Živeti sa afektivnim poremećajem

ZABRINJAVAJUĆA je činjenica da sve više ljudi pati od afektivnih poremećaja. Na primer, procenjuje se da više od 330 miliona ljudi širom sveta ima problem s depresijom, stanjem koje karakteriše velika tuga i gubitak zadovoljstva u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Takođe, procenjuje se da će za 20 godina depresiju po broju obolelih nadmašiti jedino srčana oboljenja. Ne čudi što neki kažu da je, kada je reč o duševnim bolestima, depresija uobičajena koliko i prehlada.

Zadnjih godina, u javnosti se više govori o bipolarnom poremećaju. U simptome ove bolesti spadaju velike promene raspoloženja — od depresije do manije. „Tokom depresivne faze“, kaže jedna knjiga koju je nedavno objavilo Američko medicinsko udruženje, „osobu mogu proganjati samoubilačke misli. Tokom manične faze, osoba može izgubiti zdravo rasuđivanje i sposobnost da vidi štetne posledice svojih postupaka.“

Smatra se da dva posto populacije Sjedinjenih Država pati od bipolarnog poremećaja, što znači da samo u toj zemlji ima nekoliko miliona onih koji imaju ovu bolest. Međutim, patnja koju izazivaju afektivni poremećaji ne može se izraziti pukim brojevima.

Depresija — stanje beznađa

Većina nas zna kako je to kada naiđe talas melanholije. S vremenom — možda za samo nekoliko sati ili dana — to osećanje nestaje. Međutim, kod kliničke depresije, situacija je mnogo ozbiljnija. U kom smislu? „Oni koji nisu depresivni znaju da se raspoloženje na kraju stabilizuje“, objašnjava dr Mič Golant, „međutim, depresivna osoba doživljava uspone i padove i česte promene raspoloženja, što izgleda kao da se nalazi u nekom vozilu koje se nekontrolisano kreće, a da pri tom ne zna kada će se i kako — i da li će se uopšte — ta vožnja završiti.“

Klinička depresija se može javiti u više oblika. Primera radi, neki ljudi imaju takozvani sezonski afektivni poremećaj, koji se javlja u određeno doba godine — obično tokom zime. „Ljudi koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja kažu da je njihova depresija jača ukoliko žive severnije i ukoliko preovladava oblačno vreme“, navodi jedna knjiga koju je objavilo Narodno medicinsko udruženje. „Premda je sezonski afektivni  poremećaj uglavnom povezan sa tmurnim zimskim danima, u nekim slučajevima on se dovodi u vezu i sa slabim osvetljenjem na radnom mestu, s periodima oblačnog vremena neuobičajenim za određeno doba godine i s poremećajima vida.“

Koji su uzroci kliničke depresije? Odgovor nije poznat. Dok u nekim slučajevima izgleda da je u pitanju nasleđe, u većini slučajeva životna iskustva možda igraju važnu ulogu. Takođe je zapaženo da od nje oboleva dvaput više žena nego muškaraca. a Međutim, to ne znači da ona ne pogađa muškarce. Naprotiv, procenjuje se da će se u nekom periodu života klinička depresija pojaviti kod 5 do 12 posto muškaraca.

Depresija ovog tipa vrlo je duboka i pogađa praktično svaki aspekt života. Ona „uzdrma život iz  temelja“, kaže Šila, koja pati od nje, „potkopava vaše samopouzdanje, samopoštovanje, sposobnost da jasno razmišljate i donosite odluke, a kada postane intenzivnija u nekoliko navrata snažno vas pritiska kao da hoće da vidi dokle možete da izdržite“.

Postoje prilike kada osoba može razgovarati o svojim osećanjima s nekim saosećajnim slušaocem i doživeti veliko olakšanje (Jov 10:1). I pored toga, mora se priznati da se, kada su u pitanju biohemijski faktori, depresija ne može pobediti samo snagom volje, to jest pozitivnim gledištem. U tom slučaju, bolesnik ne može kontrolisati sumorno raspoloženje. Osim toga, može se osećati zbunjeno zbog tog oboljenja baš kao i članovi njegove porodice i prijatelji.

Osmotrite slučaj Pole, b hrišćanke koja je imala periode duboke i slamajuće tuge dok kod nje nije ustanovljena depresija. „Ponekad nakon hrišćanskih sastanaka“, kaže ona, „uletela bih u svoj automobil i plakala, bez ikakvog razloga. Osećanja usamljenosti i tuge bila su izuzetno jaka. Premda je bilo sasvim očigledno da imam mnogo prijatelja kojima je stalo do mene, ja to nisam primećivala.“

Nešto slično je bilo i sa Elen, čija je depresija zahtevala bolničko lečenje. „Imam dva sina, dve divne snahe i muža, i znam da me svi oni mnogo vole“, kaže ona. Sama logika bi, kako se čini, trebalo da kaže Elen da je njena porodica poštuje i da je život lep. Međutim, kada se neko bori s depresijom, crne misli, koliko god da su iracionalne, mogu ga nadvladati.

Ne treba prevideti ni znatan uticaj koji depresija neke osobe ima na njenu porodicu. „Kada je neko koga volite depresivan“, piše dr Golant, „može se desiti da živite u stalnoj neizvesnosti, naime, da nikada ne znate kada će se depresivna faza u kojoj se nalazi vaša voljena osoba završiti ili kada će započeti nova. Može se pojaviti snažan osećaj gubitka — čak i žalost i bes — zbog toga što se vaš život promenio, i to možda trajno.“

Često, deca mogu uočiti depresiju kod svojih roditelja. „Dete depresivne majke postaje jako osetljivo na njeno emocionalno stanje, pažljivo posmatrajući svaku, pa čak i najmanju promenu njenog raspoloženja“, piše dr Golant. Dr Kerol Votkins zapaža da kod dece depresivnih roditelja postoji „veća verovatnoća da će imati problema što se tiče ponašanja, učenja i odnosa sa svojim vršnjacima. Veća je verovatnoća da će takva deca i sama postati depresivna“.

