Neophodno je da Božji narod voli ljubaznost
Neophodno je da Božji narod voli ljubaznost
’Jehova od tebe zahteva da po pravdi ideš i da voliš milosrđe [„ljubaznost“, NW], i da smerno pred Bogom svojim hodiš‘ (MIHEJ 6:8).
1, 2. (a) Zašto ne treba da nas iznenadi to što Jehova očekuje od svog naroda da pokazuje ljubaznost? (b) Koja pitanja u pogledu ljubaznosti zaslužuju našu pažnju?
JEHOVA je ljubazan Bog (Rimljanima 2:4; 11:22). Mora da su Adam i Eva bili veoma zahvalni za to! U Edenskom vrtu su bili okruženi stvarstvom koje je služilo kao dokaz Božje ljubaznosti prema ljudima, koji su mogli da uživaju u tom stvarstvu. Bog je i dalje ljubazan prema svima, čak i prema nezahvalnim i zlim ljudima.
2 Budući da su stvoreni po Božjoj prilici, ljudi mogu da odražavaju Božje osobine (Postanje 1:26). Stoga ne iznenađuje što Jehova od nas očekuje da pokazujemo ljubaznost. U Miheju 6:8 (NW) stoji da Božji narod mora da ’voli ljubaznost‘. Ali šta je ljubaznost? Kako je ona povezana s drugim Božjim osobinama? Budući da ljudi mogu da pokazuju ljubaznost, zašto je svet tako okrutan i surov? Kao hrišćani, zašto treba da se trudimo da pokazujemo ljubaznost prema drugima?
Šta je ljubaznost?
3. Kako bi definisao ljubaznost?
3 Pod ljubaznošću se podrazumeva aktivno zanimanje za dobrobit drugih. Ona se ogleda u korisnim delima i promišljenim rečima. Biti ljubazan znači isključivo činiti dobro drugima. Ljubazna osoba je prijateljski naklonjena, blaga, saosećajna i srdačna. Ona je izuzetno obzirna prema drugima. Apostol Pavle je podstakao hrišćane: „Obucite se u samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost, poniznost, blagost i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12). Dakle, ljubaznost je deo simbolične odeće svakog hrišćanina.
4. Kako je Jehova prvi pokazao ljubaznost prema čovečanstvu?
4 Jehova Bog je prvi pokazao ljubaznost. Kao što je Pavle rekao, „Spasitelj, Bog, pokazao [je] svoju ljubaznost i ljubav prema čoveku“ time što nas je ’spasao kupanjem koje nas je dovelo u život, i time što nas je obnovio svetim duhom‘ (Titu 3:4, 5). Bog ’kupa‘, to jest čisti, pomazane hrišćane pomoću Isusove krvi tako što primenjuje vrednost njegove otkupne žrtve u njihovu korist. Oni su i obnovljeni putem svetog duha i postali su „novo stvarstvo“ kao duhom rođeni Božji sinovi (2. Korinćanima 5:17). Povrh toga, Božja ljubaznost i ljubav proširene su i na „veliko mnoštvo“ koje je ’opralo svoje duge haljine i ubelilo ih u Jagnjetovoj krvi‘ (Otkrivenje 7:9, 14; 1. Jovanova 2:1, 2).
5. Zašto oni koje vodi Božji duh treba da pokazuju ljubaznost?
5 Ljubaznost je i deo ploda Božjeg svetog duha, to jest aktivne sile. Pavle je rekao: „Plod duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samokontrola. Protiv takvih stvari nema zakona“ (Galatima 5:22, 23). Stoga, zar oni koje vodi Božji duh ne treba da pokazuju ljubaznost prema drugima?
Istinska ljubaznost nije slabost
6. Kada je ljubaznost slabost, i zašto?
6 Neki ljudi smatraju da je ljubaznost slabost. Oni misle da osoba mora biti gruba, ponekad čak i surova, da bi pred drugima pokazala svoju snagu. U stvari, potrebna je prava snaga da bi se pokazala istinska ljubaznost i da bi se izbeglo pokazivanje ljubaznosti na pogrešan način. Pošto je istinska ljubaznost deo ploda Božjeg duha, ona ne predstavlja neki popustljiv stav prema neispravnom ponašanju. S druge strane, pokazivanje ljubaznosti na pogrešan način jeste slabost koja navodi osobu da zatvori oči pred neispravnim postupanjem.
7. (a) Kako je Ilije pokazao nemarnost? (b) Zašto starešine moraju voditi računa o tome da ne bi na pogrešan način pokazivali ljubaznost?
