Biblija ne govori o tome da li istopolni parovi treba da imaju zakonsko pravo na sklapanje braka. Međutim, njeno gledište o homoseksualnosti je jasno.

Mnogi misle da znaju šta Biblija kaže o homoseksualnosti. Ali pošto nisu pažljivo osmotrili šta u njoj piše, njihova mišljenja se potpuno razlikuju. Neki kažu da Biblija jasno osuđuje homoseksualnost. Drugi tvrde da zapovest „voli svog bližnjeg“ znači da Biblija daje potpunu slobodu kada je u pitanju seksualna orijentacija (Rimljanima 13:9).

Šta mislite, koja je od navedenih izjava tačna?

1.  Biblija osuđuje homoseksualne postupke.

2.  Biblija odobrava homoseksualne postupke.

3.  Biblija podstiče na homofobiju, to jest gajenje mržnje ili predrasuda prema homoseksualcima.

ODGOVORI:

1.  TAČNO. U Bibliji stoji: „Muškarci koji ležu s muškarcima [...] neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Korinćanima 6:9, 10). Isto važi i za žene (Rimljanima 1:26).

2.  NETAČNO. Iz Biblije se jasno vidi da je Bog odredio da polne odnose imaju samo muškarac i žena, i to jedino u braku (Postanak 1:27, 28; Poslovice 5:18, 19).

3.  NETAČNO. Iako Biblija osuđuje homoseksualne postupke, ona ne podstiče na predrasude i mržnju prema homoseksualcima, niti odobrava da ih drugi na bilo koji način maltretiraju (Rimljanima 12:18). ^[1]

Jehovini svedoci su uvereni da biblijska moralna merila pomažu ljudima da imaju srećan i kvalitetan život i zato su odlučili da žive po njima (Isaija 48:17). ^[2] Zbog toga se klone svake vrste polnog nemorala, uključujući i homoseksualne postupke (1. Korinćanima 6:18). ^[3] To je njihov izbor i na to imaju pravo.

Jehovini svedoci se trude da budu u miru sa svima (Jevrejima 12:14). Iako oni sami prihvataju biblijsko gledište, ne nameću ga drugima. Takođe, nisu homofobični i nasilni prema homoseksualcima niti im je drago kada čuju da se tako postupa prema njima. Jehovini svedoci se drže Zlatnog pravila, ophodeći se prema drugima onako kako bi želeli da se drugi ophode prema njima (Matej 7:12).

Neki misle da Biblija stvara predrasude prema homoseksualcima i da su oni koji se drže njenih merila netolerantni. Možda kažu nešto poput: „Biblija je pisana u vreme kada su ljudi bili uskih shvatanja. Danas se zalažemo za jednakost među ljudima svih rasa, nacionalnosti i seksualnih orijentacija.“ Oni smatraju da je odbojnost prema homoseksualnom načinu života isto što i odbojnost prema ljudima druge boje kože. Da li je takvo poređenje adekvatno? Nije. Zašto to možemo reći?

Postoji velika razlika između odbacivanja homoseksualaca kao osoba i neodobravanja njihovog načina života. Biblija nas podstiče da poštujemo sve ljude (1. Petrova 2:17). ^[4] Međutim, to ne znači da treba da odobravamo svačiji način života.

Razmislite o sledećem primeru: Pretpostavimo da smatrate da je pušenje štetno i imate odbojnost prema njemu. Da li bi bilo na mestu da vas kolega koji je pušač okarakteriše kao netolerantnu osobu samo zbog toga što se vaše gledište o pušenju razlikuje od njegovog? Da li bi to što niste pušač automatski značilo da imate predrasude prema njemu? Ako bi insistirao da promenite svoj stav prema pušenju, zar onda ne bi on bio uskogrud i netolerantan?

Jehovini svedoci su izabrali da žive po biblijskim moralnim merilima. Oni ne odobravaju postupke koje Biblija zabranjuje, ali i ne ismevaju niti omalovažavaju osobe koje postupaju drugačije od njih.

