas: neverica. Čak ni apostoli nisu želeli da veruju. Međutim, kad su vlastitim očima videli Isusa živog, morali su konačno priznati da je uskrsnuo (Jovan 19:31–20:29; Luka 24:11).
Prazan grob
19-21. (a) Kako su, prema Justinu Mučeniku, delovali Jevreji protiv hrišćana koji su objavljivali Isusovo uskrsenje? (b) U šta možemo biti sigurni u vezi Isusovog groba na dan 16. nisana?
19 Da li je Isus zaista uskrsnuo ili se sve to temelji na izmišljotini? Ljudi su se tada po svoj prilici pitali da li se Isusovo telo još uvek nalazi u grobu. Isusovi sledbenici sigurno bi se našli u teškom položaju da su njihovi protivnici mogli ukazati na to da se njegovo telo nalazi u grobnici. Time bi mogli dokazati da on nije uskrsnuo. Međutim, ne postoji izveštaj da su oni to učinili. Umesto toga, prema Bibliji, vojnicima koji su bili određeni da čuvaju grob dali su novac, podstičući ih: „Kažite: ’Učenici njegovi dođoće noću i ukraše ga, kad smo mi spavali‘“ (Matej 28:11-13). Takođe imamo dokaze van Biblije da su jevrejski vođe postupili na taj način.
20 Otprilike vek posle Isusove smrti Justin Mučenik je napisao delo pod naslovom Dijalog s Trifonom. U njemu kaže: „Vi [Jevreji] ste izabrali odabrane ljude i poslali ih po čitavom svetu, a objavljivali su da je jedna bezbožna i opaka sekta potekla od nekog Galilejca Isusa, varalice koga smo mi razapeli, ali njegovi učenici su ga noću ukrali iz grobnice u koju je bio položen.“7
21 Dakle, Trifon je bio Jevrej, a ovaj Dijalog s Trifonom bio je napisan da bi odbranio hrišćanstvo od judaizma. Prema tome, neverovatno je da bi Justin Mučenik postavio takvu tvrdnju — naime, da su Jevreji optužili hrišćane za krađu Isusovog tela iz groba — ako Jevreji nisu podigli takvu optužbu. Inače bi mu se lako mogla dokazati laž. Justin Mučenik mogao je to reći samo ako su Jevreji zaista izaslali takve glasnike. A to su učinili samo onda ako je 16. nisana 33. n. e. grob zaista bio prazan i ako nisu mogli da ukažu na Isusovo telo kao na dokaz da nije uskrsnuo. Ali, šta se dogodilo, s obzirom da je grob bio prazan? Da li su učenici ukrali telo? Ili je bilo uklonjeno na natprirodan način kao dokaz da je Isus zaista uskrsnuo?
Zaključak lekara Luke
22, 23. Koji se obrazovani čovek prvog veka pozabavio Isusovim uskrsenjem, i koji su mu izvori informacija stajali na raspolaganju?
22 Jedan visoko obrazovani čovek prvog veka, lekar Luka, pažljivo je ispitao dokaze (Kološanima 4:14). Luka je napisao dve knjige koje su danas deo Biblije: jedna je Evanđelje, tj. istorija Isusove službe, a druga, pod nazivom Dela apostola, priča istoriju širenja hrišćanstva u godinama posle Isusove smrti.
23 U uvodu svog evanđelja Luka navodi čitav niz dokaza koji su mu stajali na raspolaganju, ali koji nama danas nisu više dostupni. On spominje pisane dokumente o Isusovom životu koje je konsultovao. Takođe izveštava da je razgovarao s očevicima Isusovog života, smrti i uskrsenja. Zatim kaže: „Ispitavši pažljivo sve od početka“ (Luka 1:1-3). Luka je očigledno preduzeo temeljna ispitivanja. Da li je bio dobar istoričar?
24, 25. Šta mnogi priznaju Luki u vezi njegove kvalifikacije kao istoričara?
