Da li se ova knjiga slaže s naukom?

Religija nije uvek gledala na nauku kao na svog prijatelja. U prošlim vekovima neki teolozi su se protivili naučnim otkrićima kada su smatrali da ona ugrožavaju njihovo tumačenje Biblije. Ali, da li je nauka stvarno neprijatelj Biblije?

DA SU pisci Biblije odobravali najšire prihvaćena naučna gledišta svog vremena, rezultat bi bio jedna knjiga upadljivih naučnih netačnosti. Ipak, pisci nisu unapređivali takva nenaučna pogrešna gledišta. Baš naprotiv, oni su zapisali brojne izjave koje ne samo da su naučno tačne nego su i direktno suprotne prihvaćenim mišljenjima tog vremena.

Kakav je oblik zemlje?

To pitanje je intrigiralo ljude hiljadama godina. U drevna vremena opšte gledište je bilo da je zemlja ravna. Vavilonci su, na primer, verovali da je svemir jedna kutija ili odaja sa zemljom kao svojim podom. Vedski sveštenici Indije zamišljali su da je zemlja ravna i da je samo jedna njena strana naseljena. Jedno primitivno pleme u Aziji oslikalo je zemlju kao jedan ogroman poslužavnik za čaj.

Još u šestom veku pre n. e., grčki filozof Pitagora teoretisao je da budući da su mesec i sunce sferični, i zemlja mora da je sfera. Aristotel (četvrti vek pre n. e.) kasnije se složio, objašnjavajući da sferičnost zemlje dokazuju pomračenja meseca. Zemljina senka na mesecu je zakrivljena.

Međutim, predstava o ravnoj zemlji (s nastanjenom samo njenom gornjom stranom) nije potpuno iščezla. Neki nisu mogli da prihvate ono što je okrugla zemlja logično podrazumevala — koncept o antipodima. a Laktancije, hrišćanski apologet iz četvrtog veka n. e., podsmevao se samoj toj zamisli. Rezonovao je: „Da li postoji iko tako nerazuman da veruje da postoje ljudi čija su stopala viša od njihovih glava?... da usevi i drveće rastu na dole? da kiša, i sneg, i grad padaju na gore?“⁠²

Koncept o antipodima predstavljao je dilemu za neke teologe. Neke teorije su smatrale da kad bi postojali antipodijci, oni uopšte ne bi mogli da imaju nikakvu vezu s poznatim ljudima, bilo zbog toga što je more previše široko da bi se oplovilo, bilo zbog neprelaznog žarkog pojasa koji okružuje ekvator. Odakle bi onda bilo kakvi antipodijci mogli da dođu? Zbunjeni, neki teolozi su više voleli da veruju da nije moglo biti antipodijaca, ili čak, kao što je argumentovao  Laktancije, da zemlja uopšte ne može da bude sferična!

Ipak, koncept o sferičnoj zemlji je preovladavao, i konačno je postao široko prihvaćen. Međutim, tek početkom kosmičke ere u 20. veku, bilo je moguće da ljudi putuju dovoljno daleko u svemir da bi direktnim posmatranjem potvrdili da je zemlja kugla. b

A gde je Biblija stajala u vezi s tim pitanjem? U osmom veku pre n. e., kada je preovladavajuće gledište bilo da je zemlja ravna, vekovima pre nego što su grčki filozofi teoretisali da je zemlja verovatno sferična, i hiljadama godina pre nego što su ljudi videli zemlju kao kuglu iz svemira, hebrejski prorok Isaija je s izvanrednom jednostavnošću rekao: „On je koji sedi nad krugom od zemlje“ (Isaija 40:22). Hebrejska reč hug, ovde prevedena „krug“, takođe se može prevesti kao „sfera“.⁠³ Drugi biblijski prevodi glase, „krug zemaljski“ (Daničić-Karadžić) i „okrugla zemlja“ (Moffatt). c

Biblijski pisac Isaija klonio se uobičajenih mitova o zemlji. Umesto toga, zapisao je jednu izjavu koju nisu ugrozili napreci naučnog otkrića.

Šta drži zemlju?

U drevna vremena, ljude su zbunjivala i druga pitanja u vezi s kosmosom: na čemu počiva zemlja? šta drži sunce, mesec i zvezde? Oni nisu poznavali zakon o svemirskoj gravitaciji, koji je formulisao Isak Njutn i koji je objavljen 1687. Zamisao da nebeska tela u stvari vise u praznom prostoru obešena ni na šta bila im je nepoznata. Tako su njihova objašnjenja često sugerisala da zemlju i druga nebeska tela gore drže opipljivi predmeti ili supstancije.

