Knjiga koju pogrešno predstavljaju

„Doktrina o dvostrukom kretanju zemlje, oko svoje ose i oko sunca, lažna je, i potpuno u suprotnosti sa Svetim pismom.“ To je izjavila Indeksna kongregacija rimokatoličke crkve u jednom dekretu iz 1616.1 Da li se Biblija stvarno ne slaže s naučnim činjenicama? Ili je pogrešno predstavljaju?

U ZIMU 1609/10, Galileo Galilej je okrenuo svoj novoizrađeni teleskop prema nebu i otkrio četiri meseca koja kruže oko planete Jupiter. Ono što je video razbilo je preovladavajuću predstavu o tome da sva nebeska tela sigurno kruže oko zemlje. Ranije, 1543, poljski astronom Nikola Kopernik teoretisao je da se planete okreću oko sunca. Galileo je potvrdio da je to bila naučna istina.

Međutim, za katoličke teologe, to je bila jeres. Crkva je dugo držala da je zemlja centar svemira.⁠² To gledište je bilo zasnovano na doslovnom tumačenju stihova koji prikazuju zemlju kao da je učvršćena „na temeljima njenim, i ona se nikad pomestiti neće“ (Psalam 104:5). Pozvan u Rim, Galileo se pojavio pred inkvizicijom. Podvrgnut rigoroznom ispitivanju, bio je prisiljen da oporekne svoja otkrića, i proveo je ostatak svog života u kućnom pritvoru.

Godine 1992, oko 350 godina posle Galileove smrti, katolička crkva je konačno priznala da je on ipak bio u pravu.⁠³ Ali, ako je Galileo bio u pravu, da li je onda Biblija bila pogrešna?

Pronalaženje pravog smisla biblijskih stihova

Galileo je verovao da je Biblija istinita. Kada su njegova naučna otkrića protivrečila preovladavajućem tumačenju izvesnih biblijskih stihova, on je rezonovao da teolozi promašuju pravi smisao tih stihova. Najzad, „dve istine nikada ne mogu da protivreče jedna drugoj“, pisao je on.⁠⁴ Sugerisao je da precizni naučni izrazi ne protivreče rečima Biblije iz svakodnevnog života. Ali teolozi se nisu dali uveriti. Insistirali su na tome da sve biblijske izjave o zemlji treba da se shvate bukvalno. Kao posledica toga, oni nisu samo odbacili Galileova otkrića, nego su takođe promašili pravi smisao takvih biblijskih izraza.

Zaista, zdrav razum treba da nam kaže da kad Biblija ukazuje na „četiri ugla zemlje“, to ne znači da su pisci Biblije razumeli da je zemlja bukvalno četvrtasta (Otkrivenje 7:1). Biblija je pisana jezikom običnog naroda, i često koristi živopisne govorne figure. Tako, kad govori o zemlji kao da ima „četiri ugla“, trajan „temelj“, „osnove“ i „kamen ugaoni“, Biblija ne pruža naučni opis zemlje; očigledno je  da govori metaforički, kao što često mi činimo u svakodnevnom govoru a (Isaija 51:13, NW; Jov 38:6).

U svojoj knjizi Galileo Galilei, biograf L. Gejmonat je zapazio: „Uskogrudi teolozi koji su želeli da ograniče nauku na osnovu biblijskog rezonovanja, neće učiniti ništa drugo osim što će diskreditovati samu Bibliju.“⁠⁵ Oni su to i učinili. U stvari, teološko tumačenje Biblije — a ne sama Biblija — jeste ono što je nauci postavilo nerazumna ograničenja.

Slično tome, religiozni fundamentalisti danas izvrću Bibliju kada insistiraju na tome da je zemlja stvorena za šest dana od po 24 sata (Postanje 1:3-31). Takvo gledište se ne slaže ni s naukom ni s Biblijom. U Bibliji, kao i u svakodnevnom govoru, reč „dan“ je fleksibilan termin, koji izražava jedinice vremena različitih dužina. U Postanju 2:4 (NW), na svih šest stvaralačkih dana ukazuje se kao na jedan sveobuhvatan „dan“. Hebrejska reč prevedena „dan“ u Bibliji može jednostavno značiti „dugo vreme“.⁠⁶ Zato ne postoji biblijski razlog da se insistira na tome da su dani stvaranja trajali po 24 sata. Time što naučavaju drugačije, fundamentalisti pogrešno predstavljaju Bibliju. (Vidi takođe 2. Petrovu 3:8.)

Tokom cele istorije, teolozi su često izvrtali Bibliju. Osmotrimo i neke druge načine na koje religije hrišćanskog sveta pogrešno predstavljaju ono što kaže Biblija.

Pogrešno predstavljena od strane religije

Postupci onih koji kažu da se drže Biblije često kaljaju ugled te knjige za koju tvrde da je poštuju. Takozvani hrišćani jedni drugima prolivaju krv u ime Boga. A Biblija Hristove sledbenike opominje da se ’ljube među sobom‘ (Jovan 13:34, 35; Matej 26:52).

Neki sveštenici pelješe svoja stada, iskamčujući im teško zarađeni novac — daleko od biblijskog uputstva: „Za badava ste primili, za badava i dajte“ (Matej 10:8; 1. Petrova 5:2, 3).

Jasno je da Bibliju ne možemo prosuđivati prema rečima i postupcima onih koji je jednostavno citiraju ili tvrde da žive po njoj. Osoba otvorenog uma će zato želeti da sama otkrije šta je u stvari Biblija i zašto je ona tako izuzetna knjiga.

[Fusnote]

[Slika na 4. strani]

Dva Galileova teleskopa

[Slika na 5. strani]

Galileo se suočava sa svojim inkvizitorima