Pogled u svet

Invazija egzotičnih biljaka i životinja na Španiju

„Više od četrdeset egzotičnih vrsta biljaka i životinja iz različitih krajeva sveta izvršilo je invaziju na Španiju s kopna, mora i iz vazduha, pustošeći ovdašnji biljni i životinjski svet“, izveštavaju španske novine El PPaís. Na listi uljeza nalaze se veliki evropski som iz Nemačke, jedna zelena alga sa Kariba, jedna papiga iz Argentine i vizon iz Severne Amerike. Mnoge od tih vrsta dospele su u Španiju da bi bile prodate kao egzotični kućni ljubimci ili iz nekog drugog komercijalnog razloga. Neke su pobegle, druge su puštene kada su postale suvišne ili kada više nisu donosile zaradu. „Sada su, pored gubitka staništa, te novopridošlice glavni uzrok nestajanja domaćih vrsta“, kaže biolog Danijel Sol.

 Zmijski protivotrov iz jaja

„Indijski naučnici su otkrili da su kokošja jaja potencijalni izvor molekula koji bi se mogli koristiti za lečenje u slučaju zmijskog ujeda“, navodi The Times of India. Pilićima starim oko 12 sedmica ubrizgana je „intramuskularno doza otrova koja nije smrtonosna“, a zatim dve do tri sedmice kasnije još jedna. Nakon 21 sedmice, sada već odrasle kokoške počele su da nose jaja koja su sadržavala antitela na otrov. Istraživači se nadaju da će protivotrov dobijen iz jaja zameniti onaj dobijen od konja „koji prolaze kroz bolne testove za sakupljanje zmijskog protivotrova“, kaže The Times. Australijski naučnici tvrde da već imaju uspeha u primeni nove tehnologije na životinjama. Ukoliko se pokaže da je protivotrov dobijen iz jaja efikasan na ljudima, to može puno značiti za Indiju, gde se godišnje registruje 300 000 ujeda zmije. Od tog broja, 10 posto bude smrtonosno.

Leptirov let

„Naučnici godinama pokušavaju da razumeju zahvaljujući čemu su leptiri majstori u manevrisanju pri maloj brzini — sposobni da lebde i lete unazad ili postrance sa očiglednom lakoćom“, kaže se u londonskim novinama The Independent. Istraživači sa Oksfordskog univerziteta veruju da su otkrili tajnu ovog insekta. Koristeći posebno napravljene aerodinamične tunele i tragove dima kako bi otkrili vazdušnu struju, oni su posmatrali let admiral leptira. Dok su insekti u tunelu leteli ka veštačkim cvetovima i nazad, praćeni su vrlo brzim digitalnim kamerama koje su snimale strujanje vazduha oko njihovih krila. Istraživači su otkrili da „leptirov let nije neko tumaranje bez cilja, već rezultat potpune kontrole nad velikim brojem aerodinamičkih mehanizama“. Naučnici se nadaju da će koristeći ova saznanja napraviti avion sa daljinskim upravljanjem i rasponom krila od svega deset centimetara. Opremljeni fotoaparatom, takvi avioni bi mogli leteti u nekom ograđenom prostoru i praviti fotografije.

Nesanica u Italiji

Tokom 2002, više od 600 doktora i preko 11 000 pacijenata učestvovalo je u najopsežnijem proučavanju nesanice koje je ikada sprovedeno u Italiji. Rezultati su otkrili da preko 12 miliona Italijana pati od nesanice, izveštavaju novine La Stampa. Šezdeset pet posto ispitanih patilo je od jutarnje pospanosti, 80 posto od pospanosti tokom dana, a 46 posto je imalo problema s koncentracijom na poslu. „Imajući u vidu da je pospanost uzrok kod 22 posto saobraćajnih nesreća, vozači se nalaze u zoni visokog rizika“, navodi se u ovim novinama. Istraživanje je takođe pokazalo da 67 posto onih koji pate od nesanice nikada nije razgovaralo sa svojim lekarom o tom problemu. Koordinator istraživanja Mario Đovani Tercano rekao je da „dobrih 20 posto pati od primarne nesanice, za koju ne postoji očigledan razlog“. Ipak, lekarski pregled može otkriti da u korenu tog problema postoji neki fizički poremećaj. Po Tercanovim rečima, u druge uzroke nesanice spadaju zabrinutost (24 posto), stresni događaji (23 posto) i depresija (6 posto).

Sajga antilopi preti istrebljenje

„Godine 1993, po stepama Rusije i Kazahstana tumaralo je više od milion sajga antilopa. Danas ih ima manje od 30 000“, kaže se u časopisu New Scientist. Dalje se navodi da je ova životinja žrtva ’krivolova epidemijskih razmera‘. „Biolozi kažu da je to najbrži pad populacije nekog velikog sisara koji je ikad viđen.“ Koji je uzrok tog krivolova? Početkom 1990-ih, zagovornici očuvanja prirodnih bogatstava su, zabrinuti zbog ugroženosti nosoroga, ukazali na rog sajga antilope kao zamenu za rog nosoroga u tradicionalnoj kineskoj medicini. Pošto sajga antilope više nema u Kini, na meti su bila krda u centralnoj Aziji. U roku od pet godina (1993-98), broj životinja se skoro prepolovio, a do 2002. populacija se smanjila za 97 posto. U centralnom Kazahstanu gubitak iznosi 99 posto. Ostalo je samo 4 000 životinja. Abigejl Entvisl, zoolog iz organizacije Flora and Fauna International, kaže: „Smatramo da imamo samo dve godine da spasemo ovu vrstu.“

Um, emocije i zdravlje

Ono o čemu razmišljamo možda mnogo više utiče na telo nego što se ranije pretpostavljalo, zapaža se u jednom izveštaju koji je objavljen u poljskom časopisu Wprost. U njemu se dodaje: „Misli i emocije utiču na sve vitalne organe i sisteme ljudskog tela: nervni, imunološki, endokrini, reproduktivni sistem i na krvotok.“ Zato profesor Marek Kovalčik sa Vojnog instituta za higijenu i epidemiologiju u Varšavi, kaže da „ljudi koji vode stresan život dobijaju prehladu i grip dvaput češće od drugih“. Takođe dodaje da depresivne žene imaju dvostruko manje šanse da ostanu u drugom stanju. Wprost takođe izveštava da iako stres možda neće izazvati rak, on „može ubrzati razvoj raka koji miruje“. Gnev takođe može ugroziti zdravlje, jer se smatra da agresivni, neprijateljski raspoloženi ljudi češće obolevaju od koronarnih bolesti, što ih čini podložnijim srčanom udaru.

Zakonita prodaja slonovače

Za samo deset godina, od 1979. do 1989, populacija slonova u Africi smanjila se za više od polovine. Jedan razlog je povećana potražnja za proizvodima načinjenim od njihovih kljova. Drugi razlog je taj što među lovokradicama ima sve više automatskog vatrenog oružja. Kao posledica toga, 1989. godine je Sporazumom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama stavljena potpuna zabrana na trgovinu slonovače. Međutim, kako izveštava časopis African Wildlife, nedavno je u skladu s tim sporazumom Južnoj Africi, Bocvani i Namibiji data jednokratna dozvola za prodaju slonovače u količini do 60 tona. Slonovača je zaplenjena od lovokradica ili potiče od životinja koje su uginule prirodnom smrću. Dozvola za prodaju slonovače nije data dvema zemljama zato što „nisu pružile dovoljno garancija da će sprečiti ilegalnu prodaju slonovače“, navodi se u članku.