Na primer, jedna drevna teorija, koja možda potiče od ljudi koji su živeli na nekom ostrvu, bila je da je zemlja okružena vodom i da plovi po tim vodama. Hindusi su zamišljali da zemlja ima nekoliko osnova, jednu iznad druge. Počivala je na četiri slona, slonovi su stajali na jednoj ogromnoj kornjači, kornjača je stajala na jednoj ogromnoj zmiji, a sklupčana zmija je plovila po svemirskim vodama. Empedokle, grčki filozof iz petog veka pre n. e., verovao je da zemlja počiva na jednom vihoru i da je taj vihor uzrok kretanja nebeskih tela.

Među najuticajnijim gledištima bila su Aristotelova. Iako je teoretisao da je zemlja sfera, pobijao je da ona ikako može da visi u praznom prostoru. U svojoj studiji O nebesima, kada je opovrgavao predstavu da zemlja počiva na vodi, rekao je: „Nije u prirodi vode, ništa više nego što je u prirodi zemlje, da stoji u vazdušnom prostoru: mora imati nešto na čemu će počivati.“⁠⁴ Onda, na čemu zemlja ’počiva‘? Aristotel je naučavao da su sunce, mesec i zvezde prikačeni na površinu čvrstih, providnih sfera. Sfera leži smeštena u sferi, sa zemljom — nepokretnom — u centru. Dok se sfere okreću jedna unutar druge, predmeti na njima — sunce, mesec i planete — kreću se nebom.

Aristotelovo objašnjenje izgledalo je logično. Kad nebeska tela ne bi bila čvrsto prikačena na nešto, kako bi inače mogla da ostanu u vazduhu? Gledišta poštovanog Aristotela bila su prihvatana kao činjenica oko 2 000 godina. Prema delu The New Encyclopædia Britannica, u 16. i 17. veku njegova učenja su se u očima crkve „uzdigla do statusa religiozne dogme“.⁠⁵

S izumom teleskopa, astronomi su počeli da dovode u pitanje Aristotelovu teoriju. Pa ipak, odgovor im je izmicao  sve dok Ser Isak Njutn nije objasnio da planete vise u praznom prostoru, dok ih u njihovim orbitama drži jedna nevidljiva sila — gravitacija. To je izgledalo neverovatno, i nekim Njutnovim kolegama bilo je teško da poveruju da bi svemir mogao da bude praznina, uglavnom bez supstancije. d⁠⁶

Šta Biblija ima da kaže u vezi s tim pitanjem? Pre skoro 3 500 godina, Biblija je s izvanrednom jasnoćom rekla da zemlja visi „ni na čem“ (Jov 26:7, Daničić-Karadžić). U izvornom hebrejskom, reč koja je ovde upotrebljena za „ni na čem“ (belimah), bukvalno znači „bez ičega“.⁠⁷Contemporary English Version koristi izraz, „na praznom prostoru“.

Većina ljudi u tim danima uopšte nije zamišljala zemlju kao planetu koja visi „na praznom prostoru“. Ipak, daleko ispred svog vremena, biblijski pisac je zabeležio izjavu koja je naučno tačna.

Biblija i medicinska nauka — da li se slažu?

Savremena medicina nas je naučila mnogo toga o širenju i sprečavanju bolesti. Medicinski napreci u 19. veku vodili su do uvođenja u medicinsku praksu antisepse — čistoće da bi se smanjile infekcije. Rezultat je bio fantastičan. Postojalo je značajno smanjenje infekcija i prevremenih smrtnih slučajeva.

Međutim drevni lekari nisu u potpunosti razumeli kako se bolest širi, niti su shvatali važnost sanitetsko-zdravstvenih mera u sprečavanju bolesti. Nije ni čudo što bi mnogi njihovi medicinski postupci prema savremenim merilima izgledali varvarski.

Jedan od najstarijih medicinskih tekstova koji je na raspolaganju jeste Papirus Ebers, kompilacija egipatskog medicinskog znanja, koji potiče iz oko 1550. pre n. e. Taj svitak sadrži oko 700 lekova za razne tegobe „koje idu od krokodilskog ujeda do bola nožnog nokta“.⁠⁸The International Standard Bible Encyclopaedia kaže: „Medicinsko znanje ovih lekara bilo je čisto empirijsko, uveliko magijsko i potpuno nenaučno.“⁠⁹ Većina lekova bila je čisto nedelotvorna, ali neki od njih su bili krajnje opasni. Za lečenje rane, jedan recept je preporučivao primenu jedne mešavine napravljene od ljudskog izmeta kombinovanog s drugim supstancijama.⁠¹⁰

Ovaj tekst egipatskih medicinskih lekova bio je pisan otprilike u isto vreme kad i prve knjige Biblije, koje su uključivale Mojsijev zakon. Mojsije, koji je rođen 1593. pre n. e., odrastao je u Egiptu (Izlazak 2:1-10). Kao član faraonovog domaćinstva, bio je ’naučen svoj nauci egipatskoj‘ (Dela apostolska 7:22). Bio je upoznat s „lekarima“ Egipta (Postanje 50:1-3). Da li su njihovi nedelotvorni ili opasni medicinski postupci uticali na ono što je on pisao?