Bipolarni poremećaj — stalna nestabilnost

Klinička depresija je zaista ozbiljan problem. Ipak, kada joj se pridoda i manija, celokupni poremećaj naziva se bipolarni poremećaj. c „Jedino što stalno prati ovaj poremećaj jeste nestabilnost“, kaže Lusija, koja pati od njega. Tokom manije, zapaža The Harvard Mental Health Letter, pacijenti koji pate od bipolarnog poremećaja „mogu biti nepodnošljivo nametljivi i napadni, a njihova nepromišljena i neumorna euforija može se iznenada pretvoriti u razdražljivost ili bes.“

Lenor se priseća svog euforičnog raspoloženja tokom manije. Ona kaže: „Bila sam prepuna energije. Mnogi su me zvali superžena. Neki su mi govorili da bi voleli da budu kao ja. Često sam osećala veliku snagu, kao da mogu da postignem sve što želim. Energično sam vežbala. Bila sam u stanju da obavljam svoje svakodnevne aktivnosti iako sam noću spavala vrlo malo— svega dva ili tri sata. I pored toga, budila sam se puna energije.“

Međutim, nakon nekog vremena nad Lenor su počeli da se nadvijaju tamni oblaci. „Na vrhuncu euforije“, kaže ona, „duboko u sebi  osećala sam neki nemir, poput nekog motora koji se ne može zaustaviti. Odjednom je moje prijatno ponašanje postajalo agresivno i destruktivno. Bez nekog očiglednog razloga, rečima bih se okomila na nekog člana porodice, besno, zlobno i bez ikakve kontrole nad sobom. Nakon tog zastrašujućeg ponašanja, iznenada sam se osećala iscrpljeno, žalosno i jako depresivno. Imala sam osećaj da sam bezvredna i zla. S druge strane, dešavalo se da mi se to začuđujuće veselo raspoloženje povrati, kao da se ništa nije dogodilo.“

Nestabilno ponašanje koje karakteriše bipolarni poremećaj zbunjuje članove porodice. Meri, čiji muž pati od bipolarnog poremećaja, navodi: „Zbunjena sam kada vidim da je moj muž srećan i pričljiv, a onda iznenada postaje utučen i povlači se u sebe. Zaista nam je teško da razumemo da on ima malo kontrole nad tim.“

Ironično je što je bipolarni poremećaj često u istoj meri — ako ne i još više — zbunjujuć i mučan onima koji pate od njega. „Zavidim ljudima koji su uravnoteženi i stabilni“, kaže Glorija, koja ima bipolarni poremećaj. „U životu onih koji pate od bipolarnog poremećaja, stabilnost je samo prolazna stanica.“

Šta je uzrok bipolarnog poremećaja? Jedan faktor može biti genetske prirode, i on je jači od genetskog faktora koji izaziva depresiju. „Prema nekim naučnim istraživanjima“, navodi Američko medicinsko udruženje, „verovatnoća da će članovi najuže porodice — roditelji, braća i sestre ili deca onih koji imaju bipolarni poremećaj dobiti ovu bolest, 8 do 18 puta je veća nego kod članova najuže porodice zdravih ljudi. Pored toga, ukoliko neki blizak član vaše porodice ima bipolarni poremećaj, možete biti podložniji ozbiljnoj depresiji.“

Nasuprot depresiji, izgleda da bipolarni poremećaj podjednako pogađa i muškarce i žene. Najčešće se javlja na početku odraslog doba. Međutim, slučajevi bipolarnog poremećaja otkriveni su i kod tinejdžera pa čak i kod dece. I pored toga, analiziranje simptoma i uspostavljanje ispravne dijagnoze može biti veoma teško čak i za nekog stručnjaka. „Bipolarni poremećaj je poput kameleona među psihijatrijskim poremećajima. Njegovi simptomi se razlikuju od jednog pacijenta do drugog i čak od jedne faze do druge kod istog pacijenta“, piše dr Fransis Mark Mondimor s Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Džon Hopkins. „To je sablast koja se može prišunjati svojoj žrtvi pod velom mraka zvanog melanholija i zgrabiti je, a zatim nestati na duže vreme — da bi se na kraju vratila u sjajnoj ali vatrenoj odori manije.“

Jasno, teško je postaviti dijagnozu u slučaju afektivnih poremećaja, a još teže je živeti s njima. Međutim, za one koji pate od njih postoji nada.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

„U životu onih koji pate od bipolarnog poremećaja, stabilnost je samo prolazna stanica“ (GLORIJA).

[Okvir/Slika na 5. strani]

Simptomi ozbiljne depresije d

● Depresivno raspoloženje traje veći deo dana, skoro svakodnevno, najmanje dve sedmice

● Gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima je osoba ranije uživala

● Preterano mršavljenje ili gojenje

● Prekomerno spavanje ili nasuprot tome, nesanica

● Nenormalno ubrzani ili usporeni pokreti

● Prevelik umor, bez jasno vidljivog uzroka

● Osećanja bezvrednosti i/ili neosnovane krivice

● Smanjena sposobnost koncentracije

● Razmišljanje o samoubistvu

Neki od ovih simptoma takođe mogu ukazivati na distimiju — blag ali dugotrajniji oblik depresije

[Fusnota]