7 Razmisli na primer o Iliju, koji je bio prvosveštenik u Izraelu. On je bio nemaran što se tiče disciplinovanja svojih sinova, Ofnija i Finesa, koji su služili kao prvosveštenici u šatoru sastanka. Njih dvojica nisu bili zadovoljni delom žrtve koji im je pripadao po Božjem Zakonu i zato su zadužili jednog momka da od osoba koje su prinosile žrtvu traži sirovo meso pre nego što se salo stavi na oltar. Osim toga, Ilijevi sinovi su imali nemoralne odnose sa ženama koje su služile na vratima šatora sastanka. Međutim, umesto da Ofniju i Finesu zabrani da i dalje vrše službu, Ilije ih je samo blago ukorio (1. Samuilova 2:12-29). Uopšte ne čudi što „reč Jehovina bejaše u ono vreme retka“! (1. Samuilova 3:1). Hrišćanske starešine moraju voditi računa o tome da ne bi na pogrešan način pokazivali ljubaznost prema prestupnicima koji mogu da ugroze duhovnost skupštine. Istinska ljubaznost ne zatvara oči pred zlim rečima i postupcima kojima se krše Božja merila.
8. Kako je Isus ispoljio istinsku ljubaznost?
8 Naš Uzor, Isus Hrist, nikada nije na pogrešan način pokazivao ljubaznost. On je bio samo oličenje istinske ljubaznosti. Na primer, ’imao je nežnu naklonost prema ljudima jer su bili izmučeni i maltretirani kao ovce bez pastira‘. Ljudi iskrenog srca imali su slobodu da priđu Isusu i čak da mu dovedu svoju decu. Razmisli o ljubaznosti i samilosti koju je pokazao kada je ’uzeo decu u naručje i blagoslovio ih‘ (Matej 9:36; Marko 10:13-16). Pored toga što je bio ljubazan, Isus se čvrsto držao onog što je bilo ispravno sa stanovišta njegovog nebeskog Oca. On nikada nije tolerisao zlo; Bog mu je dao snagu da osudi licemerne religiozne vođe. U izveštaju iz Mateja 23:13-26 nalazimo više puta njegovu izjavu: „Teško vama, pismoznalci i fariseji“ (Matej 23:13-26).
Ljubaznost i druge Božje osobine
9. Kako je ljubaznost povezana s dugotrpljivošću i dobrotom?
9 Ljubaznost je povezana s drugim osobinama koje nastaju pod uticajem Božjeg duha. Ona je svrstana između ’dugotrpljivosti‘ i ’dobrote‘. Zaista, osoba koja razvija ljubaznost istovremeno je i dugotrpljiva. Ona je strpljiva čak i prema neljubaznim ljudima. Ljubaznost je povezana s dobrotom jer se izražava tako što se čine dobre stvari u korist drugih. Ponekad se grčka reč koja se u Bibliji koristi za „ljubaznost“ prevodi i kao „dobrota“. Ispoljavanje ove osobine među prvim hrišćanima ostavilo je toliko snažan utisak na pagane da su oni, prema Tertulijanu, za Isusove sledbenike govorili da su ljudi ’sačinjeni od ljubaznosti‘.
10. Kako su povezane ljubaznost i ljubav?
10 Postoji veza između ljubaznosti i ljubavi. Isus je o svojim sledbenicima rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35). Što se tiče ljubavi, Pavle je rekao: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra“ (1. Korinćanima 13:4). Ljubaznost je povezana i s „lojalnom ljubavlju“, izrazom koji se često koristi u Pismu. Za hebrejsku imenicu koja je prevedena s „lojalna ljubav“ može se reći da je to ljubaznost koja se s puno ljubavi veže za nešto dok njena svrha u vezi s tim ne bude ispunjena. Jehovina lojalna ljubav se ispoljava na razne načine. Na primer, ona dolazi do izražaja kada Jehova izbavlja i štiti (Psalam 6:5; 40:12; 143:12, NW).
11. Koju nam garanciju pruža Božja lojalna ljubav?
11 Jehovina lojalna ljubav privlači ljude (Jeremija 31:3, NW). Kada je Božjim vernim slugama potrebno izbavljenje ili pomoć, oni znaju da će im on zaista pokazati lojalnu ljubav. Ona ih neće izneveriti. Zato s poverenjem mogu da se mole poput psalmiste: „Ja [se] u milost [„lojalnu ljubav“, NW] tvoju uzdam. Radovaće se srce moje za spasenje tvoje“ (Psalam 13:6). Budući da je Božja ljubav lojalna, njegove sluge mogu potpuno da se uzdaju u njega. Oni imaju sledeću garanciju: „Ne odbacuje Jehova naroda svoga i ne ostavlja nasleđa svoga“ (Psalam 94:14).