24 Mnogi su potvrdili da jeste. Sir William Ramsay održao je godine 1913. predavanje o istorijskoj vrednosti Lukinih dela. Do kakvog je zaključka došao? „Luka je bio prvorazredni istoričar. Nisu samo verodostojna njegova obrazloženja činjenica; on je posedovao i pravi osećaj za istoriju.“8 U novije vreme stručnjaci su došli do istog zaključka. U delu The Living Word Commentary piše u uvodu Lukine knjige: „Luka je bio kako istoričar (i to tačan) tako i teolog.“
25 Kao što dr David Gooding, nekadašnji profesor za starozavetni grčki u severnoj Irskoj, objašnjava, Luka je bio „drevni istoričar u tradiciji istoričara Starog zaveta i Tukidida [jednog od najuvaženijih istoričara antike]. Poput njih, i on je uložio trud da ispita izvore, izabere materijal i da ga rasporedi... Tukidid je objedinio ovu metodu s pasijom istorijske tačnosti; ne postoji razlog za pretpostavku da je Luka učinio manje.“9
26. (a) Kako je Luka gledao na Isusovo uskrsenje? (b) Šta je moglo da ga učvrsti u tom zaključku?
26 Koji zaključak je ovaj zaista sposoban čovek izveo iz činjenice da je Isusov grob 16. nisana bio prazan? Kako u svom evanđelju, tako i u Delima apostola, izvestio je on kao činjenicu da je Isus uskrsnuo iz mrtvih (Luka 24:1-52; Dela 1:3). U to nije nimalo sumnjao. Možda je njegova vera u čudo uskrsenja bila ojačana njegovim ličnim iskustvima. Kako se čini, on istina nije bio očevidac uskrsenja, ali iz vlastitog iskustva izveštava o čudima koje je činio apostol Pavle (Dela 14:8-10; 20:7-12; 28:8, 9).
Oni su videli uskrsnulog Isusa
27. Ko je između ostalog tvrdio da je video uskrsnulog Isusa?
27 Dva Evanđelja tradicionalno se pripisuju ljudima koji su poznavali Isusa, videli ga kako umire i posvedočili da su ga videli posle njegovog uskrsenja. Radi se o apostolu Mateju, bivšem ubiraču poreza, i Jovanu, omiljenom Isusovom apostolu. Jedan drugi biblijski pisac, apostol Pavle, takođe izveštava da je video uskrsnulog Hrista. Pavle spominje još daljnje osobe po imenu koje su videle Isusa posle njegove smrti živog i kaže da se jednom prilikom Isus pojavio „pred više od pet stotina braće“ (1. Korinćanima 15:3-8).
28. Kako je Isusovo uskrsenje delovalo na Petra?
28 Među očevice koje Pavle navodi spada i Jakov, Isusov telesni polubrat, koji mora da je poznavao Isusa od malih nogu. Drugi je apostol Petar, za koga istoričar Luka izveštava da je samo nekoliko sedmica posle Isusove smrti dao neustrašivo svedočanstvo o Isusovom uskrsenju (Dela 2:23, 24). U prvoj od dve poslanice u Bibliji koje se tradicionalno pripisuju Petru, pokazuje on da je njegova vera u Isusovo uskrsenje čak mnogo godina posle ovog događaja za njega još uvek bila veliki izvor snage. Pisao je: „Blagoslovljen Bog i otac našega Gospoda Isusa Hrista, jer nam je prema svojoj velikoj milosti dao novo rođenje za živu nadu kroz uskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih“ (1. Petrova 1:3, NW).