Ne. Naprotiv, Mojsijev zakon je uključivao sanitarne propise koji su bili daleko ispred njihovog vremena. Na primer, jedan zakon u vezi s vojnim logorovanjem zahtevao je zakopavanje izmeta daleko od logora (Ponovljeni zakoni 23:13). To  je bila kudikamo napredna preventivna mera. Pomagala je da se voda ne zagadi i pružala je zaštitu od bolesti koje prouzrokuju muve, to jest šigeloze i od drugih dijareičnih bolesti koje još uvek odnose milione života svake godine u zemljama gde su sanitarni uslovi jadni.

Mojsijev zakon je sadržao i druge sanitarne propise koji su čuvali Izrael od širenja zaraznih bolesti. Osoba koja je imala, ili za koju se sumnjalo da ima neku prenosivu bolest bila je stavljana u karantin (Levitska 13:1-5). Odeću ili posuđe koji bi došli u dodir s nekom životinjom koja je uginula sama od sebe (možda zbog bolesti) trebalo je ili oprati pre ponovne upotrebe ili uništiti (Levitska 11:27, 28, 32, 33). Svaka osoba koja bi dodirnula leš bila je smatrana nečistom i morala je da prođe kroz jedan proces čišćenja koji je uključivao pranje njene odeće i kupanje. Tokom tog sedmodnevnog perioda nečistoće, morala je da izbegava fizički kontakt s drugima (Brojevi 19:1-13).

Ovaj sanitarni kodeks otkriva mudrost koju nisu imali lekari okolnih nacija u to vreme. Hiljadama godina pre nego što je medicinska nauka saznala o načinima na koje se bolest širi, Biblija je propisivala razumne preventivne mere kao zaštitu od bolesti. Ne iznenađuje što je Mojsije mogao da govori o Izraelcima uopšte u njegovo vreme kako žive do 70 ili 80 godina starosti e (Psalam 90:10).

Možda priznaješ da su navedene biblijske izjave naučno tačne. Ali postoje i druge izjave u Bibliji koje ne mogu da se dokažu naučno. Da li to bezuslovno stavlja Bibliju nasuprot nauci?

Prihvatanje nedokazivog

Izjava koja je nedokaziva nije bezuslovno netačna. Naučni dokaz je ograničen čovekovom sposobnošću da otkrije dovoljno dokaza i da tačno interpretira podatke. Ali neke istine su nedokazive zato što nikakav dokaz nije sačuvan, dokaz je nejasan ili neotkriven, ili su naučne sposobnosti ili veštine nedovoljne da bi se došlo do neospornog zaključka. Da li bi to mogao biti slučaj s nekim biblijskim izjavama za koje nedostaje nezavisan fizički dokaz?

Na primer, biblijsko ukazivanje na nevidljivo područje nastanjeno duhovnim osobama ne može se dokazati — niti opovrgnuti — naučno. Isto se može reći za čudesne događaje spomenute u Bibliji. Na raspolaganju nema dovoljno jasnih geoloških dokaza o globalnom Potopu iz Nojevih dana da bi zadovoljili neke ljude (Postanje 7. poglavlje). Moramo li zaključiti da se on nije desio? Vreme i promena mogu zaseniti istorijske događaje. Zar onda nije moguće da su hiljade godina geološke aktivnosti izbrisale veliki deo dokaza o Potopu?

Istina, Biblija sadrži izjave koje se ne mogu dokazati niti opovrgnuti dostupnim fizičkim dokazom. Ali da li to treba da nas iznenadi? Biblija nije neki naučni priručnik. Međutim, ona je knjiga istine. Već smo osmatrali snažan dokaz da su njeni pisci bili ljudi od integriteta i poštenja. A kad se dotiču stvari povezanih s naukom, njihove reči su tačne i potpuno lišene drevnih „naučnih“ teorija za koje se ispostavilo da su samo bajke. Nauka dakle nije neprijatelj Biblije. Postoji svaki razlog da otvorenog uma odvagnemo ono što Biblija kaže.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Izjava koja je nedokaziva nije bezuslovno netačna

[Slika na 18. strani]

Hiljadama godina pre nego što su ljudi videli zemlju kao kuglu iz svemira, Biblija je ukazivala na ’krug od zemlje‘

[Slike na 20. strani]

Ser Isak Njutn je objasnio da planete u njihovim orbitama drži gravitacija