Zašto je svet tako okrutan?
12. Kada je i kako tiranska vladavina stupila na scenu?
12 Odgovor na ovo pitanje povezan je sa onim što se desilo u Edenskom vrtu. Gotovo na samom početku ljudske istorije, jedno duhovno stvorenje koje je postalo sebično i oholo, počelo je da ostvaruje svoju zamisao da postane vladar sveta. Zahvaljujući toj zamisli, to stvorenje je postalo „vladar ovog sveta“ — i to vrlo okrutan vladar (Jovan 12:31). On je postao poznat kao Satana Đavo, glavni protivnik Boga i ljudi (Jovan 8:44; Otkrivenje 12:9). Njegova sebična zamisao da uspostavi suparničku vladavinu Jehovinoj ljubaznoj vladavini došla je do izražaja ubrzo nakon stvaranja Eve. Prema tome, zla vladavina je stupila na scenu kada je Adam izabrao da bude nezavisan od Boga i kada je potpuno odbacio njegovu ljubaznost (Postanje 3:1-6). Umesto da zaista vladaju sami, Adam i Eva su u stvari potpali pod sebičan i ponosan uticaj Đavola i tako su postali podanici njegove vladavine.
13-15. (a) Koje su neke od posledica do kojih je došlo zbog odbacivanja Jehovine pravedne vladavine? (b) Zašto je ovaj svet tako surov?
13 Osmotri samo neke od posledica do kojih je to dovelo. Adam i Eva su bili prognani iz raja. Život im se drastično promenio i od obilja zdrave hrane do koje su lako mogli doći bili su prognani van Edenskog vrta gde je vladala izuzetno teška situacija. Bog je rekao Adamu: „Što si poslušao glas žene svoje i okusio s drveta za koje sam ti dao ovu zapovest: Ne jedi s njega!, zemlja će biti prokleta s tebe. S mukom ćeš se od nje hraniti svih dana veka svoga; trnje i korov će ti rađati.“ To što je zemlja bila prokleta značilo je da će se izuzetno teško obrađivati. Usled tog prokletstva, zemlja je rađala trnje i korov što se toliko odrazilo na Adamove potomke da je Lameh, Nojev otac, govorio o ’teškom trudu njihovih ruku koji im je zadavala zemlja koju je prokleo Jehova‘ (Postanje 3:17-19; 5:29).
14 Adam i Eva su mir zamenili nevoljama. Bog je rekao Evi: „Tebi ću otežati muke trudnoća tvojih; u bolovima ćeš decu rađati a želje će te tvoje vući k mužu svome, ali će on nad tobom vlast imati.“ Kasnije je Kain, Adamovo i Evino prvo dete, svirepo ubio svog brata Avelja (Postanje 3:16; 4:8).
15 Apostol Jovan je rekao: „Celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Poput svog vladara, današnji svet ispoljava zle osobine u koje spadaju sebičnost i ponos. Uopšte ne čudi što je ovaj svet toliko surov i okrutan! Međutim, neće uvek biti tako. Jehova će se postarati da u njegovom Kraljevstvu preovladavaju ljubaznost i samilost, a ne surovost i okrutnost.
Ljubaznost će preovladavati pod Božjim Kraljevstvom
16. Zašto je Božja vladavina u rukama Isusa Hrista prožeta ljubaznošću, i na šta nas to obavezuje?
16 Jehova i naimenovani Kralj njegovog Kraljevstva, Isus Hrist, zahtevaju od svojih podanika da budu poznati po ljubaznosti (Mihej 6:8). Isus Hrist je nagovestio da će ljubaznost biti značajno obeležje te vladavine koju mu je Otac poverio (Jevrejima 1:3). To se može zapaziti u Isusovim rečima kojima je razotkrio lažne religiozne vođe, koje su opterećivale narod teškim teretom. On je rekao: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše. Jer je moj jaram blag i moj teret je lak“ (Matej 11:28-30). Mnoge vođe na zemlji, kako religiozne tako i druge, iscrpljuju ljude beskrajnim pravilima i dužnostima za koje ne dobijaju nikakvu nagradu. S druge strane, ono što Isus traži od svojih sledbenika jeste i za njihovo dobro i u granicama je njihovih mogućnosti. Jedan zaista okrepljujuć i blag jaram! Zar nismo podstaknuti da budemo poput njega kada je u pitanju pokazivanje ljubaznosti? (Jovan 13:15).