29. Kakvim upečatljivim dokazima raspolažemo, iako ne možemo da razgovaramo s očevicima?
29 Kao što je Luka mogao da razgovara s ljudima koji su tvrdili da su videli Isusa posle njegove smrti i s njim razgovarali, tako mi možemo čitati reči koje su zapisali neki od njih. A možemo sami da prosudimo da li su bili prevareni, da li pokušavaju da prevare nas ili su zaista videli uskrsnulog Hrista. Ali, govoreći otvoreno, nije moguće da su bili prevareni; jer među njih spadaju Isusovi najbliži prijatelji koji su bili s njim do njegove smrti. Neki su bili očevici njegove agonije na mučeničkom stubu. Videli su kako krv i voda teku iz rane koju mu je vojnik naneo kopljem. Kao i vojnik, i oni su znali da je Isus bio sigurno mrtav. Kasnije, oni kažu, videli su Isusa živog i čak su s njim razgovarali. Ne, oni nisu mogli biti prevareni. Da li su možda želeli svojom tvrdnjom da je Isus uskrsao, da prevare druge? (Jovan 19:32-35; 21:4, 15-24).
30. Zašto je nemoguće da su očevici Isusovog uskrsenja lagali?
30 Da bismo na to odgovorili, moramo samo postaviti sledeće pitanje: Da li su oni sami verovali u ono što su rekli? Da, sasvim sigurno. Za hrišćane — uključujući one koji su tvrdili da su bili očevici — uskrsenje Isusa Hrista bilo je čitav temelj njihovog verovanja. Apostol Pavle je rekao: „Ako Hrist nije ustao, uzalud dakle naše propovedanje, a uzalud i vera naša... Dalje, ako Hrist nije ustao, vera vam je uzaludna“ (1. Korinćanima 15:14, 17, NW). Da li zvuče tako reči nekog čoveka koji laže kada kaže da je video uskrsnulog Hrista?
31, 32. Koje žrtve su činili prvi hrišćani, i zašto je to uverljiv dokaz da su govorili istinu kad su objavljivali da je Isus uskrsnuo?
31 Razmislimo takođe šta je u onim danima značilo biti hrišćanin. To nije donosilo ni ugled, ni moć, ni bogatstvo. Sasvim suprotno. Mnogi od prvih hrišćana su za volju svoje vere dali ’s radošću da se razgrabi njihovo imanje‘ (Jevrejima 10:34). Biti hrišćanin značilo je voditi život koji je sa sobom donosio žrtve i progonstva, a često je završavao sramotnom i bolnom mučeničkom smrću.
32 Neki hrišćani su poticali iz dobrostojećih porodica, na primer apostol Jovan, čiji je otac posedovao u Galileji očigledno cvetajući ribarski zanat. Mnogi su imali dobre izglede za budućnost, kao na primer Pavle, koji je bio učenik čuvenog rabina Gamalijela i upravo u vreme kad je prihvatao hrišćanstvo počeo je da se ističe u očima jevrejskih vođa (Dela 9:1, 2; 22:3; Galatima 1:14). Međutim, svi su oni okrenuli leđa onome što je nudio svet, da bi širili vest koja se temeljila na činjenici da je Isus uskrsnuo iz mrtvih (Kološanima 1:23, 28). Da li bi podneli takve žrtve i na sebe preuzeli takve patnje ako su znali da se radi o laži? Sasvim sigurno ne bi. Ali, bili su spremni da trpe i umru za nešto što su znali da se temelji na istini.
Čuda se zaista događaju
33, 34. Pošto je uskrsenje zaista usledilo, šta možemo reći o drugim čudima u Bibliji?
33 Zaista, dokazi svedoka su potpuno uverljivi. Isus je 16. nisana 33. n. e. uskrsnuo iz mrtvih. A budući da se ovo uskrsenje dogodilo, onda su i sva druga čuda o kojima izveštava Biblija bila moguća — čuda za koja takođe imamo pouzdane izveštaje očevidaca. Ista sila koja je probudila Isusa iz mrtvih osposobila je i Isusa da uskrsne sina udovice iz Naina. Takođe je opunomoćila Isusa da izvršava ne baš tako spektakularna — ali ipak krajnje začuđujuća — čudotvorna isceljenja. Stajala je iza čudotvornog hranjenja mnoštva i osposobila je Isusa da hoda po vodi (Luka 7:11-15; Matej 11:4-6; 14:14-21, 23-31).