Šta ako je neko koga privlači isti pol jednostavno tako rođen? Zar ne bi bilo bezosećajno braniti mu da sledi svoje nagone?

Biblija se ne bavi time zašto neko ima sklonost ka homoseksualnosti. Ona priznaje činjenicu da su neke ljudske sklonosti, kao što je homoseksualnost, duboko ukorenjene, ali nam ipak kaže da treba da im se odupiremo da bismo ugodili Bogu (2. Korinćanima 10:4, 5).

Neki smatraju da je ovo biblijsko gledište isuviše kruto. Po njihovom mišljenju, ne treba zauzdavati svoje porive, naročito ne seksualne. Štaviše, oni misle da se ti nagoni ne mogu kontrolisati. Međutim, Biblija uvažava dostojanstvo čoveka tako što pokazuje da se on može odupreti neispravnim seksualnim željama. Za razliku od životinja, on može odlučiti da se ne prepusti svojim nagonima (Kološanima 3:5). ^[5]

Razmislite o sledećem primeru: Neki stručnjaci kažu da su pojedine karakterne crte, kao što je agresivnost, jednostavno  urođene. Biblija se ne bavi genetikom, ali priznaje da su neke osobe sklone gnevu i da se lako ljute (Poslovice 22:24; 29:22). Pa ipak, ona ih savetuje da se ne prepuštaju svojim sklonostima i kaže: „Odbaci gnev i odagnaj srdžbu“ (Psalam 37:8; Efešanima 4:31).

Većina ljudi ne dovodi u pitanje ovaj savet niti kaže da je bezosećajno tražiti od agresivne osobe da obuzda svoju narav. Čak i stručnjaci na polju psihologije koji veruju da neki ljudi imaju genetske predispozicije ka gnevu nastoje da im pomognu da drže pod kontrolom svoje emocije.

Jehovini svedoci nisu selektivni kada je u pitanju poslušnost biblijskim moralnim merilima. Oni smatraju da je svako kršenje biblijskih načela podjednako pogrešno, bez obzira da li je reč o seksualnim odnosima između osoba istog pola ili o vanbračnim seksualnim odnosima između osoba suprotnog pola. To potvrđuje i sledeći biblijski savet: „Svako od vas [treba da] zna da ovlada svojim telom u svetosti i časti, a ne u neobuzdanoj polnoj požudi“ (1. Solunjanima 4:4, 5).

U prvom veku su mnogi morali da naprave velike promene u životu da bi postali hrišćani. Neki od njih su ranije bili bludnici, idolopoklonici, preljubnici ili homoseksualci (1. Korinćanima 6:9-11).

Da li to znači da se onima koji su prestali sa homoseksualnim načinom života više nikad nisu pojavile homoseksualne želje? Da je bilo tako, u Bibliji se ne bi nalazio sledeći podsticaj: „Po duhu živite, pa nećete udovoljavati željama tela“ (Galatima 5:16).

Dakle, Biblija ne kaže da se hrišćanima koji promene način života više nikad neće javiti neka neprikladna želja, već da joj ne moraju udovoljiti. Da bi u tome uspeli, oni moraju držati pod kontrolom svoje želje tako što ih neće pothranjivati (Jakovljeva 1:14, 15). ^[6]

U Bibliji se pravi razlika između sklonosti i postupaka (Rimljanima 7:16-25). Osoba može imati neke sklonosti, ali ne mora postupati po njima. Dakle, neko ko ima homoseksualne sklonosti, može ih držati pod kontrolom, baš kao što može kontrolisati i neke druge pogrešne želje, na primer, želju da iskali bes, da učini preljubu ili da nešto ukrade (1. Korinćanima 9:27; 2. Petrova 2:14, 15).

Jehovini svedoci su uvereni da su biblijska moralna merila najbolja. Međutim, oni ne nameću svoj stav drugima niti se bune protiv zakona donesenih u korist onih koji imaju drugačija opredeljenja. Oni rado prenose jednu pozitivnu poruku svima koji žele da je čuju (Dela apostolska 20:20).