17, 18. Zašto smo sigurni da će oni koji će vladati s Hristom na nebu, kao i oni koji će biti njegovi predstavnici na zemlji, biti ljubazni?
17 Isus je nedvosmisleno ukazao svojim apostolima po čemu se Božja vladavina izrazito razlikuje od ljudske. U Bibliji stoji: „Među njima [učenicima] nastade... žučna prepirka o tome koga od njih treba smatrati najvećim. Tada im on reče: ’Kraljevi nacija gospodare nad njima, i oni koji imaju vlast nad njima zovu se dobrotvori. Ali vi ne treba da budete takvi. Nego onaj koji je najveći među vama neka bude kao najmlađi, a onaj koji predvodi neka bude kao onaj koji služi. Jer ko je veći, onaj koji se opružio za stolom ili onaj koji služi? Zar nije onaj koji se opružio za stolom? A ja sam među vama kao onaj koji služi‘“ (Luka 22:24-27).
18 Ljudski vladari nastoje da budu veliki u očima drugih tako što „gospodare“ nad njima i tako što traže uzvišene titule, kao da će zbog tih titula biti bolji od ljudi nad kojima vladaju. Međutim, Isus je rekao da neko ko hoće da bude zaista veliki treba da služi drugima — da to radi svesrdno i neprestano. Svi oni koji će vladati s Hristom na nebu ili služiti kao njegovi predstavnici na zemlji moraju se truditi da slede njegov primer poniznosti i ljubaznosti.
19, 20. (a) Kako je Isus pokazao koliko je Jehova u stvari ljubazan? (b) Kako možemo oponašati Jehovu kada je u pitanju ispoljavanje ljubaznosti?
19 Hajde da osmotrimo još neke Isusove brižne savete. Da bi pokazao koliko je Jehova u stvari ljubazan, Isus je rekao: „Ako volite one koji vas vole, kakvu zaslugu imate? Jer čak i grešnici vole one koji njih vole. I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakvu zaslugu u stvari imate? Čak i grešnici čine to isto. Ako pozajmljujete bez kamate onima od kojih se nadate da ćete nešto dobiti, kakvu zaslugu imate? Čak i grešnici pozajmljuju bez kamate grešnicima da bi im se isto toliko vratilo. Baš naprotiv, volite svoje neprijatelje i činite dobro i pozajmljujte bez kamate, ne nadajući se ničemu za uzvrat; i vaša će nagrada biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on dobar prema nezahvalnima i zlima. Budite milosrdni, kao što je vaš Otac milosrdan“ (Luka 6:32-36).
20 Božja ljubaznost je nesebična. Ona ne traži ništa za uzvrat. Jehova ljubazno „daje da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i na pravedne i na nepravedne“ (Matej 5:43-45; Dela apostolska 14:16, 17). Kada oponašamo svog nebeskog Oca, ne samo što se uzdržavamo od toga da nezahvalnim ljudima učinimo nešto nažao već im činimo dobro, čak i onima koji su nam neprijatelji. Kada smo ljubazni, pokazujemo Jehovi i Isusu da želimo da živimo u Kraljevstvu, kada će ljubaznost i druge božanske osobine prožimati sve međuljudske odnose.
Zašto treba biti ljubazan?
21, 22. Zašto treba da pokazujemo ljubaznost?
21 Izuzetno je važno da pravi hrišćani pokazuju ljubaznost. To je dokaz da imamo Božji duh. Nadalje, kada smo istinski ljubazni, tada oponašamo Jehovu Boga i Hrista Isusa. Ljubaznost je istovremeno i zahtev koji moraju ispuniti svi podanici Božjeg Kraljevstva. Zato moramo voleti ljubaznost i naučiti da je ispoljavamo.
22 Koji su neki praktični načini na koje možemo pokazivati ljubaznost u našem svakodnevnom životu? Sledeći članak će pružiti odgovor na ovo pitanje.
Kako bi odgovorio?
• Šta je ljubaznost?
• Zašto je svet tako okrutan i surov?
• Kako znamo da će tokom Božje vladavine ljubaznost biti nešto uobičajeno?
• Zašto je pokazivanje ljubaznosti važno za one koji žele da žive pod Božjim Kraljevstvom?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 13. strani]
Hrišćanske starešine se trude da budu ljubazni prema stadu
[Slika na 15. strani]
Jehovina lojalna ljubav neće izneveriti njegove sluge u teškim trenucima
[Slike na 16. strani]
Jehova ljubazno omogućava svim ljudima da uživaju u suncu i kiši