34 Dakle, činjenica da Biblija izveštava o čudima nije razlog da posumnjamo u njenu verodostojnost. Štaviše, činjenica da su se u biblijska vremena događala čuda upečatljiv je dokaz za to da je Biblija zaista Reč Božja. Međutim, postoji još jedan prigovor koji se podiže protiv Biblije. Mnogi tvrde da ona protivreči sama sebi i da zato ne može biti Reč Božja. Da li je to tačno?
[Fusnote]
^ odl. 6 Kažemo „obično“, jer su neka čuda u Bibliji možda uključivala prirodne pojave kao što su zemljotresi ili odroni zemlje. Ipak se smatraju čudima, jer su se dogodile u tačno određeno vreme i zato očigledno pod Božjim vođstvom (Jošua 3:15, 16; 6:20).
^ odl. 17 Za Jevreje je dan započinjao oko šest sati uveče i trajao je do šest sati sledeće večeri.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 81. strani]
Protivnici hrišćanstva tvrdili su da su učenici ukrali Isusovo telo. Da je to bio slučaj, da li bi hrišćani bili spremni da umru za veru koja se temeljila na njegovom uskrsenju?
[Okvir na 85. strani]
Zašto se danas više ne događaju čuda?
Ponekad se pokreće pitanje: ’Zašto se danas više ne događaju takva čuda poput onih o kojima izveštava Biblija?‘ Odgovor je da su čuda u ono vreme služila određenoj svrsi; ali, danas Bog od nas očekuje da živimo po veri (Abakuk 2:2-4; Jevrejima 10:37-39).
Na primer, čuda koja su se događala u Mojsijevim danima služila su kao pismena preporuka samom Mojsiju. S jedne strane su pokazivala da ga je Jehova upotrebljavao, a s druge da je savez Zakona zaista bio božanskog porekla i da je trebalo da Izraelci otada budu Božji izabrani narod (Izlazak 4:1-9, 30, 31; Deuteronom 4:33, 34).
U prvom veku čuda su doprinela tome da se potvrdi verodostojnost Isusa, a posle njega mlade hrišćanske skupštine. Ona su pomogla da se razume da je Isus bio obećani Mesija, da je posle njegove smrti telesni Izrael kao Božji izabrani narod bio zamenjen hrišćanskom skupštinom i da tako ni Mojsijev zakon više nije bio obavezan (Dela 19:11-20; Jevrejima 2:3, 4).
Nakon apostolskih dana vreme čuda je prošlo. Apostol Pavle objašnjava: „Da li su darovi proricanja, biće odstranjeni. Da li su jezici, prestaće; da li je spoznanje, biće odstranjeno. Jer imamo delimično spoznanje i delimično proričemo; ali kad dođe što je potpuno, biće odstranjeno što je delimično“ (1. Korinćanima 13:8-10, NW).
Danas imamo potpunu Bibliju, koja sadrži sva otkrivenja i celokupni savet Božji. Imamo ispunjena proročanstva i napredno razumevanje Božjih namera. Dakle, više ne postoji potreba za čudima. Ali, Božji duh koji je omogućio čuda još uvek postoji i proizvodi rezultate koji pružaju isto toliko snažan dokaz božanske moći. O tome će biti govora u jednom od sledećih poglavlja.
[Slika na 75. strani]
Mnogi pouzdanost prirodnih zakona — na primer, činjenicu da sunce izlazi svakog jutra — smatraju dokazom da se čuda ne mogu događati
[Slika na 77. strani]
Stvaranje Zemlje kao domovine za živa stvorenja bio je ’čudesan događaj‘ koji nije ponovljen
[Slike na 78. strani]
Kako bi nekome ko je živeo pre 200 godina objasnili dostignuća savremene nauke?
