Када је сунце постало црвено као крв

НЕКОЛИКО месеци током лета 1783. године, необична сува магла надвијала се над великим подручјима северне хемисфере. Сунце је постало црвено као крв, вегетација се осушила а мноштво људи је умрло. Заправо, према неким проценама, ова магла је само у Француској и Енглеској однела на десетине хиљада живота. Многи други су се разболели — толико њих да су земљорадници једва проналазили раднике да сакупе летину која није била оштећена.

Та магла је описана као „један од најзначајнијих метеоролошких и геофизичких феномена у протеклих хиљаду година“. Међутим, у то време су само становници Исланда знали узрок — била је то ерупција тамошњег вулкана каква се према речима научника дешава једном у неколико стотина година. Разумљиво, Исланд је био најтеже погођен, изгубивши око 20 посто становништва.

Ерупција вулканског кратера Лаки

Дана 8. јуна 1783, становници области Сида на југу Исланда видели су прве злослутне знаке катастрофе која ће се памтити као ерупција вулканског кратера Лаки. Пошто је тај догађај бележило више посматрача из разних земаља, истраживачи су могли да направе прецизну мапу која је показивала кретање вулканског облака из дана у дан. Један од очевидаца са Исланда, Јон Стајнгримсон, забележио је да је видео „црну измаглицу“ која је долазила са севера. Небо је потамнело, а земљу је прекрио слој финог пепела. Затим су уследили земљотреси и подрхтавање тла. Он је написао да је недељу дана касније „застрашујућа ужарена маса потекла кањоном [реке] Скафтау“, гутајући све пред собом. Стајнгримсон је пратио овај догађај осам месеци.

Приликом ове ерупције, која се стручно сврстава у субаерске базалтне ерупције, 27 километара дугачак кратер у Земљиној кори избацио је 15 кубних километара лаве, што је више од свих забележених ерупција вулкана! Водоскок ужарене магме достигао је висину од неколико стотина метара, а лава која се излила текла је око 80 километара од кратера, прекривши подручје од 580 квадратних километара и испунивши корито реке Скафтау.

Током следеће године, пепео и отровне хемикалије који су пали на исландске пашњаке усмртили су више од 50 посто стоке и око 80 посто коња и оваца. Наступила је глад. Ерупцијом кратера Лаки такође је према неким проценама ослобођено 122 милиона тона сумпор-диоксида, који је у додиру с воденом паром у атмосфери произвео око 200 милиона киселог аеросола. *

Далекосежне последице

Тог лета, ветрови су однели опасну маглу до далеких подручја. Становници Велике Британије и Француске говорили су о „необичној измаглици или непрозирној магли попут дима“ која није била налик ничему до тада виђеном. Ова сумпорна магла непријатног мириса проузроковала је проблеме са дисајним органима, дизентерију, главобољу, упалу очију,  запаљење грла и друге тегобе. Густ облак сумпор-диоксида и сумпорне киселине био је смртоносан и за младе и за старе.

Према извештају из Немачке, у току једне ноћи опало је лишће са дрвећа дуж обале реке Емс. У Енглеској се поврће смежурало а лишће је увело, као да је било спржено. Слични извештаји стигли су из Француске, Холандије, Скандинавије, Словачке, Мађарске, Италије и Румуније. Ова токсична магла примећена је чак у Португалу, Тунису, Сирији, Русији, западној Кини и на Њуфаундленду.

Постоје указивања да је дошло и до промене температуре, јер је тешко загађена атмосфера спречавала пролазак сунчевих зрака. Континентална Европа је 1784. била хладнија за око два степена Целзијуса у односу на просечну температуру у другој половини 18. века. На Исланду је било хладније за скоро пет степени. Зима 1783/84. у северној Америци била је толико хладна да су према неким извештајима санте леда „плутале реком Мисисипи... све до Мексичког залива“.

Неки изучаваоци сматрају да је глад која је наступила услед ерупције кратера Лаки скоро довела до изумирања народа Каверак на северозападу Аљаске, који припада инуитској групи. Из годова на дрвећу закључено је да је лето 1783. било најхладније на Аљасци у последњих 400 година. У народу Каверак чак постоји усмено предање о години када се лето завршило у јуну, након чега је уследила јака зима и глад.

Кратер Лаки и данашњи свет

Тај страшан догађај из 1783. готово да више нико не памти, делимично због тога што се давно десио али и због тога што већина очевидаца није знала узрок. Међутим, на Исланду се ерупција кратера Лаки памти као највећа природна катастрофа у историји те земље.

Неки сматрају да је то била Божја казна. Међутим, Библија не подржава такво гледиште (Јаков 1:13). Бог не кажњава без разлике и добре и зле, јер су „сви путеви његови правда“ (Поновљени закони 32:4). Божја правда ће бити очигледна на један упечатљив начин када се буде умешао у збивања на земљи. Из Библије сазнајемо да је његова намера да искорени све узроке смрти и патње, што укључује и природне катастрофе (Исаија 25:8; Откривење 21:3, 4).

[Фуснота]

[Слика на странама 14, 15]

Поглед из ваздуха на подручје кратера Лаки

[Слика на странама 14, 15]

Избијање ужарене магме

[Слика на 15. страни]

Сателитски снимак Исланда

[Извори слика на 14. страни]

Водоскок магме: © Tom Pfeiffer; слика из ваздуха: U.S. Geological Survey; сателитски снимак: Jacques Descloitres, MODIS Rapid Response Team, NASA/GSFC